Trump pali opasne baklje rasizma

Ispunjeni rasističkom mržnjom, marširali su u Charlottesvilleu u Virdžiniji pod zastavom Konfederacije, istorijskog simbola bele nadmoći i afroameričkog ropstva.

U tradiciji nacizma, krajnji desničari i neizbežni Ku Klux Klan tačno su znali koju vrstu straha žele da izazovu. Bez kapuljača, drsko neskrivenih lica jer ne strahuju od posledica, uzvikivali su “Hail Trump” i uz pokliče “krv i zemlja” – nosili baklje koje bi trebalo da osvetle put ka nesputanoj supremaciji belaca.

Fatalne baklje su, međutim, osvetlile tamno lice Donalda Trumpa koji im je podario slogan koji su imali na kapama: “Učinimo da Amerika ponovo bude velika”. Trump je izbore dobio upravo zahvaljajući glasovima konzervativnih belaca.

Amerika je posle tragičnih sukoba ostala zgranuta nespremnošću svog predsednika da po izbjanju naozbiljnije krize njegovog mandata oštro osudi bele supremacioniste. Neko ko je brz na Tviteru i raskalašan u pretnjama, iritantno je govorio: “Ne znam ništa o beloj supremaciji ili belim supremacionistima”.

Nasilje na obje strane

Tišina je samo ohrabrivala zlo. Onda je stigla izjava o “nečuvenom ispoljvanju mržje, fanatizma i nasilja na mnogim stranama”. Na mnogim stranama? Podeljena odovornost? Kakav kontrast u poređenju sa “vatrom i besom” kojima preti Severnoj Koreji ili energičnim osudama islamskog terorizma.

Ne, u Charlottesvillu je postojala samo jedna strana. Trump je bio na pogrešnoj, pokazujući “koje mračne impulse je spreman da koristi da bi se zadržao na vlasti”, kako piše kolumnista The Washington Posta. “Predsednik koji sebe ne može da natera da to kaže odmah i nedvosmisleno (najoštrije osudi bele rasiste), ne može da traži moralno liderstvo”.

Mnogi su to učinili pre šefa Bele kuće, uključujući demokratske i republikanske kongresmene, guvernera Virdžinije i gradonačelnika Charlottesvilla. “Gospodine predsedniče, moramo da nazovemo zlo njegovim imenom”, tvitovao je republikanski senator iz Colorada.

Zašto je Trump izbegavao da direktno pomene bele supremacioniste? Verovatno zato što ohrabruje rasizam dela onih koji ga podržavaju. Njegova kampanja je energiju izvlačila iz raznih rasističkih teorija zavere i umnogome je počivala na širenju poruke da je identitet belaca ugrožen.

Mnogi smatraju da su razne ekstremističke organizacije po Americi – a ima ih oko 1.600 – bile ohrabrene Trumpovim ulaskom u Belu kuću. Oni, poput njega, odbacuju levičarsku ideologiju i preovlađujući umereni konzervativizam.

Zakašnjela osuda rasizma

Posle baraža kritika, Trump je sa dva dana zakašnjenja neonaciste i KKK nazvao “kriminalcima”, ali time nije umanjio šok posle nereda i pogibije 32-godišnje aktivistkinje za rasnu jednakost koju je kolima usmrtio mladi rasista sa dokazano nacističkim naklonostima.

Trumpovi savetnici pokušali su da poprave štetu izjavljujući da predsednikova osuda nasilja “naravno” podrazumeva “bele supremacioniste, KKK, neonaciste i sve ekstremističke grupe”. Trump je imao šansu da to “naravno” kaže odmah, ali nije.

Ubrzo je još jednom istrugao nerve ne samo liberalne, već i mnogoljudne Amerike koja ne želi da živi sa rasizmom. Zažalio je Trump za “lepim statuama i spomenicima”, što je bila direktna referenca na plan da se u Charlottesvillu izmesti general Robert E. Lee, vojni komandant Konfederacije, čija je statua stajala u centru grada. Beli supremacionisti su, po njegovim tumačenjima, imali legitimne razloge da žale za gubitkom istorije juga.

Dok je David Duke, bivši Veliki čarobnjak KKK-a hvalio Trumpovo “poštenje” i “hrabrost”, predsedniku kao da sve to nije bilo dovoljno, pa je prkosno podsećao da su i Očevi osnivači Amerike, George Washington i Thomas Jefferson imali robove.

Zašto bi Amerika bila neprijatno iznenađena stavovima nekog ko je tokom kampanje dovodio u pitanje mesto rođenja i legitimitet Baracka Obame, prvog tamnoputog predsednika Amerike? Ostrašćeni beli rasisti su ga zbog toga obožavali.

Rasistička priroda desnice

Zar Trump mandat nije počeo kažnjavajući muslimana i Latinosa i uvođenjem pojma “alternativna desnica” koji prikriva njenu rasističku prirodu?

Nešto valjda govori da je Trumpov otac bio hapšen zbog učešća u demonstracijama KKK-a daleke 1927. godine, a da je sin 1989. u plaćenom oglasu preko cele strane The New York Timesa tražio smrtnu kaznu za petoricu afroameričkih tinejdžera optuženih da su silovali belkinju u Central Parku – da bi kasnije svi bili oslobođeni.

Predsednik i njegov kabinet pokušavali su da ublaže napetost, ali Charlottesville – jedan od mnogih Charlottesvilla po Americi – postao je namah barometar stanja nacije i kobne međurasne tenzije koju ne želi da primeti.

Mnogi, međutim, i dalje ne veruju da postoji problem sa rasizmom u zemlji stvorenoj u vreme ropstva. Iako blizu tri četvrtine američkih birača smatra da su odnosi među rasama lošiji nego 1999, kada su nemiri potresali Los Angeles, veći procenat belaca veruje da je dodirnuo duha nego da su Afroamerikanci suočeni sa diskriminacijom.

Ritualno se ponavljaju statistike: da je porodica belaca tri puta bogatija od afroameričke, da je verovatnoća da će belac dobiti doživotnu kaznu 1:17 dok je kod Afroamerikanaca 1:3, kod belkinja 1:111, a kod Afroamerikanki 1:18. Ali, oni koji i dalje govore o “nigerima” i štite sudove ili policijsku brutalnost kad god je usmerena prema Afroamerikancima, to ne vide.

Stvarati državu jednakih

Amerika potvrđuje da nije izgradila multietničku, rasnu demokratiju. Za državu koja se hvalila svojim konceptom “melting pota” ovo je još jedan udar, ali i novi izazov da se stvori država jednakih. Problem je u tome što danas, za razliku od prošlih vremena, kod svakog postoji strah da pripada ranjivoj manjini. Bilo da je iz urbane ili ruralne Amerike, da je siromašan, situiran ili bogat, da je ateista, agnostik ili vernik, gej ili strejt, muško ili žensko, Latino ili Azijata, beo ili crn.

Trump je u trci za Belu kuću ohrabrivao rasistički nastrojene belce. Danas je njegov anemični oportunizam, pokušaj da se ne zameri tvrdom jezgru svojih pristalica, opasan. Martin Luther King Jr. nije završio svoj posao.

Trump je popalio baklje na paradi rasističkih belih konzervativaca koje su osvetlile koliko je zemlja pritisnuta rasnom mržnjom. Na Americi je da ih pogasi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera