Kome prijete Rama i Thaci

Naivnih izjava Edija Rame i Hashima Thacija ne treba niko da se plaši, piše autor (EPA)
Naivnih izjava Edija Rame i Hashima Thacija ne treba niko da se plaši, piše autor (EPA)

Nije prvi put da se izjave vlasti u Tirani i Prištini tumače proizvoljno i nailaze na oštre reakcije zvaničnika Beograda, ali se stiče utisak da je to više za unutrašnju upotrebu, a ne što one stvarno predstavljaju pretnju za mir u regionu ili teritorijalne pretenzije, pre svega prema Srbiji. Ali je nerazumljivo da reakcije dolaze i od strane  EU-a i NATO-a, iako ozbiljne pretnje regionu dolaze od nekih drugih država i to liči na onu izreku – “Kad lopov kaže, ‘držite lopova!'”

Rama je ovih dana izjavio za briselski Politiko da, ako perspektiva za članstvo zapadnog Balkana u EU nastavi da bledi, ne može da se isključi ujedinjenje njegove zemlje i Kosova. On je dodao da “neki albanski nacionalisti žele da vide Albaniju ujedinjenu sa Kosovom” i naglasio da to nije njegova žeja, ali da je moguća opcija u slučaju zatvorenih vrata EU-a.

Premijer Albanije, čija zemlja prolazi kroz političku krizu, gde opozicija protestuje skoro dva meseca i zahteva ostavku vlade i formiranje tehničke vlade koja će pripremati slobodne i fer parlamentarne izbore u junu ove godine, rekao je da je jedini način da se održe mir i saradnja na Balkanu da evropska perspektiva ostane jasna, i da emocije prema Uniji ostanu pozitivne. “Niko ne želi da traži male saveze, svi žele u veliku uniju. Ali ako nema nade, nema perspektive, nema mesta, onda, naravno, mali savezi mogu da se dogode”, objasnio je Rama i upozorio da bi odustajanje od daljeg širenja EU vodio ka destabilizaciji čitave Evrope.

Kako EU želi da integriše Kosovo kada njene građane držu u pravom karantinu i tretira ih kao građane drugog ili trećeg reda?

Raminoj izjavi pridružio se i predsednik Kosova Hašim Tači, koji je rekao da ukoliko EU zatvori vrata Kosovu, “svi Albanci regiona živeće u jednoj jedinstvenoj državi kako bi se nastavilo dalje sa integracijom u evropsku porodicu”.

Prema tome, blokada Evropske unije prema Kosovu i prema ostalim zemljama Zapadnog Balkana podstiče na ideje koje su i u suprotnosti sa našom aktuelnom posvećenošću evrointegracijama, ističe Tači. On je dodao da “ako EU nastavi sa ovim zastojem i nejasnim pristupom onda će, naravno, svaka zemlja da donese odluku o svojoj budućnosti koja vodi i prema nacionalnoj perspektivi, ali mi želimo da gradimo multietničke države”.

Tači sa pravom konstatuje da su građani Kosova frustrirani sa EU zbog blokade, kazne i nepravde koja se čini nad njima u procesu liberalizacije viza. Dok je Kosovo ispunilo sve potrebne kriterijume, nepravedno je postavljen uslov o ratifikaciji demarkacije sa Crnom Gorom.

Mustafa protiv Rame i Thacija

Međutim, premijer Kosova, Isa Mustafa, Raminu izjavu ocenio je kao populističku. U intervjuu za kosovsku televiziju KTV, on je kratko rekao da “mi nemamo orijentaciju za neka druga ujedinjenja osim sa EU. Iako nas ne prime kroz vrata, me ćemo ući kroz prozor”, izjavio je Mustafa.

Činjenica je da je Kosovo jedina država na Balkanu čiji su građanu u potpunoj izolaciji bez prava kretanja po evropskim zemljama, zbog čega najveću cenu plaćaju mladi, koji nemaju nikakvu predstavu o evropskim vrednostima, ali i biznismeni, koji zbog komplikovane procedure dobijanja viza ne mogu da putuju u evropske zemlje i da prošire svoju saradnju.

Kako EU želi da integriše Kosovo kada njene građane držu u pravom karantinu i tretira ih kao građane drugog ili trećeg reda, a u međuvremenu vizna liberalizacija je odobrena i Ukrajini i Gruziji. Zašto toliki strah od građana Kosova, koji čine najmlađu populaciju Evrope, a koji sa ovakvom izolacijom, siromaštvom i neperspektivom postaju plen ekstremnih i kriminalnih grupa i guraju se u krilo muslimanskog ekstremizma.

Oštre reakcije Beograda

Kako se i očekivalo, prve reakcije su došle iz Beograda, gde su se oštrim rečnikom oglasili “dežurni glasnogovornici” srpske vlade, ocenivši ove izjave veoma opasne za mir i stabilnost regiona.

Direktor “Kancelarije za Kosovo i Metohiju”, Marko Đurić smatra da niko ne bi trebalo da se igra pokušavajući da oživi fašističku ideju velike Albanije, a albanskom premijeru poručuje: “Dalje ruke od Srbije”.

On je kazao: “Želim da obavestim Edija Ramu i Hašima Tačija da je Enver Hodža mrtav i da je zajedno sa njim zauvek sahranjena ideja velike Albanije koja pripada delu mračne fašističke prošlosti tog dela našeg Balkanskog poluostrva”.

Rama je u ovom slučaju i pitanje i odgovor uputio čelnicima EU.

Đurić smatra da treba da razgovaramo o tome kako da se ljudi bolje povežu i imaju bolji život, a ne da se “poput piromana, predstavnici Tirane i separatista u Prištini igraju sa sudbinama čitavog regiona” te poručio iz njemu poznatih razloga “dalje ruke od Srbije”, kao da je Rama pokazivao teritorijalne pretenzije prema Srbiji.

U sličnom tonu reagovao je i ministar rada u Vladi Srbije, Aleksandar Vulin, koji je upozorio “da se ujedinjenje Albanije i Kosova i Metohije ne može ostvariti mirnim putem i da do toga ne može doći bez velike nesreće.”

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Ivica Dačić u pisanoj izjavi upitao je međunarodnu zajednicu, “šta bi bilo da je premijer Vučić rekao da je moguće ujedinjenje Srbije i Republike Srpske ako ne uđemo u EU?” I dodao da je, siguran “da bi se svi oglasili i optužili Srbiju da ugrožava mir.” Takođe, on je pitao EU, SAD, Veliku Britaniju i ostale, dokle će da ćute kada neko ugrožava Srbiju, ili je ćutanje znak odobravanja?

Oštre reakcije svojih saradnika pokušao je da amortizuje premijer, Aleksandar Vučić, koji je rekao da ujedinjenje Albanije i Kosova ostaje samo u domenu želja, ali je zamolio njihove protagoniste da ne izlaze u javnost sa tako nečim, jer to ne doprinosi dobrim odnosima u regionu, a EU – da da jasne stavove o onome što se dešava u regionu.

On je izjave o ujedinjenju Kosova i Albanije okarakterisao kao pretnje, jer, kako je rekao, ne može se ostvariti ujedinjenje svih Albanaca ako se ne uđe u sukob i to sa nekoliko država u regionu.

„Da sam ja izjavio nešto o ujedinjenju svih Srba u regionu, okačili bi me u Briselu umesto zastava koje tamo stoje”, rekao je Vučić.

A jedan novinar iz Beograda čudi se oštrim rekacijama Beograda jer, kaže on, Rama je u ovom slučaju i pitanje i odgovor uputio čelnicima EU, koji već dugo nemaju pravi odgovor, a verovatno ga i nemaju kada je reč o zemljama Balkana. Zato Ramu treba bolje čitati. Zar to nije i politika zvanične Srbije?

Evropska unija je ocenila je da “političko uplitanje narušava učvršćivanje dobrosusedskih odnosa u regionu” i time reagovala na izjavu albanskog premijera Edija Rame. Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini, naglasila je da “region Zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, kao što je to nedavno potvrdio Evropski savet”, šefovi država ili vlada Unije.

“Radimo sa svim partnerima u regionu da se ostvari taj cilj, utemeljen na načelima pomirenja i regionalne saradnje”, podvukla je Maja Kocijančič.

Prethodno je, povodom izjave albanskog premijera, jedan  zvaničniku sedištu NATO-a u Briselu, koga citiraju mediji, izrazio “zabrinutost zbog najnovijeg pogoršanja bezbednosnih prilika” na Zapadnom Balkanu i naglasio da “snažno ohrabruje vođe u regionu da budu na visini svojih odgovornosti i nastave putem dijaloga i pomirenja”.

Kampanja za stolicu

Ramine i Tačijeve izjave ni u Tirani ni u Prištini nisu naišle na neke reakcije, a mediji prenose oštre reakcije Beograda.

Mero Baze, poznati politički analitičar iz Tirane, kaže da izjava Edija Rame nije pokušaj ucene EU-a već nastojanje da predvidi posljedice od gubljenja autoriteta EU-a na Balkanu i prazninu što ona stvara.

Thaci od početka  godine, raznim inicijativama i odlukama, pokušava da se nametne kao ‘gospodar mira i rata’.

Nema nijedne realne nacionalističke ambicije u izjavama Edija Rame, niti političkih ambicija da tema ujedinjenja Albanije i Kosova bude njegov cilj, jer on čak strahuje više od samih Srba od ujedinjenja. On ne voli to, on se plaši ukoliko se to dogodi zbog napuštanja Albanaca od strane EU.

A Imer Muškolaj, komentator iz Prištine, kaže da izjavu Rame treba posmatrati kao neku vrstu pritiska na EU da bi ona fokusirala pažnju na region Balkana, koji i dalje ostaje uzburkan. Naravno da tu ima i populizma, ali više od toga je poziv EU da se više bavi državama  regiona ukoliko želi da se ne izazivaju novi problemi.

Što se tiče izjave Tačija, Muškolaj kaže da on nije toliko hrabar kao Rama, tako da to treba posmatrati kao “solidarisanje sa velikim bratom”.

Javnost na Kosovu ocenjuje da su najnovije izjave Hašima Tačija nakon Edija Rame o “nacionalnom ujedinjenju”, u sledu izjava kao što su one o učlanjenju Kosova u UNESKO, u Interpol, viznoj liberalizaciji, demarkaciji granice sa Crnom Gorom, zidu na Ibru u Severnoj Mitrovici, Fondu Vlade Kosova za Preševsku dolinu ili formiranju Vojske Kosova, a koja nisu ostvarena.

Analitičari kažu da Tači, i nakon kraha sa osnivanjem vojske Kosova, nastavlja da obavlja funkciju predsednika, iako je pre mesec dana odlučno izjavio da će dati ostavku ukoliko ne prođe njegov predlog za formiranje vojske!

On od početka ove godine, raznim inicijativama i odlukama, pokušava da se nametne kao “gospodar mira i rata” i osoba koja može da reši sve probleme koje sam stvara. Sada nastavlja da “preživi” sa novim izjavama kao ovom o ujedinjenju Kosova i Albanije, ili onom koju je lansirao ovih dana da će “tužuti Srbiju za genocid”, refren koji spominje već 18 godina.  

Kratko rečeno, sve ove izjave i incijative su kampanja gospodina Tačija, ne za Kosovo, već za stolicu i svoju stranku na pragu prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu i početka rada Specijalnog suda o ratnim zločinima OVK pre, tokom i posle rata na Kosovu 1999, ocenjuje se na Kosovu.

Ovih naivnih izjava Rame i Tačija, u ucenjivačkom stilu upućenom EU – “ili Albanija u EU ili ujedninjenje Albanije i Kosova”- ne treba niko da se plaši ni u EU, SAD-u ni u NATO-u, jer nisu ozbiljne već su blef, niti sadrže nekakvu pretnju za EU, već je to više naivno političko i provokativno simuliranje, koje je Rami i Tačiju potrebno za unutrašnju potrebu, jer se obe zemlje nalaze u velikoj političkoj krizi.

Jednostavno, njihove izjave izgledaju kao kad dužnici uslovljavaju kreditora.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO