Stres-test za Angelu Merkel i Njemačku

Kada su proteklog vikenda pročitani rezultati drugog kruga izbora za duo koji će biti na čelu nemačke vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD), kako gubitnici, tako i pobednici, nisu mogli da sakriju da su poprilično šokirani ishodom glasanja članova stranke.

Štaviše, to što aktuelni vicekancelar i ministar finansija Olaf Scholz uz Klaru Geywitz neće preuzeti kormilo SPD-a iznenadilo je, ne samo demohrišćanske koalicione partnere koje brine mogućnost izlaska SPD-a iz vlade Angele Merkel, već i brojne nemačke komentatore i novinare koji su protekle najmanje dve godine bili puni kritika i saveta za SPD. Ispostavlja se da će novo levičarskije rukovodstvo SPD-a biti stres-test za mnoge u Nemačkoj.

Duo, koji čine bivši ministar finansija pokrajine Severna Rajna Vestfalija, Norbert Walter-Borjans (67), i poslanica Bundestaga iz pokrajine Brandenburg, Saskia Esken (58), u drugom krugu unutarstranačkih izbora dobio je više od 53 odsto glasova članova partije kojima su se očigledno svidele njihove ideje u odnosu na dugogodišnji mainstream SPD-a.

A njihove ideje su, između ostalog, povećanje minimalne plate na dvanaest evra po satu, bezuslovno finansiranja nezaposlenih, uvođenje poreza na imovinu, dodatno oporezovanje bogatih, ukidanje finansijske politike nezaduživanja, kao i veći finansijski paket za borbu protiv klimatskih promena. Ukoliko im te ideje ne prođu kod koalicionih partnera, duo “veruje da je izlaz iz velike koalicije veoma moguć”.

Komentatori otpisuju SPD

Najveće iznenađenje pobedom dua Walter Borjans i Esken pokazali su novinski komentatori. Ako se izuzmu levičarski nastrojeni komentatori, nemačka štampa je reagovala sa rezignacijom pa čak i dozom histerije u kojem su SPD optuživali da je krenuo u “samodestrukciju” i da je izgubio svaki osećaj “nacionalne odgovornosti”.

Da paradoks bude veći, protekle dve godine isti ti komentatori su kritikovali SPD da ne uspeva da se reformiše, da pridobije izgubljene glasače i artikuliše jasnu politiku kojom će se razlikovati od konzervativne CDU sa kojom je proteklih šest godina u vladajućoj koaliciji. Isti ti koji su zamerali SPD-u što se “odrodila” od svojih socijaldemokratskih korena, sada suštinski članovima SPD-a zameraju što su izabrali ljude, koji se ne libe da kritikuju mane aktuelnog neoliberalnog ekonomskog poretka u Nemačkoj i da zagovaraju veće mere socijalne zaštite građana.

Ubeđeni da je ovaj razvoj događaja zapravo samoubistvo najstarije nemačke partije, konzervativni ali i mediji bliski levom centru su proteklih dana u naslovima poručivali: “Ćao, SPD”, “Adio, socijaldemokrate”, “SPD sam sebe ukida”…

Ispostavlja se da najveći deo nemačke novinarske elite kod novog rukovodstva SPD-a naprosto ne može da prihvati najmanje dve stvari.

Prva je to da će ova promena zapravo destabilizovati “veliku koaliciju” i samim tim nemačku vladu, pa čak možda dovesti do pada vlade ukoliko novu rukovodstvo socijaldemokrata bude insistiralo na velikim ustupcima demohrišćana.

Svaki nagoveštaj političke neizvesnosti se shvata dramatično, jer u Nemačkoj postoji kult političke i ekonomske stabilnosti tako da je, primer radi, kao svojevrsna nacionalna katastrofa sagledavano to što su pregovori oko formiranje aktuelne vlade trajali mesecima pa je čak postojala mogućnost da Nemci ponovo izađu na birališta.

Druga je to da Walter-Borjans i Esken zapravo dovode u pitanje ispravnost reforme socijalnog sistema i tržišta rada, koje je početkom ovog veka sproveo tadašnji socijaldemokratski kancelar Gerhard Schroeder i njegova tada desna ruka a sada predsednik Nemačke Frank-Walter Steinmeier.

Novi kopredsednički duo smatra da su time izdane socijaldemokratske vrednosti. Te reforme su uticale na smanjenje socijalnih davanja a SPD je 2005. izgubila vlast osvojivši 34 odsto glasova.

U međuvremenu, ukupno 10 godina provedenih u vladama Angele Merkel uticalo je da SPD kod birača izgubi poverenje i da im aktuelna istraživanja javnog mnenja daju tek oko 14 odsto podrške birača.

CDU se vraća udesno

Činjenica je da je zapravo Merkel u dobroj meri zaslužna za topljenje podrške SPD-u. Ona je u praksi preuzela mnoge delove političkog programa SPD-a (od uvođenja gej brakova, minimalne zarade i penzija, preko odluke za ukidanje nuklearki do migrantske politike) kako bi što više proširila opseg birača koji su spremni da glasaju za CDU.

I ova taktika guranja CDU ulevo je vrlo dobro funkcionisala sve od izbijanja migrantske krize 2015. kada je izbila svojevrsna pobuna u najkonzervativnijem delu CDU od koji se nemali deo priklonio Alternativi za Nemačku (AfD).

Kako bi izbegla revolt u sopstvenoj stranci, Merkel je sve uradila da je pre tačno godinu dana na čelu CDU nasledi Annegret Kramp-Karrenbauer, uverena da bi ova konzervativna katolkinja mogla da stranku blago vrati udesno ali ne i da poništi modernizaciju stranke kao deo Merkeline baštine.

Međutim, naslednica još ne uspeva ni unutar CDU, a kamoli u celom javnom mnenju, da se dokaže kao neko dovoljno sposoban za kancelarsku funkciju.

Zbog toga je ovaj obrt u SPD-u svojevrsni stres-test i za Merkel i njenu stranku kako da istovremeno da do 2021. održe koaliciju na okupu i ojačaju svoju poziciju.

Ukoliko SPD ipak izađe iz vlasti, to bi dovelo najverovatnije ne odmah do vanrednih parlamentarnih izbora već do formiranja manjinske vlade, koja bi verovatno mogla nesmetano da vlada do kraja sledeće godine, budući da je budžet za 2020. već dobio zeleno svetlo. Upražnjene resore kadrova SPD-a popunili bi demohrišćani, a Kramp-Karenbauer bi mogla da preuzme vicekancelarsko mesto i možda se u javnosti dokaže kao sposobna da vodi državu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

S druge strane, ovo je stres-test i za SPD. Novo rukovodstvo je dobilo podršku, pre svega, mladog levičarski nastrojenog članstva i dobrim delog starije radničke klase koja oseća da sve skromnije živi. Ukoliko se usmeri samo na ove članove, postoji veliki da će izgubiti podršku onih koji su poprilično liberalni po pitanju socijalnih davanja i pripadaju najčešće urbanoj srednjoj klasi pa su zainteresovani za teme kao što su ekonomski rast, međunarodna uloga Nemačke, EU, stabilne javne finansije, modernizacija socijalnih politika.

Dobar deo ovakvih glasača, koji strepe od prejakih antisistemskih poruka, novo rukovodstvo SPD-a bi moglo da ih uplaši i da ih natera da glasaju za Zelene što mnogi od njih već čine. To bi zapravo nastavilo trend da SPD gubi centristički nastrojene glasače, koji se priklanjaju Zelenima ili CDU.

I dok Schroeder i Martin Schultz, kao bivši lideri SPD, upozoravaju svoje naslednike da ne izlaze brzopleto i velike koalicije, takođe bivši šef SPD-a Oscar Lafontaine im poručuje da SPD moraju da vrate socijaldemokratskim korenima i time preokrenu negativan trend u kretanju popularnosti, ali da je to moguće samo bez saradnje sa demohrišćanima.

Lafontaine smatra da sada “SPD mora da raskine sa neoliberalizmom”. Pod time podrazumeva da SPD mora da krene u obnovu države blagostanja, da se vrate politici mira Willyja Brandta i da se oproste od politike nezaduživanja.

Zeleni dobitnici

U ovim preispitivanjima vođstva dve nekada najjače stranke, najveći dobitnik su Zeleni. Zapravo sada svedočimo da se nemačka politička scena vraća u eru Helmuta Kohla, to jest CDU se vraća udesno a SPD ulevo. Glavna razlika jeste u tome da sada Zeleni nisu neka mala bezmalo levo ekstremistička stranka.

Oni su sada mainstream stranka, koja uspeva da sopstveni rezervoar glasova povećava, ne samo činjenicom da je pitanje klimatskih promena jedno od izuzetno aktuelnih u Nemačkoj, već zbog toga što su se pozicionirali kao nova progresivna stranka levog centra.

To joj omogućava da naprasno postaje opcija, kako za dosadašnje glasače CDU kojima smeta skretanje sa Merkelinog kursa udesno, tako i dosadašnje glasanje SPD koji se plaše prevelikog levičarenja novog rukovodstva socijaldemokrata.

U situaciji kada je AfD u kopredsednički duo ali i izvršni odbor stranke uvela ljude iz svojih krajnje desničarskih redova, ovo im zapravo umanjuje šanse da privuku naklonost umerenih desničara ili onih sklonih ideološkom centru, iako to sve češće javno govore. Još suženiji će im biti prostor ako se CDU zaista vrati na svoje stare konzervativne pozicije.

To će naterati AfD da krene jače da predstavlja svoje najradikalnije stavove što će ih postepeno gurnuti u pravcu neonacističke NPD i samim tim ograničiti mogućnost za značajniji politički uspeh.

U svakom slučaju, neočekivana promena na čelu SPD na neki način daje izvesnu dozu živosti i neizvesnosti u godinama učmalu u predvidivu nemačku političku scen. Scenu koja polako ali sigurno menja svoj tradicionalni izgled u kojem su dosad vlast formirale dve velike stranke međusobno ili pojedinačno uz pomoć jednog manjeg partnera.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera