Čudo od tri dana

Prenagljena i neprimjerena bila je odluka Srbije da povuče diplomatsko osoblje i privremeno zatvori ambasadu u Skoplju, piše autor (EPA)

Iznenađenje, zbunjenost i neverica bile su prve reakcije u Makedoniji posle odluke Srbije da povuče diplomatski personal i praktično zatvori ambasadu u Skoplju. Vlada premijera Zaeva, posle odluke koja je saopštena u ponedeljak, bila je očigledno zatečena, reagovala je sa zakašnjenjem, ali razumno i strpljivo i doprinela da se skandal koji nikome nije bio potreban, brzo zatvori.

Situacija koja je u početku izgledala opasno i napeto brzo se menjala. Makedonija je najpre bila krivac, zatim žrtva neosnovanih i žestokih napada, da bi na kraju iz nepotrebnog i krajnje nediplomatskog skandala izašla neporažena, ako ne i kao pobednik. Potvrdilo se opredeljenje nove vlade premijera Zaeva da želi da rešava, a ne da stvara probleme u odnosima sa susedima i u regionu.

Indikativno je da je predsednik države Đorge Ivanov „mudro ćutao“ za vreme spora koji je trajao tri dana, iako je na čelu napada na Makedoniju, koji su imali ogorčene, pa i preteće tonove, bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ivanov svakako nije slučajno ostavio premijera Zaeva da sam vadi kestenje iz vatre. Toliko i od njegovog predsednikovanja i od kohabitacije.

Nije prvi put da se iz Makedonije masovno povlače diplomate. Kina je 1999. godine suspendovala diplomatske odnose i zatvorila ambasadu u Skoplju. Okolnosti i razlozi su bili sasvim drugačiji. Peking je reagovao na dogovor o priznavanju Tajvana potpisanog na inicijativu Vasila Tupurkovskog, koji je tada bio vicepremijer, u zamenu za obećanu pomoć Tajpeja u visini od famoznih milion dolara.

Prenagljena, neprimerena i ničim direktno izazvana bila je odluka Srbije da povuče diplomatsko osoblje i privremeno zatvori ambasadu u Skoplju. Tako se ljutita, pa i nadmena odluka, presedan u diplomatskoj praksi, koji je bio praćen agresivnom medijskom kampanjom, ocenjuje u Makedoniji, ali i šire u regionu.

Upravo se regionalna dimenzija i posledice na odnose među susedima na Balkanu u prvim analizama ističu kao jedan od motiva za napade Beograda. Dogovor o dobrosusedstvu sa Bugarskom i inicijative koje je pokrenula nova Vlada Makedonije ocenjeni su kao počeci stvaranja nove klime u regionu. (Ne)diplomatski potez Srbije verovatno ne može da vrati odnose nazad i balkanizuje region, ali može da uspori proces promena koji se jedva nazire.

Vlada premijera Zaeva naglašeno insistira na članstvu u NATO-u, a kada je to u pitanju, uvek se pretpostavlja i posredan uticaj Moskve. Rusija je odlaskom Nikole Gruevskog sa vlasti ostala bez oslonca i partnera u Makedoniji. Dodatno su Moskvu svakako iritirale tvrdnje da se direktno mešala u unutrašnju politiku Makedonije, koje je ovih dana u intervjuu Radio Slobodnoj Evropi iznela ministarka odbrane Radmila Šekerinska.

Odluka Srbije da privremeno prekine diplomatske odnose sa Makedonijom, objavljena je neposredno pred posetu šefa grčke diplomatije Kozijasa Skoplju, najavljenu za kraj avgusta. Možda se slučajno poklopilo vreme objavljivanja odluke Beograda koja je, očekivano, izazvala „zabrinutost“ u Atini. Poseta Kozijasa je ipak potvrđena i to u jeku spora između Beograda i Skoplja.

Makedonija i Grčka su dolaskom Vlade Zaeva, posle višegodišnjeg zastoja, obnovile dijalog o razlikama o imenu. Nekako u isto vreme Beograd se, iz samo njemu poznatih razloga, javno pokajao što je Makedoniju priznao pod ustavnim imenom. Beograd je taj stav naglašeno ponovio i u jeku jednostrane blokade diplomatskih odnosa, iako su Atina i Skoplje još daleko od rešenja spora dugog više od dve decenije.

Obavještajna šarada

Oficijelno, glavni i jedini razlog za povlačenje osoblja iz ambasade u Skoplju je to što su srpske diplomate praćene bez ikakvog razloga, pa i zastrašivane. Vršen je, kako se navodi, i pritisak na diplomate uz „aminovanje stranaca“, koji su po pravilu neimenovani, ali ih lako prepoznaje svako prema svom nahođenju.

Praćenje i prisluškivanje stranih predstavnika, čak i iz najprijateljskijih zemalja, spada u opis i popis radnih obaveza i diplomata i pripadnika domicilnih službi bezbednosti. Gotovo nikad samo praćenje i prisluškivanje nije bilo razlog za masovno povlačenje diplomata iz ambasade. Svodilo se na recipročno proterivanje pojedinaca.

Beograd i Skoplje od aprila imaju nesporazum o obaveštajnim službama. Jedan od članova ambasade u Skoplju, zadužen za obaveštajni rad, našao se u Sobranju za vreme pokušaja uvođenja vanrednog stanja. Selfi sa demonstrantima koji su, krajem aprila, upali u Sobranje objavio je na socijalnim mrežama, što baš i nije neka obaveštajna veština.

Srpska vlada nje ni pomišljala da povuče obaveštajca sa statusom diplomate. Tek kada su sajtovi za istraživačko novinarstvo u Beogradu i Skoplju objavili i druge dokumente o njegovoj nediplomatskoj aktivnosti, on je povučen. Ispostavilo se da je pre dolaska u Skoplje bio visok funkcioner srpske obaveštajne agencije BIA.

Predsednk Vučić je u intervjuu RTS-u, objašnjavajući epizodu sa obaveštajacem koji se zatekao u Sobranju, tvrdio je da je on imao dozvolu vlasti u Skoplju. Odlučni demanti koji su odmah usledili pokazuju da je Vučić, u najmanju ruku, netačno informisan o ovom obaveštajnom incidentu.

Partija Nikole Gruevskog, koja je tada još bila na vlasti, demantovala je da je bilo kome dala takvu dozvolu. Kabinet predsednika Ivanova odbacio je tvrdnju srpskog obaveštajca da je od njih dobio saglasnost da uđe u Sobranje, navodeći da nema takvu nadležnost.

Osim nadmudrivanja ko je više zloupotrebljavao obaveštajne strukture, Kosovo se navodi kao jedan od političkih razloga za ovaj (ne)diplomatski spor. Beograd zamera Skoplju da podržava prijem Kosova u UNESCO. Makedonija se oficijelno nije izjasnila, ali nije teško pretpostaviti kakav će biti stav vlade u kojoj participiraju dve partije Albanaca.

Smirivanje tenzija

Svako čudo za tri dana, a toliko je i trebalo da se smire tonovi i optužbe u sporu koji je naglo i dramatično počeo i još je brže završio. Diplomati su se u četvrtak vratili u Skoplje, izuzev ambasadorke koja će, kako je navedeno, ostati još neko vreme na konsultacijama u Beogradu.

Tenzije su smirene posle „dugog i otvorenog“ telefonskog razgovora srpskog predsednika Vučića i makedonskog premijera Zaeva. Zajedničko saopštenje, objavljeno odmah posle razgovora, bilo je očigledno prethodno usaglašeno, što potvrđuje da su diplomatski kanali bili otvoreni, iako je srpska ambasada bila prazna i zatvorena.

Nije u saopštenju navedeno ko je bio inicijator razgovora, što u krajnoj liniji i nije toliko bitno. Međutim, iz teksta se, tek između redova, može više nazreti nego pročitati da su razlike o pitanju Kosova i bezbednosti diplomata bili glavni razlozi za dramatičan prekid diplomatskih odnosa.

Obe strane, kako se navodi u saopštenju, obavezale su se da će eventualne nesporazume, bez obzira na različite stavove o važnim političkim i regionalnim pitanjima, rešavati isključivo dijalogom. Skoplje i Beograd obavezali su se i da će štititi interese i prava diplomata u skladu sa međunarodnim pravom i prijateljskim odnosima.

Dobronamerne ocene u zajedničkom saopštenju od pet tačaka, ma koliko zvučale kao fraze, ipak ohrabruju. Naglašava se i posebno opredeljenje da će se obe strane “boriti” za očuvanje i unapređenje prijateljskih odnosa između makedonskih i srpskih građana, koji za tri dana, koliko je trajala diplomatska halabuka, nisu mogli da budu ozbiljnije narušeni.

Činjenica da je (ne)diplomatski spor, koji je u početku izgledao preteći i opasno, zatvoren brže nego što je počeo, govori da za takav potez nije bilo pravih razloga i argumenata, te da je bio ishitren i prenagljen. Ako je bilo u pitanju samo obaveštajno nadmudrivanje ili revanšizam, rigorozne mere koje su preduzete nisu tome primerene.

Ukoliko je namera bila da se zaustavi klima dobrosusedstva u regionu, koja je tek jedva počela da provejava, afera je kratko trajala da bi išta ozbiljnije narušila. (Ne)diplomatski skandal ipak je upozorenje da retrogradnih tendencija u regionu ima, da će ih biti, te da će još dugo trajati proces debalkanizacije Balkana.

Nediplomatska afera ojačala je, u krajnjoj liniji, međunarodnu poziciju Skopja. Makedonija je bila predmet neprimerenog i oštrog napada, bez pravog razloga i uspela je da spor sa Srbijom brzo, smireno i diplomatski zatvori. Ocenjuje se da je afera doprinela i poboljšanju pozicija Makedonije za evroatlantske integracije, kojima je ambiciozno i angažovano pristupila nova vlada.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO