Gruevski i Ahmeti iza scene manipulišu nacionalizmom

Neizvjesno je kada će i kako početi primjena zakona koji je izazvao podjele u Makedoniji (EPA)
Neizvjesno je kada će i kako početi primjena zakona koji je izazvao podjele u Makedoniji (EPA)

Vidno nervozan i ljut, bivši premijer Nikola Gruevski nasrtao je i hteo da usred Sobranja tuče predsednika Talata Džaferija. Incident većih razmera sprečili su pripadnici obezbeđenja. Izbegnuta tuča je samo jedan od detalja koji prate kontroverze u vezi sa Zakonom o upotrebi jezika, kojim se albanski proglašava drugim službenim jezikom u Makedoniji.

Prethodno je predsednik Sobranja Džaferi u nervoznoj i napetoj atmosferi nelegitimno, prema oceni opozicije, postavio na glasanje Zakon, koji je parlamentarna većina usvojila. Izazivački je, u proceduri kojoj se masovno osporava regularnost, “preskočio” preko 35.000 amandmana. Podneo ih je opozicioni VMRO-DPMNE u očiglednoj nameri da spreči donošenje Zakona i blokira rad parlamenta.

Dodatni zaplet i neizvesnost uneo je predsednik Đorđe Ivanov. Ljutito je saopštio da neće potpisati Zakon, čime je celokupnu atmosferu u vezi sa Zakonom o upotrebi jezika, koja je složena i kontroverzna, doveo u ćorsokak. Neizvesno je kada će Zakon, koji praktično od prvog dana izaziva podele i protivrečne ocene, početi da se primenjuje i kako će se sprovoditi. Sigurno je samo da će još dugo biti predmet politikantskih manipulacija.

Tandem Gruevski – Ahmeti

Počasni predsednik opozicionog VMRO-DPMNE-a Nikola Gruevski i čelnik Demokratske unije za intregraciju (DUI) Ali Ahmeti glavni su akteri podela i polemika koje prate Zakon o upotrebi jezika. Nastavljaju Gruevski i Ahmeti, iza scene, da manipulišu nacionalnim i nacionalizmom, kako su to činili gotovo deset godina za vreme zajedničke vladavine. Sada su na suprotnim stranama vlasti, ali se loše navike teško zaboravljaju.

Malo je nedostajalo da Gruevski, kao bivši bokser, javno demonstrira svoje umeće pesničenja, a njegov agresivni ispad u Sobranju pokazuje da je on jedan od stubova zaoštravanja atmosfere i napetosti vezano za Zakon o upotrebi jezika. Javna je tajna da Gruevski iz fotelje počasnog predsednika drži pod kontrolom VMRO-DPMNE, koji ima podmlađeno rukovodstvo, iz kojeg su izbačeni neki od njegovih dugogodišnjih najbližih saradnika.

Usvajanjem kontroverznog Zakona Gruevski ostaje bez mogućnosti da manipuliše i nameće tenzije u uvek izuzetno osetljivoj sferi međunacionalnih odnosa. To je i glavni razlog za javno ispoljavanje nervoze i agresivnosti u Sobranju. Nije daleko od istine i ocena da pritiscima u vezi sa Zakonom Gruevski pokušava i da se “pazari” vezano za sijaset sudskih procesa koji se vode protiv njega, a otvaraju se i novi.

Gruevski je burno reagovao iako je sa Ahmetijem imao dogovor da se upotreba albanskog jezika proširi na gotovo identičnim osnovama kao i Zakon koji je usvojen. Saglasnost je postignuta u okviru preliminarnih razgovora o koaliciji posle parlamentarnih izbora u decembru 2016, ali nije realizovana jer je Ahmeti odustao u poslednji čas i ostavio Gruevskog na cedilu.

Inicijator za donošenje novog Zakona o upotrebi (albanskog) jezika je čelnik DUI-ja Ali Ahmeti, kome protivnici zameraju manipulacije u vezi s nacionalnim koje se graniče sa nacionalizmom. Ocena je da pravolinijski i isključivo insistira na pravima Albanaca ne vodeći računa o tome da li i kako to utiče na prava i položaj Makedonaca i pripadnika drugih nacionalnosti.

Donošenje Zakona o upotrebi jezika deo je koalicionog dogovora sa socijaldemokratima Zorana Zaeva. Ahmeti, koji je bio saučesnik Gruevskog u stvaranju totalitarnog i kriminalnog režima i međunarodne izolacije Makedonije, nije najprimereniji partner za učešće u novoj vladi, ali Zaev i njegova partija nemaju drugih opcija.

Insistiranje Ahmetija da se Zakon o upotrebi (albanskog) jezika donese odmah po formiranju nove vlade motivisano je njegovim pokušajem da povrati ulogu čelnika među Albancima, koja je dobrano bila poljuljana na poslednjim parlamentranim izborima. Dodatni motiv Ahmetija, koji je već 16 godina na čelu DUI-ja, jeste da učvrsti svoju poziciju u partiji, čije je rukovodstvo podmladio, a izolovao je pretendente na mesto čelnika.

Amandmanska blokada

Zakon o upotrebi jezika usvojen je na rubu incidenta, na mišiće i u lošoj proceduri u nameri da se izbegne, zaobiđe blokada koju je nametnula opozicija. Poslanici VMRO-DPMNE-a podneli su više od 35.000 amandmana sa jasnom namerom da se dugoročno, pa i trajno blokira donošenje Zakona.

Ako bi se Sobranje upustilo u amandmansku raspravu, trebalo bi da mesecima ništa drugo ni ne radi. Opozicioni VMRO-DPMNE prekinuo je bojkot parlamenta samo zbog Zakona o upotrebi jezika i podneo rekordan broj amandmana nakon što nije prihvaćen njegov predlog da se Zakon povuče, a procedura za njegovo donošenje počne iznova.

Povod za blokadu amandmnima je ocena da je Zakon u suprotnosti sa odredbama Ustava. Zakon predviđa da albanski jezik, koji govori više od 20 procenata stanovnika, bude službeni jezik u komunikaciji sa državnim i institucijama na teritoriji cele države. Do sada je to pravo bilo ograničeno na lokalne samouprave u kojima su Albanci činili više od 20 procenata ili većinu stanovnika, kao što je slučaj u opštinama u zapadnoj Makedoniji.

Predlagači, naravno, tvrde da je Zakon u skladu sa Ustavom i da se time konačno iscrpljuje Ohridski dogovor, kojim je prekinut oružani sukob iz 2001. godine. Glavna zamerka opozicije i dela javnosti jeste da se uvodi dvojezičnost i ugrožava makedonski jezik. Nacionalističke retorike i poruka ima na povremenim protestima, koji nisu masovni.

Većina građana, iako su pod pritiskom politikantskih manipulacija i vlasti i opozicije, ne komentariše javno Zakon i njegovu sadržinu. Navikli su da vlast, bez obzira u čijim je rukama, uvek sprovede ono što naumi.

Prva reakcija Brisela bila je uzdržana, pre svega zbog tenzija i loše procedure u kojoj je Zakon usvojen. Vlada je pozvana da tekst Zakona uputi na ocenu Venecijanskoj komisiji. Naknadno je šef Delegacije EU-a u Skoplju otvoreno podržao Zakon izjavom da ne ugrožava prava Makedonaca, da je dobar za Albance i da se njegovim donošenjem ispunjava poslednja obaveza koja proističe iz Ohridskog dogovora.

Neustavni veto

Najogorčeniji i najljući protivnik Zakona o upotrebi jezika je šef države Đorđe Ivanov, koji se zainatio da spreči njegovo stupanje na snagu i primenu. Kategorično odbija da potpiše tekst Zakona, koji bez njegove saglasnosti ne može da stupi na snagu.

Ivanov je i prethodno odbio da potpiše Zakon. Tekst je vratio u Sobranje sa primedbama na čak 19 od ukupno 25 članova. Ljut što niko nije, ni ovlaš, pogledao njegove primedbe, zatim zbog ignorisanja amandmana opozicije, ali i zbog procedure, Ivanov uporno odbija da potpiše Zakon i time blokira njegovu primenu.

Prema Ustavu, šef države je dužan da potpiše zakon koji su poslanici Sobranja izglasali po drugi put. Poslanicima u Sobranju i vladajućoj većini na čelu sa socijaldemokratama, kojima je jedva dao mandat za sastav vlade, Ivanov zamera kršenje zakona, a sam ide korak dalje i krši Ustav.

Odbijanjem Ivanova da potpiše, Zakon i njegova primena ne samo što su blokirani nego su se našli i u pravnom vakuumu. Ako ne ispunjava obaveze, pitanje odgovornosti šefa države može se pokrenuti pred Ustavnim sudom. Odluku o tome treba da donese Sobranje dvotrećinskom većinom, koju vladajuća koalicija Zaeva i Ahmetija nema ni izdaleka. Opozicioni VMRO-DPMNE podržava neustavnu blokadu Ivanova.

Neustavnim vetom predsednika Ivanova primena Zakona o jeziku je odložena i neizvesna. Blokada i polemike koje su vođene o tekstu Zakona nisu, do sada, izazvale incidente u međunacionalnim odnosima, ali će politikantske manipulacije uticati na njihovo zahlađenje. Činjenica je da ovim Zakonom niti Makedonci gube niti Albanci dobijaju – gubitnici su svi građani, među koje politikanti unose nove međunacionalne podele.

Očigledno je da iza blokada i netrpeljivih polemika o Zakonu o jeziku stoje politikantske kalkulacije i lični interesi čelnika, kako opozicionih, tako i onih koji su na vlasti. Svi su oni bolesni zarobljenici sopstvenih, ličnih kalkulacija. Najveći i jedini pravi zarobljenici, gubitnici i žrtve politikantskih manipulacija su građani i država. Blokada otvara prostor za nove manipulacije u vezi sa Zakonom, ali kada prođu tenzije, a proći će, naći će ili izmisliti novi povod za politikantstvo.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Predsjednik Sobranja Makedonije Talat Xhaferi kaže kako je predsjednik države dužan da potpiše zakon o jezicima. Predsjednik Đorge Ivanov je najavio kako neće potpisati zakon o upotrebi jezika s kojim albanski postaje drugi zvanični jezik u državi. Sobranje je juče, u atmosferi napetosti i incidenata, izglasalo ovaj zakon, nakon što je odbačeno više od 35 […]

Više iz rubrike Piše
POPULARNO