Merkel izbjegla večeru s Erdoganom, ali mu sprema doručak

Vest da Angela Merkel neće prisustvovati državnom banketu koji predsednik Nemačke Frank-Walter Steinmeier u petak organizuje u čast Recepa Tayyipa Erdogana proteklih dana u medijima je plasirana tako da su mnogi pomislili da je nemačka kancelarka simobolički okrenula leđa predsedniku Turske. Međutim, istina je sasvim drugačija. Merkel je možda zaista htela da izbegne da bude uslikana na glamuroznom prijemu i na večeri sa Erdoganom u dvorcu Bellevue, ali daleko od toga da je htela da izbegne Erdoganovu državnu posetu Berlinu. U prilog tome najbolje govori činjenica da će ona sa njim ranije u petak voditi opsežne razgovore, koje će nastaviti u subotu za radnim doručkom.

Ipak, Berlin je od četvrtka pod posadom policije, jer daleko od toga da svi blagonaklono gledaju na ovu posetu Erdogana. Još u četvrtak, kada je sleteo u Berlin, na aerodromu su ga dočekali protesti, i to u organizaciji Reportera bez granica, a čitav niz protesta sledi u petak i subotu, uglavnom u organizaciji kurdskih i grupa za zaštitu ljudskih prava. Bezmalo svi poslanici i lideri nemačkih opozicionih stranaka su javno odbili poziv predsednika da prisustvuje banketu, pod obrazloženjem da ne žele da budu deo “Erdoganove propagande” i da nije dobro odavati najviše vojne i državne počasti čoveku koji u svojoj zemlji “uništava temelje demokratije”.

Ovom bojkotu prijema u čast Erdogana se nije pridružio verovatno u Nemačkoj jedan od najpoznatijih kritičara Erdoganove vlasti – bivši predsednik Zelenih Cem Oezdemir, koji je turskog porekla. Za berlinski dnevnik Tagesspiegel on je istakao da “nema sumnje da Erdogan nije normalan predsednik i da ne zaslužuje ovakav državni banket”, ali da će se on tamo pojaviti, jer želi “da turski predsednik otrpi mene i moju kritiku na račun njegove politike”.

Erdogan ‘zaboravio’ teške riječi

Uprkos brojnim kritikama i toga da sledi posle nekoliko godina tenzija i oštre, pa čak i neprijateljske retorike, ova poseta je rado prihvaćena i u turskoj, i u nemačkoj vlasti. Erdogan želi da resetuje nemačko-turske odnose, uz nadu da bi pregovori o članstvu Turske u Evropskoj uniji turski pristup pretpristupnim fondovima EU-a mogli da budu odmrznuti, kao i da bi Nemačka mogla da pomogne Turskoj, koja trenutno ekonomski grca zbog sankcija koje joj je uveo američki predsednik Donald Trump. Ipak, Erdogan ne odustaje od svog progona članova pokreta Hizmet, turskog imama Fetuhullaha Gulena, kojeg smatra odgovornim za organizaciju neuspelog državnog puča izvedenog pre dve godine.

“Naša primarna očekivanja od Savezne Republike Nemačke je da priznaju FETO [Teroristička organizacila Fetuhullaha Gulena, kako Erdogan naziva Gulenov pokret] kao odgovornu za pokušani puč, baš kako je to uradila Velika Britanija”, napisao je Erdogan u autorskom članku za Frankfurter Allgemeine Zeitung objavljenom u četvrtak.

Za razliku od prošle godine, u Erdoganovom nastupu više nema teških reči. Više ne optužuje Nemačku da “pruža utočište teroristima”, da ima “nacističku taktiku”, da u njoj “nema slobode izražavanja” te da su vodeće nemačke političke partije “neprijatelji Turske”. Naprotiv, pomirljiv Erdoganov ton rezultat je toga da mu podrška Nemačka sada treba i da je spreman da sarađuje o svim temama koje tište i Nemce. Zbog toga ne čudi da su sa njim u Berlin došla i četiri njegova ministra, ali i šef turske tajne službe Hakan Fidan.

A spornih pitanja se nagomilalo protekle dve i po godine. Od različitog gledanja na odgovornost pripadnika Hizmeta za neuspeli pokušaj puča i nemačkih optužbi da turske službe po Nemačkoj špijuniraju Erdoganove kritičare, preko onemogućavanja nemačkih parlamentaraca da posete nemačke trupe u turskoj bazi Incirlik, do stanja medijskih sloboda i ljudskih prava u Turskoj, kao i hapšenja brojnih nemačkih državljana, od kojih njih pet je i dalje u turskim zatvorima.

Politika je jedno, euri sasvim drugo

Ova i još brojna pitanja utiču na to da nemački državni vrh u ovoj poseti vide način da, pre svega, zaštiti nemačke ekonomske, bezbednosne i političke interese. Zbog toga odsustvo Merkel sa državnog banketa teško se može nazvati bojkotom, a sam banket odavanje počasti Erdoganu. Ne, to je samo nemački način da stvari dovedu na put koji njima odgovara i to u najmanje tri oblasti.

Prvo, nemački ekonomski interesi u Turskoj su jaki, jer je Nemačka najveći turski ekonomski partner, sa trgovinskom razmenom koja je prošle godine iznosila 37 milijardi evra. Oko 7.000 delom ili u potpunosti nemačkih kompanija posluje u Turskoj, investirajući oko 13 milijardi evra, dok je Turska je 16. po veličini izvozno tržište za Nemačku, koja tamo proda robu u vrednosti od 21,4 milijarde evra.

Međutim, američke sankcije su dovele do dramatičnog pada turske nacionalne valute, a tursku ekonomiju na ivicu kraha. To je odmah pogodilo izvoz nemačkih automobila u Tursku, kao i evropske banke u Turskoj, koje su tamo uložile 147 milijardi evra. Ipak, ranjivost evropskih banaka u slučaju Turske je znatno manja nego što je bila svojevremeno u slučaju Grčke te se ne očekuje da bi sve to moglo da izazove novu krizu cele zone evra, bar ne onakvu kakvu je izazvala grčka kriza pre deset godina.

Međutim, svako ko očekuje da će rezultat razgovora biti da na konferenciji za medije Merkel i Erdogan saopšte da je Berlin pripremio neki finansijski spasilački paket za tursku ekonomiju, grdno se vara i ne poznaje način na koji Merkel i njeni saradnici postupaju u ovakvim situacijama. Nemci žele da pomognu Turskoj, ali ne na sva zvona. S jedne strane jer nemački zvaničnici strahuju od gnevne reakcije nemačke javnosti, koja i onako smatra da nemačka vlast daje prevelike ustupke Erdoganu. A s druge strane Berlin ne želi da javno pomažu Ankari, jer ne želi da time daje vetar u krila Erdoganovoj vlasti. Ali, ne bi trebalo nikoga da začudi ako se za neko vreme otkrije da su nemačke vlasti uspostavile svojevrsne indirektne finansijske mehanizme pomoći Turskoj, kako bi izbegli propast turske ekonomije.

Njemački interesi iznad svega

Druga važna oblast nemačkih interesa je bezbednost. Osim što Merkel želi da unapredi saradnju po pitanju nemačkih trupa u turskim bazama, nju prevashodno interesuje turski uticaj na dešavanja u Siriji, pre svega na tamošnju provinciju Idlib, koja je i dalje u rukama sirijskih pobunjenika i, delom, pod kontrolom turskih snaga. Nedavni sporazum između Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina o formiranju demilitarizovane zone u Idlibu sa olakšanjem je dočekan u Berlinu.

Nemci su strahovali da bi snage sirijskog predsednika Bashara Al-Assada, uz podršku ruske armije, mogle u ofanzivi na tromilionsku provinciju Idlib da izvrše krvoproliće ogromnih razmera, posle kojeg bi novi talasi sirijskih izbeglica ka Evropi bili neizbežni. Osim toga, mogući sukob sa turskom vojskom bi izazvao još veću krizu, koja bi se i te kao osetila u Evropi. To bi, uz novu izbegličku krizu, predstavljalo košmar za vladajuće evropske stranke samo nekoliko meseci pred izbore za Evropski parlament. Zato je Idlib visoko na listi tema razgovora Merkel, kako sa Erdoganom, tako i sa Putinom, kada je pre mesec dana bio u zvaničnoj poseti Nemačkoj.

Ipak, niko ne bi trebalo da očekuje da će Merkel prećutati pitanje ljudskih prava i medijskih sloboda u Turskoj. Naprotiv, to će ona sigurno pomenuti i pred novinarima, ali u razgovorima, jer bi zaobilaženje ove teme poprilično uzdmrao njen kredibilitet na unutrašnjem planu. Zbog toga je još u četvrtak, na jednom događaju na jugu Nemačke, istakla nezadovoljstvo stanjem ljudskih prava i da “nešto zaslužuje kritiku”, ali i da Turska nije jedina zemlja u kojoj ljudska prava nisu poštovana na odgovarajući način. Već ta izjava najbolje govori o tome da su joj na prvom mestu nemački interesi, pa tek onda slede ljudska prava u Turskoj.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera