Može li Vojvođanski front nadmudriti ‘zlog vuka’?

Vojvođanski front, a prije svega LSV, trebe personalne promjene u najužem rukovodstvu, piše autor (Ustupljeno Al Jazeeri)

U Novom Sadu i vojvođanskim mestima stidljivo su osvanuli plakati Vojvođanskog fronta, a to je znak da se i autonomaši spremaju za izbore. Pre dve nedelje njima se priključio i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova, tako da Vojvođanski front sada čine Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Vojvođanska partija Aleksandra Odžića. Naravno, Liga sve vodi.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Opozicija u Srbiji odavno je podeljena na Đilasovu i Vučićevu, odnosno stranke koje zagovaraju bojkot izbora sledeće godine, poput Saveza za Srbiju i, sa druge strane, manje stranke koje su odlučile da izađu na izbore. Pojedine stranke koje ne bojkotuju izbore imaju neku “tajnu vezu” sa vladajućim režimom. Jedna takva, i to sa vezom nimalo “tajnom”, upravo je Liga socijaldemokrata Vojvodine. Srpska opozicija sama nije sigurna u ispravnost odluke o bojkotu, u čemu pokušava da ih odvrati i Evropska unija. A oni koji su odlučili da izađu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na megdan moraće da budu lukavi, jer mnogi od njih nisu dovoljno jaki da pređu čak i izborni cenzus.

Kako pobediti režim koji je trenutno apsolutni gospodar srpske političke šume i koji ima podršku birača iznad 50 odsto? I, još važnije pitanje: šta ako koketiranje sa naprednjacima i Vučićem uspe, da li će hazardne vojvođanske autonomaše progutati sveprisutno sivilo autokratskog i centralističkog režima? Ako se po jutru poznaje dan, onda je LSV jedna stranka od te “Vučićeve opozicije”, a to nedvosmisleno potvrđuje njihova “komunalna koalicija” na nivou glavnog grada Vojvodine od juna 2016. godine. I ne samo u Novom Sadu, već je Liga u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom u više vojvođanskih opština.

Je li realna ‘Vojvodina Republika’?

Možda će se od ovog LSV i oprati, ali ne i njihov lider Nenad Čanak. On je prepoznatljiva personifikacija stranke i nesumnjivo svojevrsni fenomen srpske, odnosno vojvođanske političke scene: najdugovečniji regionalni političar, iz stranke koja je, sa svojim građanskim i socijaldemokratskim idejama, uvek privlačila mlade, obrazovane i dosledne antifašiste. S druge strane, cena njegovog opstanka na političkoj areni puna je kontroverzi i avantura – od kumstva sa tajkunima i veza sa osuđivanim narko-dilerom, preko učešća u rialitiju “Veliki brat”, do skandala oko kafanske tuče.

Sve je to Ligu na kraju koštalo narušavanja ugleda, pada rejtinga i uskraćivanja na lokalnim izborima poverenja njihovih “tvrdih” birača. Formiranje Vojvođanskog fronta u uslovima generalnog bojkota izbora mogao bi tim strankama produžiti politički život. “Tvrdi” Ligini birači bliski su i Vojvođanskoj partiji, koja je oštrija po pitanju statusa Vojvodine, a zalaže se za “Vojvodinu Republiku”, kao sastavni deo federalizovane Srbije. Čanak, Žigmanov i Odžić mogu još okupiti manje vojvođanske i manjinske stranke koje se na pustom bojnom polju bojkota mogu nadati nekom uspehu. Naravno, uz blagoslov mrkog vuka. A gospodar šume kanda to ne samo dozvoljava, već njegovo najbliže okruženje i advokatiše za opoziciju koju smatraju korisnom za naprednjačke političke ciljeve.

Savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević kritikovala je Televiziju N1 kako je antivučićeva, koja, osim opoziciji okupljenoj oko Saveza za Srbiju, ne dozvoljava nikom da učestvuje u njihovom programu, nabrajajući tu lidera Srpskog patriotskog saveza Aleksandra Šapića, kopredsednicu Stranke moderne Srbije Tanju Macura, lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, a takođe i Nenada Čanka.

Neformalna predizborna kampanja je uveliko počela: Crvenkapa je u šumi, a zli vuk je u krpicama usiljene pristojnosti i samo čeka da je proguta. Da li će moći iskompromitovani i krhki levičari da nadmudre desničare, čija je moć u punom jeku? Da li se faustovskim dilovima uopšte može nadmudriti ideološke protivnike jeste, u stvari, futurističko pitanje opozicije “nakon Vučića”?

Nove ličnosti za novo vrijeme

Ali, pre svega pitanje je koliko srpsko društvo generalno učestvuje u veštačkoj polarizaciji političke scene lepleći ektikete ne samo opoziciji da li su Vučićevi ili Đilasovi, već i mnogim javnim ličnostima. Stvaranje unutrašnjih tenzija u Srbiji je svakodnevica, a u njima lično učestvuje i prednjači sam predsednik Srbije, vidno pogođen aferama koje obelodanjuju novinari. Afere vezane za naprednjački režim nižu se jedna za drugom (plagijat doktorata, trgovina oružjem, gradilište prestonica), a nervozni Vučić biće svakim danom sve manje opasan vuk.

Prerano je radovati se i očekivati odlazak naprednjaka, ali svaki takav poluatoritarni i lični režim obično se raspadne nakon lavine afera. I tu je šansa za nejaku opoziciju, pa čak i Vojvođanski front, da iskoči iz rasporenog “komunalnog trbuha”. Bez obzira da li dobro prošli na predstojećim izborima ili se razbili o asfalt, Vojvođanski front, a pre svega LSV, potrebuje personalne promene u stranci najužeg rukovodstva, koje bi po oprobanom receptu sa sobom mogle povući i “stare grehe”.

Sa druge strane, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko smatra da se nezadovoljstvo u Srbiji širi kapilarno u svim segmentima društva. Biserko misli da ovo novo vreme zahteva i sasvim nove ličnosti na političkoj sceni, koje će to nezadovoljstvo uskoro izbaciti na površinu i koji će biti sposobni da kanališu probleme i artikulišu alternativnu politiku.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Srbija, Vojska, Vojska Srbije

Dok Aleksandar Vučić govori o intenzivnom naoružavanju i vojnoj snazi, neki stručnjaci upozoravaju na naličje priče.

Published On 19 Nov 2019
Više iz rubrike Piše
POPULARNO