Kako je Thaci pognuo glavu pred strancima

Predsednik Kosova Hašim Tači bio je odlučan početkom marta izjavom da će Kosovo, bez obzira na reakciju NATO-a i SAD-a, nastaviti da radi na promeni mandata Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u vojsku, odnosno oružane snage.

On je nakon nekoliko negativnih reakcija Vašingtona i Brisela, koji su se odlučno protivili ovakvom načinu transformacije BSK-a u vojsku, izjavio da će podneti ostavku ako Skupština Kosova ne podrži njegovu inicijativu za formiranje vojske Kosova.

Vojska uz partnerstvo

Nakon tih “prepucavanja”, bio je dovoljan jedan susret američkog ambasadora u kancelariji predsednika Tačija da on promeni svoj pristup formiranju vojske.

Sad on izjavljuje da će Kosovo dobiti svoju vojsku uz partnerstvo sa međunarodnim faktorom i da međunarodni faktor nije protiv transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku.

“Stranci nisu protiv transformacije KBS-a u oružane snage, nego samo ima razlike oko toga da li to treba da se uradi putem amandmana na Ustav ili zakona. I stranci i ja se slažemo da se to obavi putem ustavnih amandmana. Treba više da se radi sa Srbima da se vrate u kosovsku skupštinu da bi i oni glasali, ali ako se oni ne vrate, naravno, onda će se ići preko zakona”, rekao je Tači.

Za sada niko ne zna koliko vremena treba da se ubedi Srpska lista, ali neki mediji spekulišu da ovo može trajati i do šest meseci.

Tači je ponovo izjavio “da smo mi u korist promene Ustava i da ćemo nastaviti debatu sa Srbima, civilnim društvom, medijima i sa celim političkim i društvenim spektrom Kosova.

On je izjavio da ćemo “čekati do posljednje sekunde da se srpski poslanici vrate u institucije Kosova i da glasaju za izmene Ustava za formiranje vojske Kosova. Međutim ukoliko se to ne dogodi, vrh države je ubeđen da će to uraditi predlogom zakona koji se već nalazi u vladi i čeka da bude upućen parlamentu na usvajanje”, ili, kako je to nazvao, aktiviranjem „Plana B”.

Ali poslanik Srpske liste, Nenad Rašić izjavio je da se „Plan B“ kosovskog predsednika Tačija, koji podrazumeva transformaciju BSK-a izmenama zakona, poteže samo u medijima, ne i za stolom, čime se stvara neka vrsta „eho komore“.

“To, da bi mi glasali, ali da nam neko ne da – nije tačno, takav pritisak nije korektan, to nije način kako bi nešto trebalo da funkcioniše u politici. Mi, nijednom, ni na koji način, nismo pričali o Vojsci Kosova, a ovo potenciranje dovodi do apsurdne situacije, da se o tome potencira samo putem medija. Ako predsednik iole želi da ostvari neke ideje, trebalo bi da komunicira mnogo normalnije nego što to danas čini“, rekao je on.

Postepeno povlačenje predsednika Kosova od insistiranja da jednostrano i samo zakonom izvrši transformaciju BSK-a u vojsku i njegova izjava da će učiniti sve da ubedi i poslanike Srpske liste u Skupštini Kosova, kao i koalicionog partnera LDK da podrže formiranje vojske ustavnim promenama, opozicija tumači kao nastojanje predsednika da „švercovanjem“ realizuje svoju inicijativu.

Oni ocenjuju da predsednik nastoji da sporazumom o glasanju „u paketu“ u Skupštini o sve tri osetljive teme – demarkaciji granice sa Crnom Gorom, Zajednici srpskih opština i vojsci, na vešt način, jednim udarcem, postigne tri uspeha, budući da se on smatra i glavnim arhitektom svih ovih tema.

Međutim, tri opozicione stranke imaju čvrst stav da neće učestvovati u toj eventualnoj trgovini glasanja u paketu, jer nisu spremne da ponovo prave ustupke na račun onih koji nisu u stanju da upravljaju državom i društvom kako valja. Jer, smatraju one, tendencije da se prave paralele i da se takva pitanja daju na glasanje u paketu, ne služe ni demokratiji niti normalizaciji i političkoj stabilnosti zemlje.

Predstavnici opozicije upozorili su da je takva ideja opasna i da oni to neće podržati.

Srpska lista u ponedeljak se vratila u Parlament Kosova, pošto je tako odlučila Vlada Srbije, onako kako je od premijera Aleksandra Vučića zahtevala i nemačka kancelarka Angela Merkel tokom posljednjeg susreta. Međutim, još se ne zna kako će se ponašati poslanici ove liste u Skupštini, i da li će glasati u paketu – o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, Zajednici srpskih opština i formiranju vojske Kosova. Prema izjavama šefa Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Marka Đurića, oni su se vratili da bi glasali protiv formiranja vojske Kosova. Međutim, ukoliko ova tema ide u paketu sa Zajednicom srpskih opština, na čijem osnivanju insistiraju i Brisel i Vašington, onda će sigurno poslanici Srpske liste glasati i za vojsku, što će ustvari biti jedna vrsta političke trgovine.

Ali pozicione stranke i kosovski analitičari ocenjuju da su se poslanici Srpske liste vratili u parlament ne da bi glasali za pomenute teme, već da izbegnu gubljenje poslaničkih mandata. Jer, prema Ustavu, poslanik gubi mandat ukoliko šest meseci ne učestvuje u radu skupštine, a taj rok ističe za par dana.

Dva stava američke politike

Nakon nekoliko dana ćutanja, premijer Kosova Isa Mustafa oglasio se povodom inicijative predsednika Tačija, rekavši da je ne podržava bez pune podrške dva glavna saveznika, SAD-a i NATO-a. On je rekao da SAD i NATO podržavaju formiranje vojske, ali zahtevaju da to bude učinjeno u koordinaciji sa njima. „Kosovo zaslužuje da ima svoju vojsku i to će imati, ali imaćemo i vojsku i prijateljstvo i podršku Amerike i NATO-a”, dodao je Mustafa.

I zvaničnici Evropske unije pozvali su predstavnike kosovske vlade da prekinu dalje odlaganje osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom, saopštila je kancelarija EU-a na Kosovu.

Oglasila  se prvi put i Nemačka ambasada u Prištini koja kaže da predlog predsednika Kosova ugrožava odnose Kosova i NATO-a.

Ova inicijativa je zabrinjavajuća za Nemačku budući da predsednik nije konsultovao međunarodne partnere za svoj predlog.

“Mi smo razočarani što o predlogu nije diskutovano sa partnerima Kosova u NATO-u i drugim relevantnim akterima. Zabrinuti smo jer ovaj predlog ugrožava saradnju Kosova sa NATO-om i ometa dijalog o normalizaciji”, izjavila je nemačka ambasadorka u Prištini, Angelika Viets.

„Poslanici Skupštine Kosova treba da imaju na umu upozorenje NATO-a da će preispitati nivo njene posvećenosti, posebno što se tiče pitanja dizanja kapaciteta, ukoliko predloženi zakon bude usvojen.“

Nemačka misli da su druge oblasti na Kosovu daleko potrebnije od formiranja vojske te da pitanje izmene misije BSK-a odvraća pažnju od drugih daleko važnijih problema.

Dok zvanična američka politika nastavlja da se protivi formiranju vojske zakonom, inicijativu predsednika Tačija podržao je član Odbora za spoljne poslove u američkom Kongresu Eliot Engel. On je zatražio da se američki stav promeni što pre. Kao razlog za to on je spemenuo “stalno rusko naoružavanje Srbije”.

„Devet godina jedna slobodna i nezavisna zemlja, Kosovo još nema vojsku. To je suvereno pravo ali je to nacija-država bez vojske. Kosovo ima jedne Snage bezbednosti sa lakim naoružanjem, dok ruska vojska snabdeva njegovu susednu državu, Srbiju“, rekao je Engel… „A vojska Kosova će biti multietnička kao što su i Bezbednosne snage i Policija Kosova i biće partner sa zapadnim zemljama i NATO-om u korist regionalne i međunarodne stabilnosti.”

Ova izjava kao da je vetar u leđa predsedniku Tačiju i lideru njegove bivše Demokratske stranke, ujedno i predsedniku Skupštine Kosova, Kadriju Veseljiju, koji je na Osmoj konvenciji stranke, poručio građanima Kosova „da je proces formiranja vojske svršen čin i da će se ona brzo formirati“.

On je ironizirao sa koalicionim partnerom, Demokratskim savezom Kosova (LDK), koji se protivi konfrontaciji sa SAD-om i NATO-om, rekavši: “Drugi nek’ se bave dilemama, ali mi ćemo praviti vojsku Kosova: pravićemo modernu i profesionalnu vojsku, čuvara sigurnosti domovine, koja će doprineti miru i stabilnosti u regionu, dostojnu članicu NATO-a, ponos generacija koje su dugo sanjale slobodu Kosova”, izjavio je Veselji.

Ali je istog dana premijer Mustafa, na godišnjici stranke u Prizrenu, odgovorio i Veseliju i Tačiju da će se vojska Kosova formirati,  „ali mi želimo da to učinimo u punoj saradnji i saglasnosti sa SAD-om i međunarodnim faktorom i u skladu sa strateškim partnerima, i to nikako ne podrazumeva našu neodlučnost u formiranju vojske“.

Kosovski analitičari imaju svoje objašnjenje inicijative, upitavši da li je sve to „koordinirano“ ili Tači stvarno rizikuje da ruši odnose sa međunarodnim faktorima.

Većina njih kaže da vojska mora da se formira isključivo na osnovu Ustava i nikako drugačije. “Niko više ne veruje Tačiju. Jer je obećao demarkaciju granice sa Crnom Gorom, nije ostvario. Obećao liberalizaciju viza sa EU, nije ispunio. Obećao zakon i red, ali je sam orkestrirao sudske procese za političke protivnike”, kažu analitičari, dodavši da nije posao predsednika da se bavi zakonodavnim procesima.

Prijevremeni izbori kao rješenje?

Tači je napravio pogrešnu kalkulaciju i ovom prilikom. “Postavivši se kao relevantna osoba stvaranjem problema, on izaziva izolaciju i rušenje međunarodnog subjektiviteta državnosti. Ono što radi je tvrdoglavost koja će koštati zemlju jer je ovo naivni politički blef koji vodi zemlju ka izolaciji i tera međunarodnu zajednicu, ionako umornu od neuspeha, da se izjasni protiv”, ocenjuju analitičari.

I dok je inicijativa za formiranje vojske Kosova postala politička tema broj jedan, predsednik Tači je pokrenuo novu inicijativu.

On je ovih dana zatražio od političkih stranaka da osobe koje su optužene ili pod istragom ne mogu biti na listama za izbore na svim nivoima na Kosovu.

“Od preuzimanja dužnosti predsednika Republike Kosovo, promovisao sam ideju o dekriminalizaciji političkih stranaka na Kosovu. Predložio sam da političke stranke na Kosovu naprave kodeks ponašanja prema kojem licima pod istragom ili optuženim ne bi bilo dozvoljeno ni da budu deo lista za poslanike, niti da zauzmu položaje u javnim institucijama” , rekao je Tači.

Po njemu, to bi pomoglo jačanju poverenja građana u političke stranke i njihovoj težnji da rade u interesu Kosova i njenih građana.

Predsednik Tači kao da je zaboravio da su upravo članovi stranke, koju je vodio do prošle godine, Demokratske partije Kosova, a koji obavljaju važne državne funkcije, optuživani ili osuđivani za razna krivična dela i zloupotrebe funkcije. Među njima je nekoliko poslanika Skupštine Kosova i osam predsednika opština. Jedan od njih je već odslužio zatvorsku kaznu, a drugi, predsednik druge najveće opštine na Kosovu, Prizrena, osuđen je pre dve godine na dvogodišnju zatvorsku kaznu, ali i dalje obavlja funkciju, budući da se sudski proces povlači zbog uticaja politike.

Ovo prepucavanje i neslaganje koalicionih partnera analitičari tumače kao najavu prevremenih parlamentarnih izbora, pogotovo kad se ima u vidu da još dve važne teme – demarkacija granice sa Crnom Gorom i formiranje Zajednice srpskih opština ne može da prođe u parlamentu zbog nedostatka većine i bojkotovanja poslanika Srpske liste.

Za prevremene izbore su opozicione stranke, ali za njih je spremna i najveća stranka na vlasti, Demokratska partija Kosova. Takav stav je zauzet na konvenciji ove stranke održanoj protekle nedelje, a poverljivi izvori kažu da je čak postignuta saglasnost da se prevremeni parlamentarni i lokalni izbori održe 4. juna, čime bi se okončala i dvogodišnja politička blokada zemlje.

Međutim, za kratko vreme se očekuje da se podignu i prve optužnice Specijalnog suda u Hagu protiv nekih komandanata i pripadnika OVK-a osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu, tokom 1999-2000. godine.

Zbog toga se procenjuje da što je bliže dan prvih optužnica, to su veće mogućnosti da se na Kosovu obnove tenzije. Jer, kako ističu neki analitičari, trenutna dešavanja na Kosovu imaju za cilj da se međunarodnoj zajednici pošalje poruka da su faktor stabilnosti oni koji se mogu naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine.

I neki diplomatski izvori na Kosovu kažu da međunarodna zajednica strahuje da podizanja optužnica, koje se očekuje za par sedmica, može izazvati tenzije tokom izborne kampanje, a time i uticati na rezultate, budući da se među osumnjičenima nalaze i imena poznatih kosovskih političara.

Pitanje je sada, da li će predsednik Tači uskoro iznenaditi kosovsku i međunarodnu javnost nekom novom inicijativom?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera