Putuj, Evropo, ne čekaj na nas

Evropski hladan tuš za evropska stremljenja Albanije i Severne Makedonije odjeknuo je, kako Balkanom, tako i u krugovima evropskih političara i eksperata. Koliko je to bio popriličan zemljotres za proevropsku političko-ekseprtsku elitu širom Evropa možda najbolje svedoči to koliko su u izjavama ponavljani izrazi poput „teška istorijska greška“, „udarac na kredibilitet EU“, „istorijski promašaj da se dela odgovorno“, „strateški promašaj“, „snažno žaljenje“, „rizik od destabilizacije“, „pogrešan signal“…

I u svemu toma ima poprilično istine, ali nije na odmet sagledati situaciju i sa malo distance i manje emocija, jer ima u svemu tome i nešto dobro. A dobro je to što su napokon – pale maske.

Ko se još seća kako su pre dve godine poslanici Evropskog parlamenta dočekali tada tek izabranog francuskog predsednika Emmanuela Macrona, upijajući svaku njegovu reč a njega opisujući kao „velikog Evropejca“.

I ako se neko toga seća, verujem da mnogi od tih parlamentaraca želi da to zaboravi, jer sudeći prema reakcijama nemali broj političara, analitičara i novinara, Macrona više ne sagledava ni kao „velikog“, a još manje kao „Evropejca“.

Macron poslao poruku cijelom Balkanu

Pala je Macronova maska velikog obnovitelja snage EU, koju je gradio ne samo on već i mnogi koji ga sada žestoko kritikuju. Iako pod izgovorom da zaustavlja širenja EU zbog toga što EU nije razrešila svoje unutrašnje probleme, Macron je zaustavljanje tog poprilično simboličnog koraka za Skopje i Tiranu zapravo pucao u nogu u EU, jer je pre svega u interesu EU da u svoje redove integriše Balkan i time ojača svoju bezbednost u nekoliko aspekata.

Ali, Macronu je bila preča igra moći kako unutar Francuske tako i na nivou EU, u kojoj on želi da bude sagledavan kao neko ko je od Angele Merkel preuzeo svojevrsnu evropsku kraljevsku titulu.

Međutim, on je ovim poslao poruku celom Balkanu.

S jedne strane, poslao je poruku da njegovim rečima ne veruju. Naime, Makedonci se još sećaju kako im je pred referendum o prihvatanju Prespanskog posrazuma o promeni imena makedonske države poručio: „Računam na vas“. Računali su i oni na njega, bar ona manjina koja je izašla na referendum, ali uzalud. Zemlja koja je čak 2005. postala kandidat za članstvo u EU i dalje nema datum za početak pregovora.

S druge strane, to je poruka svim balkanskim zemljama, ne samo po pitanju članstva u EU, već i po pitanju bilo kakvog obećanja EU. Ko može da zamisli da će vlasti u Beogradu i Prištini u skorije vreme poverovati u neku šargarepu kojom im neko iz Brisela zamaše nagovarajući ih na ustupke zarad sklapanja sporazuma o normalizaciji odnosa.

Pale maske i s druge strane

Istini za volju, Macronov stav nije u potpunosti nov, ali mnoge je iznenadilo kada je, opisujući, kako je rekao, „teleologiju proširenja“ EU, rekao da je nuđenje „svakom susedu da pristupi“ Uniji „bizarno“.

A još kada se doda da je Macron pristupanje Albanije i Severne Makedonije Evropskoj uniji uporedio da „pravljenjem veće torte sa manje putera“, nije ni čudo što su glasnije kritike na njegov potez od onih koji ga brane.

Iako je u međunarodnim medijima Macron okarakterisan kao glavni „krivac“, to nije potpuna istina. Naime, premijeri Holandija i Danske su bili podjednako žestoki protivnici toga da Albaniji bude dat datum početka pregovora sa EU, iako bi upravo kroz pregovore u određenim pregovaračkim poglavljima mogli da utiču da se promeni ono što im smeta u Albaniji.

Pale su maske i sa druge strane, jer već sada bilo koji balkanski političar teško glasačima prodaje priču da se neki nepopularni potez mora povući jer „ulazak u EU zavisi od nas i brzine naših reformi“.

Ta ista floskula neće biti tako uverljiva i kada je budu izgovarali i evropski komesari i ambasadori u balkanskim zemaljama.

A prve posledice se već vide u Severnoj Makedoniji gde je premijer Zoran Zaev, ne samo bio primoran da raspiše prevremene izbore, već i da sedne za sto sa opozicionom VMRO-DPMNE i formira zajedničku prelaznu vladu, koja će rukovoditi tri meseca pred izbore.

Suštinski, pala je maska i sa nove predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen. Najpre je prekršila nepisano pravilo da komesar za proširenje EU nikad nije iz zemlje koja se graniči sa zemljama kandidatima, prihvativši zahtev Mađarske da dobije taj resor.

Za von der Leyen važniji Orban od Balkana

Dajući mogućnost zemlji, koja ima probleme sa vladavinom prava, slobodom medija i ostalim demokratskim principima, da imenuje komesara koji će, između ostalog, da brine o tome da zemlje Zapadnog Balkana u okviru evropskih integracija reše probleme sa vladavinom prava i napreduju u demokratizaciji, von der Leyen je zapravo pokazala da joj je trenutno preče da ima skladan odnos sa Viktorom Orbanom nego da balkanske zemlje zaista napreduju ka članstvu u EU.

Štaviše, kada su je novinari upitali o ovom problemu, ona je istakla kako ona „ima jasan cilj da je Zapadni Balkan veoma važan“ i da želi „veoma dobre odnose i snažnu saradnju sa zapadnobalkanskim zemljama i to će biti u žiži mojih prioriteta tokom predsedavanja Evropskom komisijom“.

Više je nego upadljivo da nije pomenula pristupanje EU, već dobre odnose i snažnu saradnju, kao i da je zaobišla direktno odgovoriti na to kako je mislila da bi autoritet na Zapadnom Balkanu mogao da bude neko ko je odobrio politički azil beguncu od sudske odluke, bivšem premijeru Makedonije Nikoli Gruevskom.

Nema ni objašnjenja ni kako to da se provera demokratizacije zemalja kandidata za članstvo u EU daje u ruke bliskim saradnicima osobe, koju dobar deo zapadnoevropskih lidera smatra za jednu od najautoritarnijih lidera EU. Doduše, objašnjenje se naslućuje.

Macronovo odlučno „ne“ razotkrilo je još jedno – takozvana nemačko-francuska lokomotiva je u potpunom neskladu pa to neminovno utiče i na proširenje EU. Ovim je zapravo proširena lista tema oko kojih su nesaglasni Macron i Angela Merkel, od stvaranja bankarske unije, preko reforme EU, do odnosa prema Brexitu.

Neophodno restartovanje evropskih integracija

Zapravo Macronova kočnica za evropski put Balkana je, s jedne strane, posledica Brexita i neizvesnosti koju EU očekuje, a s druge strane, odbijanje Nemačke da značajnije reformiše EU, bar u smeru koji Macron priželjkuje.

Kada bi Francuska i Nemačka bile spremne da iskreno zajednički rade na tome da EU postane sposobna politički, ekonomski i bezbednosno da deluje jedinstveno i strateški na globalnoj sceni, onda bi i odgovor na dilemu da li da se EU širi na Zapadni Balkan bio očigledan.

I zaista neophodno je restartovanje evropskih integracija Zapadnog Balkana i to primećuju brojni eksperti različitih nevladinih instituta koji se bave EU i Balkanom. Ali, upravo na toj temi su pale maske i među ekspertima, koji su se dosad unisono svi zalagali za to da Balkan treba da postane deo EU.

Samo nedelju dana od samita EU, Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) i njen lider Gerald Knaus izneli su predlog da se odustane od dosadašnjeg načina proširenja EU i da se zemljama Zapadnog Balkana, umesto punopravnog članstva, ponudi priviligeovano specijalno partnerstvo. Zapravo, da im bude ponuđeno da budu „Norveška na Balkanu“.

Ovaj koncept možda najviše podseća na to kako je nekadašanji predsednik SR Jugoslavije i premijer Srbije Vojislav Koštunica predlagao da se pitanje statusa Kosova reši po principu „više od autonomije, manje od nezavinosti“. Samo što bi u ovom slučaju princip glasio „više od partnerstva, manje od članstva“ u EU.

Nije se dugo čekalo da odlučno ne balkanskih lidera, ali i kritike dela ekspertske javnosti. Doduše, Knaus je u pravu kada je pre pet godina prognozirao da će se aktuelni proces pretpristupnih pregovora urušiti ukoliko ga ne prate odgovarajuće reforme.

Rđav glas

Nije se baš urušio kako je Knaus predvideo, ali je na neki način razotkrio neodrživost toga da EU podržavaju stabilokratije na Balkanu i uporedo ih guraju napred na evropskom putu demokratizacije i vladavine prava. Naprosto ne ide jedno sa drugim.

Zapravo, cela ova priča oko izdanih evropskih nada Balkanaca najviše asocira na poznate stihove iz pesme Đorđa Balaševića: „Putuj, Evropo, nemoj više čekati na nas“.

Ali, i uz stih koji mu sledi: „Ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas“.

A da je dospela to je neupitno.

Da ironija bude veća, trenutno smo u situaciji da je Amerika, pod rukovodstvom ozloglašenog Donalda Trumpa, na Balkanu u više aspekata prisutna i sagledavana u pozitivnijem svetlu nego Evropska unija u koju balkanske zemlje žele da pristupe.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera