Warren uzvraća udarac Trumpu

Donald Tramp tek je otpočeo prvi mandat, a senatorka demokrata iz Masačusetsa, već je od njegovih sledbenika dobila na poklon slogan sa kojim bi za četiri godine mogla da izađe na megdan za predsedničku funkciju. 

Odavno Elizabet Voren (67), nekadašnja profesorka prava na Harvardu važi za neformalnog lidera “progresivnog” krila demokratske stranke, ali je njen nesporni autoritet još više učvršćen otkako hrabro, argumentovano i dosledno osporava u Senatu Trampove nominacije za najvažnija mesta u njegovom kabinetu.   

Suočeni sa novim šefom Bele kuće, demokrate se polako trezne od “hilaromanije”, ali još tumaraju bez jasnog pravca. Niti su zacrtali program za sledeće predsedničke izbore (2020. godine), a čini se da ne znaju tačno ni kako da se snađu bez Obame u Beloj kući, koji je do kraja širio iluziju da su promene moguće. 

Sa takvom opozicijom, republikanci ne bi imali od koga da se plaše, da nije Elizabet Voren koja je medeni mesec Trampovog najužeg kruga pretvorila, kažu, u pravi košmar.

Kritike Trumpovim kandidatima

Prelomni trenutak da ova naučnica, postane ikona ženskog pokreta protiv Trampa, nastupio je baš kada joj je Mič Mekonel, lider republikanske većine u Senatu oduzeo reč. Želeći da dokaže da Džef Sešens ne ispunjava ni najniže kriterijume za mesto ministra pravosuđa, Elizabet Voren je počela da čita jedno pismo koje je Koreta Skot King napisala još 1987. godine.

Tadašnji predsednik Ronald Regan nominovao je današnjeg ministra pravosuđa, za sudiju u Federalnom sudu, ali do postavljanja nije došlo jer je udovica Martina Lutera Kinga obelodanila Sešensovu diskriminatorsku politiku prema afroameričkim biračima. Što nije uspelo Ronaldu Reganu, pošlo je za rukom Donaldu Trampu, te je Sešens postao ministar pravosuđa iako je njegova biografija obojena čestim ispadima protiv drugih rasa i nacionalnosti.

Kada je lider republikanaca prekinuo Elizabet Voren, ona je van Senata nastavila da čita davnašnje pismo Korete King, a njen nastup pratili su stotine hiljada Amerikanaca uživo putem Fejsbuka. Da nije ućutkana u Senatu, nju bi čuo tek poneki kolega. Ovako, preko noći, Amerika je dobila novu zvezdu.

“Pustite Liz da govori”, uzvikuju žene na masovnim protestima protiv Trampa, dok je, prvi put u svojoj istoriji, sportska kompanija (Ribok) na majicama štampala slogan koji se odnosi na upornost jedne političarke. “I ona je istrajala” (And she persisted). 

Ribok u stvari citira reči republikanca koji je Vorenovoj oduzeo reč: “Opomenuo sam je, objasnio joj da ne može tako da govori…Ali ona je istrajala”. Slogan je originalan, jer ga je Elizabet Voren dobila od suprotstavljenog političkog bloka čiji cilj nije bio da hvali senatorku iz Masačusetsa, već da je ućutka.

Ona je jednako oštra dok kritikuje Trampovog izabranika za čelnika Agencije za zaštitu prirodne okoline, Skota Pruita. Ističe da je Pruit, dosadašnji javni tužilac Oklahome, činio sve suprotno, onome što bi podrazumevalo očuvanje planete. Agenciju na čijem bi čelu, po Trampovom izboru trebalo da se nađe, tužio je 13 puta: “Ako ga stavite da presudi između najvećih korporativnih zagađivača i ljudi koji traže čist vazduh i zdravu vodu, Pruit bira zagađivače”, odsečna je Voren, koja traži od republikanaca da se zajedno sa demokratama, radi “osnovnih prava na vazduh i vodu”, suprotstave postavljanju Pruita.

U čemu je štos, te se kao u nekoj komediji prerušavanja, nove ministarske fotelje dele ljudima koji su po svojoj prethodnoj biografiji činili sve da ta ministarstva prikažu kao beskorisna ili ih ukinu? Ako nije u stanju da to spreči, Elizabet Voren bar istrajno pokušava da ogoli ovo vreme “postistine” o kome se priča kao da je obrnuta stvarnost nešto potpuno normalno.

Voren je istrajala i u osporavanju Trampovog kandidata za ministra rada, direktora jednog lanca brze hrane, koji nije plaćao prekovremeni rad svojim zaposlenima, ukidao im pravo na godišnji odmor, pokušavao da zanemari dogovorenu minimalnu cenu rada, zapošljavao na crno svoju kućnu pomoćnicu…Toliko se dobro “spremila za ovaj čas”, da je na svoju stranu uspela da pridobije  republikanske senatore, pa je nesuđeni ministar morao da odustane od kandidature.

Ako Donald Tramp uprkos Vorenovoj uspe najzad da sastavi svoj kabinet, sledi mu novi napad od nekadašnje profesorke sa Harvarda. Već u aprilu izlazi njena deseta publicistička knjiga (većina dosadašnjih bile su visoko na listi bestselera) . I ova nova će po svemu sudeći biti tiražna , jer Vorenova važi za najboljeg poznavaoca problema srednje klase, bankrota, i nejednakosti, a uz to je najuporniji zagovornik veće i oštrije regulacije finansijskih institucija i mahinacija sa Volstrita.

“Već dugo je američka srednja klasa, pritešnjena u ćošak, a Trampova administracija je sada spremna da je nokautira. Vreme je da u ovom opasnom istorijskom trenutku uzvratimo udarce”, kazala je Voren, najavljujući izlazak novog štiva.

Oštro protiv Wall Streeta

Za razliku od milijardera sa Menhetna koji je postao predsednik, zahvaljujući obećanjima stanovništvu iz unutrašnje Amerike (između Istočne i zapadne obale), Elizabet Voren i sama potiče iz porodice koja se borila za preživljavanje. Njeno detinjstvo i mladost obeleženi su istom porodičnom istorijom kakvu imaju mnogi Trampovi glasači koji su poverovali da će im ovaj superbogataš obezbediti bolji život.

Vorenova se udala sa 19 godina, postala učiteljica za decu ometenu u razvoju, ali je kasnije uz rad završila fakultet, potom i doktorske studije, predavala na nekoliko univerziteta, da bi svoju naučnu karijeru krunisala profesurom prava na Harvardu. Pre nego što je postala senatorka, Elizabet Voren bila je predsednica kongresnog Odbora za nadzor i specijalna savetnica za zaštitu potrošača u Obaminoj vladi.

Svoju poziciju neformalnog lidera populističke levice demokrata stekla je zbog beskompromisnog stava prema Volstritu, čije je mahinacije označila za glavne krivce propadanja srednje klase. Ako interesi finansijske industrije ne budu čvršće regulisani, pohlepa za profitima bi Ameriku i svet mogla da gurne u novu još težu finansijsku i ekonomsku krizu.

Pre nego što se Hilari Klinton definitivno odlučila da ponovo uđe u predsedničku trku, počelo je da se govori kako bi Elizabet Voren mogla da zaustavi i prekine lanac dinastije Klinton i njen povratak u Belu kuću, što bi bilo dobro za Demokratsku stranku. Naročiti podsticaj za ovakva razmišljanja dala je jedna detaljna analiza u dvonedeljniku Nju Ripablik koji zastupa stavove modernog liberalizma. Govorilo se da će odnos prema Volstritu i ekonomskim nejednakostima, biti velika tema Demokratske partije u susret izbornoj 2016. godini. Znalo se da imidž Hilari Klinton i bivšeg predsednika Bila Klintona u tom pogledu nije ružičast jer su njihovi privatni računi i bankovni konto Fondacije, obogaćeni milionima dolara sa Volstrita.

Vorenova je u tom pogledu potpuno čista, čitavu svoju karijeru posvetila je razmatranju položaja srednje klase koja se tera u sve teži položaj, dok bankari postaju sve bogatiji na jadu obespravljenih. Vorenovi govori o prirodi Volstrita koji ne menja svoju ćud, odavno su postali hitovi na Jutjubu. Preporuka Nju Ripablika da se demokrate ujedine iza dosledne Elizabet Voren, imala je odjeka i u drugim medijima. Vašington Post pisao je čak da je Klinton glava Demokratske partije, ali da je Elizabet Voren njeno srce”. Okretanje ka Vorenovoj kao naslednici Obame, bio bi uz sve drugo i način da se lakše “preboli” odlazak prvog crnog američkog predsednika, ocenjivao je u pojedinim kolumnama čak i Njujork Tajms. 

Ipak ni Obama, uprkos svojoj popularnosti nije uspeo da se zaista razračuna sa Volstritom. Još manje je to želela da uradi Hilari Klinton čija je kampanja dobrano finansirana od tajkunskog novca privilegovanih i moćnih.

Elizabet Voren nije se od samog početka ustručavala da Donalda Trampa nazove “narodnim neprijateljem”. U martu 2016. “ogolila” ga je na svom Fejsbuk nalogu: “Ako ćemo iskreno, Donald Tramp je običan gubitnik. Izbrojte samo sve njegove poslovne neuspehe. Pogledajte kako je upropašćavao ugled imperije njegovog oca. Varao je ljude, mazao im oči, namerno izazivao korporativna bankrotstva, kako bi izbegao otplatu dugova…”

Tramp joj je odgovorio, “sa adolescentskim omalovažavanjem obojenim notom rasizma”, kako je to okarakterisao londonski Gardijan. Vorenovoj je dao nadimak Pokahontas po legendarnoj indijanskoj princezi iz 17. veka koja je spasla život engleskog kapetana Džona Smita. Tramp je uspeo da pronađe jednu malu mrlju u Vorenovoj biografiji. Ona je, navodno jednom prilikom kada se prijavljivala za posao napisala da među svojim precima ima pripadnike Čeroki Indijanaca. Poznato je da  potomci starosedelaca u Americi, lakše dobijaju posao i stipendije, jer se zbog istorijske ugroženosti nad njima primenjuje pravilo takozvane “pozitivne diskriminacije”. Elizabet Voren, međutim, tvrdi da je priču o indijanskom poreklu, čula od svoje bake, ali da za to nema nikakvu dokumentaciju.

Miljarder je ovaj nadimak prvi put upotrebio u svojoj kampanji, ali je o Vorenovoj počeo ponovo da govori kao o Pokahontas, pošto su njegovi sledbenici pokušali da je ućutkaju kada je potegnula pitanje rasizma kod sadašnjeg ministra pravosuđa. Liz, kako Vorenovu zovu milioni njenih pristalica, ne obazire se mnogo na Trampove uvrede. “Spremna sam i da legnem pod autobus, ako mogu da odbranim srednju klasu”, rekla je jednom prilikom.

U prve četiri nedelje na vlasti, Tramp je doživeo mnoge neuspehe, nijedan njegov potez nije dočekan sa odobravanjem. Predsednik optužuje medije da donose lažne vesti i tvrdi da njegova mašinerija savršeno funkcioniše. Ukoliko ustraje u svojoj borbi, Vorenova bi mogla da postane prva žena predsednik u istoriji Amerike, i možda prva koja u sebi nosi neka zrnca krvi starosedilaca koji su u prošlosti toliko stradali od došljaka. “A ona će ustrajati”, kako to tvrdi čak i moćna kompanija sportske opreme, čije su majice sa ovim sloganom planule, čim su ištampane.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera