Siniša Mali i veliki skandali

… kojekuda drugde i u Savamali. Ma, ne što se rimuje, nego su upravo prethodne reči glavna tema ovog teksta. I, naravno – ne Džej, već Vučić.

Na protestu građana na poziv Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ pred desetak hiljada okupljenih, a na sam državni praznik Sretenje, jedna od govornica je zaključila da je razlog tog „vanrednog“ okupljanja isti onaj zbog koga je Aleksandar Vučić užurbano samoobjavio svoju predsedničku kandidaturu uoči srpske svetkovine.

Rekla je pomenuta da je njegovo gostovanje (a većim delom zapravo vođenje intervjua sa samim sobom) na državnoj televiziji zapravo trebalo da pred javnošću „zatrpa“ skandale što ih je koji dan pre otvorila Marija Mali, doskorašnja supruga beogradskog gradonačelnika u intervjuu agenciji KRIK.

A zbog njenih navoda i interesantnih podataka što upućuju na odgovornost Siniše Malog za rušenje u Savamali je i organizovan osmi po redu građanski protest. Druga govornica, pak, profesorka prava dr. Vesna Rakić Vodinelić je posumnjala u pravičan ishod traženja odgovornosti za težak ustavni prekršaj, takođe pozivajući se na pomenuti premijerov intervju.

Rekla je da na osnovu njegovog sadašnjeg stava zaključuje da premijer, ignorišući institucije, posebno pravosudne, zapravo poručuje – gradonačelnik će na odgovornost samo pred „sud svoje partije.“

Aleksandar Vučić objektivno i jeste u pomenutom obretenju dao povod za ovakav zaključak Vodinelićeve, ali i niz drugih povoda za stari zaključak – ako je nad državnim institucijama „sud partije“, nad tim je sudom – lični Vučićev. No, u tom nizu u njegovom maniru izrečenih argumenata za „peglanje“  KRIK-skandala i odgovornosti „najboljeg gradonačelnika, ja verujem još od doba Branka Pešića“ ostalo je mnogo prećutanih i dodatno zamagljenih sivih zona. Delom i zbog toga što i ako su, možda, i bila u podsetniku pitanja na skutu voditeljke, nisu mogla da budu postavljena što zbog ljutnje premijera, što zbog onih koja je on sam nametao kao poželjnija za odgovaranje.

Ucjene, mahinacije, prikrivanje imovine

Na ovom mestu, kao mnogi, i gore pomenuti autor, uzima pravo da kaže – ali, krenimo redom, šta je to bilo u uzbudljivom intervjuu Marije Mali.

Posle, kako je rekla, niza pokušaja da je zaštite organi i obraćanja Agenciji za borbu protiv korupcije, bivša supruga je obraćanjem medijima kao „poslednjoj liniji odbrane“ otvorila niz, ali najvažnija – tri pitanja.

Ona jesu višestruko međupovezana, ali se izdvajaju – odgovornost za noćno, fantomsko rušenje u Savamali, poslovne i finansijske šmucinge i muljavine sa astronomskim sumama i neprijavljenom i neidentifikovanom imovinom i, na kraju, navodni nasilnički odnos prema bivšoj supruzi. Posebno, kako ona tvrdi, što je to prožeto emitovanjem osećanja svemoći, naročito posle savamalskog rušenja u noći brojanja glasova na izborima.

U okvir „trećeg pitanja“  na zanimljiv način došlo je i jedno krajnje „porodično i brakorazvodno“ pitanje starateljstva nad troje dece koje je pred potrebom moralnog  i moralističkog stišavanja, videćemo, dodatno razbuktano, pa i stavom premijera. Naravno, i činjenicom da su imovinske mahinacije, ako se dokažu, takođe imale u velikoj meri „porodične“ dimenzije.

Da ne bismo nadugačko citirali već poznati iskaz Marije Mali, dovoljno je reći da je ona zaključila kako je njen (bivši) suprug potvrdio da je organizovao akciju raščišćavanja u Savamali. I istovremeno da je – da li da bi nju smirio, kao što je ukupna vlast potom smirivala i javnost, čitavu operaciju minimizirao. Ne uviđajući onu vrstu odgovornosti koja se u ovome dala prepoznati.

On je, kaže ona, rekao: „došli su ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio, ali eto sve sam ja sâm organizovao, izveo sam akciju’. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice. Siniša je imao zadatak da očisti taj prostor jer je ispregovarao sa Arapima da tu izgrade ‘Beograd na vodi’.“

O drugoj „tački“ Marija Mali je ukratko, rekla da je „bila ucenjena da mu pomogne da slaže Agenciji za borbu protiv korupcije o svojim prihodima“.

Međutim, govorila je i o nizu drugih imovinskih manipulacija – zapravo nizu onih o kojima je javnost skromno saznavala preko nezavisnih medija i agencija, a koje su zbog toga bile iz vlasti žestoko napadane – kao izdajnici i strani plaćenici.

Tu se nižu osnivanja i reosnivanja ofšor kompanija, za koje je dok su bili u milosti i ona, kaže,  potpisivala pristanke na direktorstvo, potom sakrivanje nekretnina u elitnom beogradskom naselju „Oaza“, na Kopaoniku, u Bugarskoj… automobila i tako dalje. („To su bile transakcije koje Siniša radi, a u koje se ja nisam razumela. Ja sam tada bukvalno samo potpisivala papire koje su mi on i advokat dali.“)

Paradigma ponašanja vlasti

Starateljstvo nad decom koje je posle razvoda dobio otac, a ne majka kojoj je ostalo da se bezuspešno žali, rekosmo posebna je priča. I to zbog navodnog obrazloženja, zašto će joj žalbe biti uzaludne: „ ali mi je rekao ’Nemaš šanse. Sudija je moja. Specijalni tužilac mi je dao savete šta da radim.’ … ’Otići ćeš u zatvor na tri godine za lažne optužbe za nasilje’ i ’Ti nemaš nikakve šanse’.“

U ovom svetlu, čitava ispovest Marije Mali, koja „pleni pažnju“ javnosti, novinara, pojedinih političkih subjekata, ali ne dovoljno i tužilaštva, dok u  vladajućim krugovima izaziva drski nehaj, postaje možda i manje važna zbog nabrajanja sumnjivih miliona, „aviona i kamiona“.

Jer, ona daje svojevrsnu analizu (sve)moći koja ovde ima bračni oreol, ali je zapravo paradigma ponašanja vlasti, i to ne samo ove koja je čini se u svemu tome najdalje otišla. Jer, kaže pokajnica M. Mali: „Nešto se drastično promenilo u tom čoveku. Mene je fizički napao i u istom mesecu je došlo do rušenja grada u Savamali. Neki osećaj dominacije, vlasti i moći verovatno je došao do vrhunca – ’Ja sad mogu sve’.“

Taj je sindrom bio jako uočljiv i u ishitrenom i brzopoteznom „peglanju“ ovog slučaja koji je Aleksandar Vučić upriličio u paketu sa objavom, sada se vidi, takođe ishitrene najave kandidature (i Nikolić zaoćao da bude kandidat). „’Ja sad mogu sve’“  Siniše Malog u Vučićevom TV-nastupu „po tri tačke Marije Mali“ i dalje je zvučalo kao i ranije „Ja uvek mogu sve.“

Vrdao je malo oko odgovornosti  gradonačelnika za rušenje u Hercegovačkoj ulici, ali ju je priznao, naglasivši, naravno, da je to on odavno znao i „narodu govorio.“ Ali je osorno voditeljki podviknuo da ne traži od njega da skida bilo čije glave, kad ona hoće, već će to zavisiti kad (partija i) on proceni da treba. I umekšano – da Siniša Mali svakako ne može da računa da ponovo bude kandidat za gradonačelnika, ali mu kao sposobnom čoveku može garantovati adekvatno mesto.

Odgovornost za „suspenziju ustavnog poretka na delu teritorije zemlje“ kako slučaj Savamala karakteriše i najstručniji, (a nećuteći i neulizički) deo srpske stručne javnosti, on je populistički minimizirao, poput Malog pred suprugom. Apostrofirao je ponovo „tri nelegalne barake“ koje su vlasnici zloupotrebljavali za nelegalnu trgovinu i naplaćivanje parkinga.

I ponovio da je greška što je to bilo – noću, a on bi to i dalje u po bela dana. A umesto da tom prilikom (po danu) to bude u prisustvu inspektora, policije, nadležnih organa – kako se po zakonu ruše i nelegalni objekti, vrhunski pravnik, premijer je rekao – u prisustvu novinara i kamera… (Slikaj me i glasaj!)

Traže se ostavke

Istovetni zaključci mogu da se izvedu i za „keca iz rukava“ koji je najavio dan pre dolaska u RTS. Naime, on je tada rekao da postoji „mnogo veći problem“ od onoga što je izgovorio ranije o rušenju u Savamali, na osnovu onoga što je tada znao. „Mnogo veći problem je nastao zbog onoga što su neki drugi radili.“

A to novo „zatrpavanje“ velikog problema većim u njegovim očima svelo se na moralisanje o tome kako su mediji „raščerečili“ intimni, porodični problem starateljstva nad decom među bračnim parom Mali. Iako je dominantna tema u medijima o tome bila opet pravna država.

Jer, Siniša Mali je starateljstvo dobio za nekoliko meseci, dok za obične smrtnike koji ne rade pod parolom „ja mogu sve“, zajedno sa još mnogo drugih koji sve mogu – takvi procesi samo u centrima za socijalni rad traju (i) godinama.

I? I? I?

Dok je višestruko prozvani gradonačelnik ćutao, a koji dan pre i Kabinet mu izdao saopštenje da neće da priča, slučaj(evi) Mali imali su i pravno – pravosudni odjek. Nije samo Inicijativa održala vanredni protest završen posmrtnim maršem za sahranu Pravde, Odgovornosti i Javnog interesa. Tužilaštvo je medijima potvrdilo da „radi na slučaju“, a posebno na predmetima koje mu je uputila Agencija za borbu protiv korupcije, ali bez ikakvog šireg obrazloženja. Pomenuta Agencija je dodala još da joj se Marija Mali nije javljala (toliko često) kako tvrdi. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić još jednom se začudio minimiziranju slučajeva kojem pribegava vlast, stalni tražioci ostavki ponovili su zahteve…

Razlozi za nemoć kontrolnih institucija, potisnutost pravosuđa i stalno odsustvo raspleta u ovakvim slučajevima, međutim, možda se mogu iščitati iz jednog drugačijeg tumačenja dela intervjua gospođe Mali. Ona u kontekst skrivanja podataka od antikorupcijske Agencije stavlja navod: „On je kao funkcioner bio dužan da podnosi izveštaje koji se ne tiču samo njega, nego i mene. Agencija je videla razliku u količini novca koji sam trošila i plate koju sam primala u ’Henkelu’.“ I objasnila da je to novac koji je suprug donosio u kešu i davao joj da uplaćuje na svoj račun, a onda ga je ona trošila sa svoje kreditne kartice na potrebe porodice. Razlika od 95 hiljada evra nastala je u periodu od 2013. do 2016. godine.

Hiljade evra za potrepštine kao „minus“ za pokrivanje na kartici, i kad ne ukazuju na krivično delo, pokazuju „u kakvom društvu živimo“. Vlast i moć godinama su u međusprezi takvih moćnika koji lako pokrivaju takve minuse. Jedno istraživanje  svojevremeno je pokazalo da se ukupna nomenklatura koja se smenjuje na i oko vlasti u poslednje tri decenije sastoji od svega oko 9.000 istih imena.

Odatle, možda, su u pravu baš oni iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ koji mesecima traže ostavke visokih gradskih i republičkih funkcionera zbog odgovornosti za sve gore pomenuto. Ali sve izrazitije i zbog toga što im je odgovornost podvučena  – kriminalnom spregom.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera