Makedonija u (ne)iskrenom zagrljaju susjeda

Spor oko imena Republika Makedonija, koje Grčka ne priznaje, traje više od dvije decenije (Reuters)

Bugarsko-makedonski dogovor o dobrosusedstvu je osnova za suočavanje sa sopstvenom prošlošću, ali i impuls za nove odnose država u širem regionu. Probleme sa susedima koji su neljubazni, nedobronamerni, problematični, pa i agresivni pojedinac može relativno lako da reši. Uz malo snalažljivosti i finansijske izdatke, može da preseli u drugi deo grada, u mahalu sa prijatnijim okruženjem.

Države se ne sele. Tamo su gde su, na datoj teritoriji, graniče večno sa istim susedima, kakvi su – takvi. To je dragocenost za podanike države koji imaju poreklo i korene, ali i prokletstvo. Osobito na Balkanu, gde su dobrosusedski odnosi retkost, a ako ih ima, onda su plod interesa ili urote protiv trećeg.

Makedonija, posle osamostaljenja, ima pet suseda, uključujući i Kosovo, kao najmlađu državu na Balkanu. Susedi Makedonije, najblaže rečeno, teško se mogu nazvati ljubaznim. Bliže je istini da nisu dobronamerni prema Makedoniji, ali im i ona ne ostaje dužna, osobito poslednjih godina, kada je vlada Nikole Gruevskog uspešno zaoštrila odnose sa gotovo svim susedima.

Posebno su problematični odnosi sa Bugarskom, Grčkom i Srbijom, državama koje su se krajem 19. i početkom 20. veka borile za prevlast, prisvajale i delile teritoriju Makedonije. Nisu priznavali makedonsku naciju i jezik, uporno su nastojali da asimiliraju stanovništvo. Istorijska distanca nije velika, pa su aveti prošlosti prisutni u nacionalističkim krugovima, ali se prepliću i kroz oficijalnu politiku suseda, posebno posle osamostaljenja Makedonije.

Za Beograd i dalje ‘Vardarska Banovina’

Tirana, osim povremenih anahronih ispada o “velikoj Albaniji”, ima paternalistički odnos prema Albancima u Makedoniji, brine se o njihovim pravima. Međutim, nerado, ili uopšte, ne prihvata recipročni odnos kada je reč o pravima Makedonaca u ovoj državi. Spojeni sudovi su politika Tirane i Prištine. Sa Kosova su došle grupe nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova prilikom oružanog sukoba 2001. godine, kao i teroristi koji su 2015. godine upali u predgrađe Kumanova. Ovoj grupi se sudi u Skopju, ali su organizatori ostali nedostupni.

Spor oko imena Republika Makedonija, koje Grčka ne priznaje, traje više od dve decenije. Ući će u anale međunarodnih političkih i pravnih odnosa, ne toliko zbog dužine, koliko zbog apsurdnosti i besmislenosti, ali i posledica za Makedoniju, pa i region. Grčka, koja ne priznaje postojanje makedonske manjine u svojoj zemlji, vetom blokira prijem Makedonije u Evropsku uniju i NATO. Obe organizacije ne poštuju odluku mađunarodnog suda da Makedonija može da bude njihova članica i sa privremenom referencom – BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija).

Poslednjih godina najmanje potresa bilo je u odnosima Srbije i Makedonije, koja se u tvrdim nacionalističkm krugovima u Beogradu još uvek naziva “Vardarskom Banovinom”. Ovu anahronu ideju nastojao je, svojvremeno, da obnovi Slobodan Milošević. Našao je voljnog partnera u tadašnjem premijeru Grčke Konstantinu Micotakisu, sa kojim je potpisao Dogovor o dobrosusedstvu. Kao da njihove države graniče, a Makedonije nema.

Odnosi Makedonije sa Bugarskom izdvajaju se od svih suseda po svojoj dugotrajnosti, kontroverznosti i upornosti. Počelo je praktično od osnivanja savremene Makedonske države 1944. godine, tačnije od Informbiroa, kada su granice zatvorene, a otvoren prostor za permanenta nedobrosusedska nadmudrivanja, prisvajanja i svađe. Kada se pogleda unazad, nema gotovo niti jedna tačke koja nije sporna u odnosima između Skopja i Sofije. Počev od teritorije – za Bugarsku je Makedonija je deo njene imaginarne istočne teritorije, do nepriznavanja makedonske nacije, jezika, nacionalne manjie…

Svojatanje istorije je ključna tema i stub nedobrosusedskih odnosa. Potrošene su tone mastila, štampane su biblioteke knjiga kojima su i Bugarska i Makedonija dokazivale sopstvene istorijske istine. Uporedo su u obe države kao nacionalni praznici slavljeni Samuilovo carstvo s kraja desetog veka, Ilindenski ustanak i Kruševska republika 1903. godine, kao i brojni drugi događaji i ličnosti. Bugarska je posle osamostaljenja među prvima priznala Republiku Makedoniju, ali to gotovo da ništa nije promenilo u “dobrosusedskim” odnosima. Ostala su otvorena sva, ili gotovo sva, sporna pitanja – nepriznavanje nacije i jezika, sa tezom da su stanovnici Makedonije poteklom Bugari, da govore dijalekt bugarskog jezika…

Rizični korak Zorana Zaeva

Makedonija je posle osamostaljenja tražila pravu meru odnosa sa susedima čija je politika otvoreno ili prikriveno bila nedobronamerna i problematična. Prvi pretsednik Kiro Gligorov promovisao je politiku ekvidistance, koja je razumno zvučala, ali je malo toga promenila. Poslednjih godina, za vladavine Nikole Gruevskog, stiglo se do otvorene svađe gotovo sa svim susedima, naravno, uz njihovu svesrdnu sradnju, kao i do totalne izolacije Makedonije od EU-a i NATO-a.

Upravo zbog toga nova Vlada Zorana Zaeva je i bukvalno prvih dana posle konstituisanja krenula u promenu odnosa sa susedima. Novi šef diplomatije Nikola Dimitrov odmah je posetio Atinu. Makedonska i grčka strana već su imale susrete sa posrednikom Ujedinjenih nacija u razgovorima oko imena Metju Nimicom, koji je uzdržano ocenio da postoji novi impuls u rešavanju spora te da će se razgovarati o novim konceptima.

Premijeri Bojko Borisov i Zoran Zaev, koji je od svih suseda najpre posetio Sofiju, zajedno su najavili potpisivanje dogovora o dobrosusedstvu između Bugarske i Makedonije. Dokument treba da bude potpisan početkom avgusta u Makedoniji, a oba će premijera u Kruševu prisustvovati proslavi godišnjice Ilindenskog ustanka (2. avgusta 1903. godine). Odlukom da potpiše dogovor, na inicijativu Bugarske, kao i zajedničkim obeležavanjem Ilindenskog ustanka, Zaev preuzima izuzetno rizičan korak. Ne toliko što će opozicija, na čelu sa Gruevskim, iskoristiti dokument za ljutite napade, ona to čini i bez povoda. Rizik je kako će građani primiti dogovor, koji je sigurno plod kompromisa, a pretpostavlja verovatno i novo čitanje istorije.

Navikli su građani Makedonije da im političari “pišu” istoriju. Najdrastičnije je bilo za vreme vladavine Gruevskog, koji je grubim falsifikovanjem nastojao da promeni genetski kod Makedonaca i ubedi ih da su antičkog porekla. Suludu ideju trebalo je da potvrdi pronalaženje navodnih potomaka Aleksandra Velikog u Aziji, koji imaju slične genetske karakteristike kao Makedonci. Dogovor o dobrosusedstvu iznenadio je i podigao na noge javnost i u Makedoniji i u Bugarskoj, koja je bila obrazovana i pod uticajem “istorijskih istina” i stereotipa nametnutih i uvreženih u prošlosti. U prvim redovima su nacionalistički krugovi u obe zemlje koji dogovorom mogu da izgube uticaj koji su imali u društvu i politici, plašeći građane i koristeći susede za sopstvenu promociju i jačanje pozicija.

Sadržina dogovora je tajna za javnost u obe države, što još više potstiče polemike između pristalica i protivnika. Prema informacijama koje neoficijalno dopiru do javnosti, dokument je osnova za reviziju brojnih istoriskih događaja koji su slavljeni u obe države. Nije jasno kako će se “ispeglati” činjenica da je Bugarska za vreme Drugog svetskog rata, kao saveznik Trećeg rajha, bila okupator u Makedoniji.

Provokacije učenika Slobodana Miloševića

Vlada premijera Zaeva smišljeno je otvaranje odnosa sa susedima počela upravo sa Bugarskom i Grčkom. Ne samo zato što su odnosi Makedonije sa oba ova suseda na najnižem nivou, već i zato što obe države članice EU-a i NATO-a i do sada su otvoreno blokirale i uslovljavale njene evroatlantske integracije. Objašnjavajući odluku da potpiše dogovor sa Bugarskom, Zaev tvrdi da time otvara i nove perspektive Makedonije za saradnju sa susedima, ali i za ubrzanje procesa integracije države u EU i NATO. Nije daleko od istine i ocena da se potpisivanjem dogovora otvaraju novi prostori za saradnju među susedima u regionu.

Susedi na Balkanu, opterećeni očigledno avetima prošlosti, nisu baš najdobronamernije reagovali na otvaranje Makedonije prema susedima. Posle najave o saradnji Skopja i Sofije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, poslušni učenik Slobodana Miloševića, javno je, usred Atine, izrazio žaljenje što je Beograd svojevremeno priznao Makedoniju pod ustavnim imenom, a ne pod referencom BJRM. Izjava nije bila slučajna, budući da je istu žalopojku ponovio i predsednik Aleksandar Vućić, ovaj put u Solunu, na sastanku sa premijerima Grčke i Bugarske, Aleksisom Ciprasom i Bojkom Borisovim. Makedonija iako nije bila pozvana, bila je tema susreta. Brižne komšije, Cipras i Vučić, delili su Makedoniji i lekcije o dobrosusedstvu i evrointergacijama.

Susedi na Balkanu, kao i nacionalistički krugovi u Bugarskoj i Makedoniji, “osetljivo” su reagovali na najavu potpisivanja dogovora. Odlukom da poptiše dogovor, Zaev je učinio prvi, najteži korak za suočavanje Makedonije sa sopstvenom prošlošću. Dogovor bi mogao da unese nove dimenzije odnosa sa susedima koji su dati. Ne mogu se susedi menjati, ali se bar može pokušati da se promene odnosi između njih.

Kako će se dalje odvijati odnosi među susedima na Balkanu krajnje je teško reći. Ne samo zato što neki od njih nisu reagovali dobrosusedski, više zato što su njihove reakcije krajnje nepredvidiljive. Prvi korak koji je učinio Zaev može biti impuls za promene. Dodatni potsticaj može da bude i podrška EU-a, koja se, čini se, konačno ozbiljnije okrenula ka procesima na Balkanu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Nova vlast u Makedoniji revidirat će projekat “Skoplje 2014”, koji je promijenio izgled glavnog grada. Troškovi za izgradnju administrativnih zgrada, ali i spomenika, s početnih 80 dostigli su, prema nekim procjenama, 683 miliona eura. Putem međunarodnog konkursa tražit će rješenje šta dalje sa projektom koji je izazvao negodovanje makedonske javnosti. Priču donosi Maja Blaževska Evrosimoska.

Published On 16 Jul 2017
Više iz rubrike Piše
POPULARNO