Mišljenja

Nikolićeva rezervna ‘istočna’ vlada

I prije nego što je dogovor esenesovskog „oca i sina“ ozvaničen, pojedini mediji objavili su njegove detalje, piše autor (Tanja Vali? / Tanjug)
I prije nego što je dogovor esenesovskog „oca i sina“ ozvaničen, pojedini mediji objavili su njegove detalje, piše autor (Tanja Vali? / Tanjug)

Ognjište! Ova jedna-jedincata em „patriotska“, em „domaćinska“ reč može da posluži kao metafora, ali i da svojim značenjima omeđi celokupan okvir u kom će se sagledati novo „radno mesto“ donedavnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

I samo brzopotezno osnivanje Nаcionаlnog sаveta zа koordinаciju s Rusijom i Kinom i njegovo postavljenje za savetovnog predsednika na mandat od pet godina, kao i reperkusije i poruke te odluke mogu izgledati jasnije ako se sagledavaju kroz tu simboliku i ornamentiku.

Ona se, odranije je poznato – a što se SNS kao stranke sa radikalskim korenima i nazorima koji i dalje „prozračuju“ njeno tkivo tiče – i sada, uz još niz identitetskih arhaizama (živalj, nejač, itd.) može uzeti kao paradigma njenog pretežnog narodnjačkog i neemancipatorskog tkiva. I u članstvu i u ideologiji!

Obrazovanjem ovog Saveta, pokazan je, najpre, postupak i princip domaćinovanja državom koju praktikuje sadašnja vlast. Nadalje pojašnjava ukorenjenost naprednjaka u pomenutu „ideologiju“, dok s treće strane pokazuje koje se vatre mogu razgoreti u tom kaminu iz žara koji je zapreten pepelom ove odluke.

Nezakonito imenovanje u privatnoj državi

I – iako zvuči formalistički, ima i nešto četvrto od čega ćemo poći. Jer, prvi protivnici ove odluke već raspiruju i priču o njenoj suštinskoj neutemeljenosti i izlišnosti koristeći mehove formalno-pravnih prekršaja, nezakonitosti i neustavnosti kojima je uspostavljena.

To se primerice vidi iz najsvežije „zavade“ začete u trouglu tri poslednja srpska predsednika. Naime, dogovor Vučića i Nikolića kako da se udomi, namiri i obezbedi oficijelno domaćinsko ognjište za ovog drugog, prvi je osporio njihov prethodnik Boris Tadić, odnosno njegova stranka.

U saopštenju (sa štamparskom greškom u dugoj reči – strana, umesto stranka) Socijaldemokratske stranke kaže se da ona „najoštrije osuđuje kršenje zakona“ u slučaju ovog imenovanja. To je, piše, još jedan dokaz „da za ovaj režim zakon i institucije nemaju nikakav značaj i da se ponašaju kao da je država njihovo privatno vlasništvo, a državne funkcije instrument njihove trgovine.“

Razloge za tvrdnju SDS nalazi u tome što vlada u tehničkom mandatu može da obavlja tehničke poslove u šta svakako ne spada formiranje „nove kancelarije“ i pomenuto „imenovanje“. Zbog toga se zahteva od Ivice Dačića da objasni kako „to imenovanje spada u tehničke poslove“ .

Potom se zaključuje da je očigledno da Dačić nastavlja sa praksom kršenja zakona koju je u poslednih pet godina uspostavio Aleksandar Vučić. Kao kruna svega, u saopštenju se spekuliše da je sva ta žurba možda zbog toga što Nikolić nema poverenja da bi ga buduća vlada imenovala na to mesto „pa da je primorao Dačića da ga protivzakonito imenuje pre formiranja vlade.“

Pitanje zakonitosti ovog imenovanja doista se može postaviti i da nije potencirano ovim stranačkim stavom. Sam proces uspostavljanja Saveta daje povod da se, osim žurbe, uoče još neki kuriozumi.

I pre nego što je dogovor esenesovskog „oca i sina“ ikako ozvaničen, pojedini „dobro obavešteni“ mediji objavili  su njegove detalje, valjda da bi se javnost pripremila i osvedočila u njihove trajno dobre odnose.

Ali, saglasno marketinškoj strategiji da se svaka politička odluka i tema ima razvlačiti više dana držeći javnost u dilemama, nejasnoćama i neizvesnostima, i samo njeno formalizovanje bilo je višedelno. Ako dobro računamo – dva puta dva.  

Vladina odluka u dva koraka

Vlada je dvared odlučivala o ovoj temi – prvi put još dok je Vučić bio premijer i „izabrani predsednik“ osnovala je Savet, a uredba o njegovom formiranju objavljena je u Službenom glasniku 22. maja sa „dejstvom“ osam dana po objavi.

Sledeći put je pod Dačićevom „tehničkom palicom“, po isteku roka za stupanje na snagu, Vlada očito popunila glavna „radna mesta“, posebno ono predsedničko, Nikolićevo.

Ali, ne sme se zaboraviti – po objavljenim aktima i samo ovo telo je – dvodelno. Ima Savet i Kancelariju, Savet ima predsednika, a Kancelarija direktora. A ovi organi imaju mesec i po da sami smisle sistematizaciju za one koji će sa njima raditi.

Nikolić je, međutim, pojasnio još nešto zanimljivo – naravno u izjavi Sputnjiku, mediju iz njegovog upravo dobijenog „resora“. U Savetu će biti sedam – ministara! A u Kancelariji sedam – stručnjaka!

Tadićevce u saopštenju nije interesovalo, ali mnoge medije jeste – odabrana je i lokacija u centru grada, „stanari“ jedne Vladine službe su po kratkom postupku obavešteni da moraju da se presele „sprat niže“, a naređeno je i hitno vikend-krečenje novog Nikolićevog oficijelnog „ognjišta“.

No, postoji jedan još aspekt koji u saopštenju pomenute SDS upadljivo nedostaje, a ni javno se ne osporava. Primedbom na nelegalnost njegovog „tehničkog osnutka“ kao da je iscrpljeno suštastvenije pitanje: je li takav savet uopšte potreban i čemu služi.

Osim šture natuknice u odluci da „razmatra, usmerava i koordinira sprovođenje Sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije, kao i Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Srbije i Kine“ nejasan je njegov odnos sa drugim ministarstvima, posebno onog spoljnih poslova.

Vlada, inače, po zakonu ima pravo da osniva tela (agencije, savete itd.) koja joj mogu biti od pomoći u radu. Stoga bi nedovoljno bilo da ovo – sa kojim su, po uredbi „nadležni državni organi dužni da sarađuju“ – bude samo tek jedna od tradicionalnih „komisija“ koja se formira za rešenje problema čije se rešenje ne želi.

Snajka, prika, diplomatija

Zbog svega, stiče se na prvu loptu utisak da je formiranje rusko-kineskog saveta upravo to – namirivanje „svojih“. Ta „politika“ je uveliko ušla u modu tokom dugih srpskih tranzicijskih godina. Otuda i ne čudi što, recimo Tadić osporava proceduru formiranja, a ne i svrhu postojanja ovakvog tela. (Uostalom i sam ih je uzalud formirao: te za infrastrukturu, te za privredu…)

U ovom je slučaju ta navada dobila samo one ukrasne folklorne i ideološke insignije koje oličavaju narodnjačko „ognjištarstvo“ gde je domaćinova baš glavna uloga da čeljad obezbedi i namiri. I smiri!

Pogotovo ako ima trvenja kao što se godinama podozreva da ih je bilo između Vučića i Nikolića. Ili, kad čeljad ima duševne patnje ako mora „da izdrži godinu i po bez funkcije“ kao u slučaju ex-ministra, a sada šefa bezbednisti Bratislava Gašića.

Ta osobenost se u „kineskoj vezi“ već iskazala i činjenicom da je ambasdorom u ovoj zemlji postao Milan Bačević, kreator mega-ideje fantazije o kanalu Dunav-Morava-Vardar-Egej u čiji žar, od prilike do prilike, Nikolić još uvek duva.

A SNS-ovske veze koje dokazjuju da je partija u njihovoj vizuri zaista proširena porodica (rodbina) kriju se u tome da je taj ambasador ex-predsednikov prijatelj („prika“, „pretelj“ – u smislu orođavanja kao otac Nikolićeve snahe, dok o taštinom nedokazanom diplomatskom pasošu nećemo ni reč reći zbog nove faze pomirenja sa političkim „naslednikom“!)

Manir namirivanja, međutim, u ovoj priči (pre njenog zaključka, ali da bi zaključak bio kompletniji) mora biti pomenut još jednom u vezi sa širom rodbinom.

Naime, posmatrači beogradskih političkih (ne)prilika su se povodom formiranja „Nikolićevog saveta“ prisetili da je još kod formiranja poslednje Vučićeve Vlade njegov kolicioni partner, lider  Srpske narodne partije Nenad Popović, inače srpsko-republikosrpsko-rusko-kineski biznismen bio viđen za šefa eventualne kancelarije za Rusiju, čak možda u rangu potpredsednika Vlade.

Ta je opcija, vidimo iščilela, osim ako se ne računa da bi Nikolić mogao njega da uzme za jednog od sedam svojih ministara, kako je taze uredbu o svojoj funkciji pojasnio u Sputnjik-amandmanu.

‘Rusija je moja ljubav’

Bez obzira što gornja opaska liči na šaljivu izmišljotinu, sadašnja legislativa kojom se (ne)reguliše rad novouspostavljenog Saveta, daje odrešene ruke „mandataru“ saveta da oktroiše sadržaj i pravce njegovog, odnosno svog rada.

Naravno, ukoliko nije sve (a jeste) podređeno volji onog koji ga je izmislio kao utehu svom političkom „ocu-bratu“ (Šešelj ovde nipošto nije izuzet iz „očinstva“!)

No, nezavisno od toga da li će se u Savetu nastaviti i stvarna i propagandno dopunjena trvenja na liniji Nikolić-Vučić, sudeći po njegovom ministarsko-stručnjačkom kalibru o kome je nešto izustio njegov već imenovani predsednik, on jako podseća na nekakvu vladu (uz vladu) specijalizovanu za „istočna pitanja“.

U njima se, pak, njen „mandatar“ već pokazao. Nema potrebe da se posebno citiraju sve izjave koje pokazuju Nikolićev naklon Rusiji, veći nego što to podrazumeva poželjno evropejstvo kome je deklarativno sklon novi predsednik Srbije.

Ipak treba podsetiti da se u vreme doslednog radikalstva i „šešeljstva“, a posle usvajanja Šešeljeve (samo neratifikovane) skupštinske rezolucije s kraja devedesetih o federaciji Srbije, Rusije i Belorusije on zalagao za Srbiju – kao guberniju. U „presvučenim vremenima“ išao je manje otvoreno, ali su se naklonosti izražavale sintagmama „Rusija je moja ljubav, iako od Putina ništa nisam tražio za sebe“ ili metaforama o voljenoj materi i njenoj deci.

Što se Kineza tiče, uz zaista važne susrete i sporazume u kojima je učestvovao, Nikolićeva bliskost se ogledala i u snishodljivosti prema liderima ovog strateškog partnera, ali i pokušajima imitacije  pomodnih kineskih mudrosti koje se često pronose Srbijom.

Vrhunac je bio u priči o proročanstvu Tarabića koji su nagovestili da će jednom (sada, za njihova mandata) „žuti ljudi piti vode sa Morave“ (Vardara i Egeja!)

Savjet legalan, a predsjednik ‘klimav’?

Ako bi samo ovo bilo preporuka za Nikolićevo imenovanje, ono bi se lako moglo protumačiti kao njegovo utešno udomljavanje, odnosno –sinekura.

Međutim, ni zasad ni zaduže u budućnosti  ne treba gubiti iz vida da Savet može biti doživljavan u SNS- članstvu i delu javnosti, ali i raditi, kao neka vrsta rezervne „istočne“ vlade. Kao čuvar vatre i ognjište sa zapretenim žarom istočne alternative, ako sa EU bude problema.

Malenkost ovog autora spremna je da se ne odriče mišljenja, neprestano istražujući dokaze i za to, da je jedna od razlika između Nikolića i Vučića uostalom u tome ko od njih više veruje da će se EU kad-tad raspasti. Istočni žar u ognjištu zato nikad nije naodmet.

A to što analitičari neprestano preispituju neodrživost sadašnjeg „balansa“ koji navodno vlada drži između EU i NATO s jedne i Rusije i njene evroazijske asocijacije s druge strane, može se lako pokazati kao samo kratkoročno dokaziva dilema.

Dugogodišnje namerne „nejasnoće“ u vezi sa ruskim humanitarnim centrom u Nišu samo su izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Otud i  rasprava o „nejasnoći“ da li je rusko-kineski savet kao institucija legalno obrazovan, a njegov predsednik samo tehnički, dakle i nezakonito, može delovati bizarno. (U Srbiji s ovakvim liderom – ništa lakše nego naći drugog predsednika !!!)

Nepotpunost formiranja jedne nove, možda i suvišne institucije, u zemlji u kojoj se i postojeće „debelo“ derogiraju, ukratko, možda i služi samo tome da se skreće pažnja sa ovog drugog. I produžava – vladavina stalnim iščekivanjem!

A to što ispada da je Savet legalan, a izbor predsednika „klimav“ – pa to je idealan pepeo za čuvanje žara ko zna kakvih vatri(ca)!

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Tomislav Nikolić bio je predsjednik Srbije pet godina. Prvi se na tom mjestu odrekao stranačke funkcije. Na kraju petogodišnjeg mandata, neki će ga pamtiti po zaslugama za poboljšanje odnosa sa Rusijom i Kinom. Ili po dodjeli brojnih ordena. Drugi mu zamjeraju što je nedovoljno radio na regionalnoj saradnji i pomirenju. Izvještava Đorđe Kostić.

Građani Srbije u nedjelju biraju petog predsjednika od uvođenja višestranačja. Mandat aktuelnom predsjedniku Tomislavu Nikoliću ističe 31. maja, poslije čega će, kako je najavio, otići u penziju. Tomislav Nikolić je pobjedom 2012. godine omogućio i dolazak njegove Srpske napredne stranke na vlast, koja je na tadašnjim parlamentarnim izborima dobila najviše glasova.

Više iz rubrike Piše
POPULARNO