Piromani i vatrogasci kosovske zbilje

'Dok se rušio zid na sjeveru Mitrovice, lideri Srba i vlasti u Beogradu pojačali su zahtjeve za formiranje Zajednice srpskih opština', piše autor (Al Jazeera)
'Dok se rušio zid na sjeveru Mitrovice, lideri Srba i vlasti u Beogradu pojačali su zahtjeve za formiranje Zajednice srpskih opština', piše autor (Al Jazeera)

U Kosovskoj Mitrovici uklonjen je potporni zid kod mosta na Ibru, koji će, prema planu uređenja, biti zamenjen novom konstrukcijom, u skladu sa dogovorom koji su postigli gradonačelnik Severne Mitrovice i predstavnici kosovske vlade uz asistenciju američkog ambasadora u Prištini Grega Delavija i šeficu kancelarije EU-a Nataliju Apostolovu.

Taj dogovor posle su podržali odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica, prvi put jednoglasno Srbi i Albanci, što govori o zajedničkom interesu i želji građana Mitrovice da nesporazume reše mirnim putem, dogovorom i međusobnim poverenjem.

Dogovor su pozdravile kosovske vlasti, ali tri opozicione stranke na Kosovu ocenile su da zid nije srušen već je samo skraćen i pomeren i optužile Vladu Kosova što je “pristala da potpiše sporazum sa jednim lokalnim predsednikom opštine”, što ocenjuju kao sramotu i poniženje. 

Rušenju zida obradovali su se i Srbi i Albanci zato što su, kako kažu, strahovali od podizanja tenzija i mogućeg sukoba. Kažu da su umorni od mržnje, sukoba, tenzija, lažnih obećanja svojih političara, s obzirom na to da i Srbi i Albanci imaju gotovo iste probleme: siromaštvo, nezaposlenost, korupciju, kriminal, izolovanost, jer je Kosovo jedina država u Evropi kojoj nije odobrena vizna liberalizacija (Šengen).

A Albanci iz Mitrovice, koji rušenje zida vide kao mogućnost slobodnog kretanja između severnog i južnog dela grada, kažu da, osim ovih problema, treba da se reši i pitanje povratka proteranih Albanaca na sever Kosova, vraćanje približno 500 uzurpiranih stanova i imovine.

Recipročne optužbe, hladnoratovska retorika, dizanje tenzija, zveckanje oružjem, provokacije vozom nazvanog “crkvom na točkovima”, izazivanje incidenata, rušenje starog i podizanje novog zida, stvaranje psihoze straha i nesigurnosti – to je rezultat šestogodišnjeg Briselskog dijaloga i postignutih sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Ili je sve samo još jedna velika farsa, koja, iz različitih razloga, odgovara liderima Srbije i Kosova: podizanje tenzija kako bi vođe u Beogradu i Prištini dobile priliku da se predstave kao veliki borci za interese svojih naroda, a ustvari igraju ulogu piromana i vatrogasaca kosovske zbilje, što je jasno svima.

Rata neće biti?

Možda baš zato, dok su se uplašeni građani i na Kosovu i u Srbiji pitali da li će ponovo biti rata, američki ambasador u Beogradu smireno je izjavio da je reč samo o “neravninama na putu” i da rata neće biti, dok je generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, koji je baš u toj uzavreloj situaciji posetio Kosovo, smirio javnost izjavom da je stabilnost regiona izuzetno značajna za celu Evropu. “Opredeljeni smo za obezbeđivanje sigurnosti na Kosovu i KFOR će to ostvariti u skladu sa svojim ovlašćenjima”, što je bila garancija i ohrabrenje za sve građane Kosova. 

Vlada Kosova, kao i Vlada Srbije ponavljaju kao pokvarena gramofonska ploča da su čvrsto opredeljeni za mir, koji “nema cenu”, i da sva pitanja treba rešiti dijalogom. “Dijalog je od strateškog značaja, međutim, i pored toga, mi smo u poslednje vreme imali neke provokacije, o kojima smo se dogovorili da ih premostimo u miru i izgradimo sredinu u kojoj će dominirati mir”, kazao je kosovski premijer Isa Mustafa.

“Sačuvali smo mir, a Srbi imaju sve što su želeli, zaštitu u Ulici kralja Petra, ali me buni i čudi što nisam dobio odgovore zašto to one večeri u Briselu nije završeno kad je potpunosti sve isto”, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je krivio kosovske zvaničnike za kršenje dogovora, dok Briselu zamera to što ih ne opominje i što se ne pridržava plana.

Predsednik Kosova Hašim Tači uzvratio je na optužbe Vučića, s kojim je ranije razgovarao vrućom telefonskom linijom, rekavši da će “potporni zid koji je podignut uz reku Ibar u severnom delu Mitrovice biti srušen, srušiće ga oni koji su ga i podigli i pritom neće biti nemira”. Tači smatra nepotrebnim tenzije nakon poslednje runde dijaloga u Briselu i poziva na ublažavanje retorike.

Neke opozicione stranke u Srbiji imaju kontradiktorne stavove: jedne su za nastavak dijaloga i rešenje problema mirnim putem uz punu saradnju s Albancima, a druge, nacionalističke provenijencije, zahtevaju da se dijalog u Briselu prekine i suspenduju svi postignuti sporazumi “jer je Kosovo deo Srbije”.

Oglasio se i novi čuvar srpstva i rušitelj Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavom da Kosovo ostaje ozbiljan problem i da ga treba vratiti na nivo UN-a i Rezolucije 1244. “Priča o Kosovu nije završena jer nema pun legitimitet, nije član UN-a i, kao Srbin, želim da se Kosovo reintegriše u državu Srbiju i da Beograd ima dominantnu ulogu u rješavanju njegovog statusa.”

Međutim, ni g. Dodik ni svi ostali srpski funkcioneri koji žele Kosovo u sastavu Srbije nisu izneli kako to može konkretno da se ostvari.

Analitičari u Beogradu smatraju da je razlog za užurbanu dinamiku pregovora Beograd – Priština i dizanje dijaloga na najviši nivo najverovatnije taj što je nezavisnost Kosova stigla za pregovarački sto. 

Sociolog Ratko Božović ocenio je da političke strasti proizvode neracionalne postupke i da je očigledno da se “mnogo toga radi da bi se zapravo obezbedio ‘najveći izborni uspeh u istoriji'”. “Reč je o ubitačnoj ambiciji koja mora da se se potvrdi svim sredstvima. Sistematsko pretvaranje političkog marketinga u spinovanje stvara zaglušujuću buku u kojoj se ne čuje ništa drugo”, kaže i dodaje da to govori da se vraća  retorika ‘90-ih godina.

Zajednica srpskih opština

Dok se rušio zid na severu Mitrovice, lideri Srba i vlasti u Beogradu pojačali su zahteve za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Šef Srpske liste u Skupštini Kosova Slavko Simić rekao je da se nada da će “nakon svih ovih događaja Priština pokazati interesovanje za formiranje Zajednice srpskih opština”.

Predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Skupštine Kadri Veselji i premijer Isa Mustafa zaključili su da treba nastaviti osnivanje ZSO-a, privesti kraju proces razgraničenja s Crnom Gorom i raditi na transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova.

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri izjavila je da do formiranja Zajednice srpskih opština neće doći dok ne budu rasformirane paralelne strukture Srbije na Kosovu. Ona je ponovila da dijalog sa Srbijom ulazi u završnu fazu i da će se tu naći teme kao što su uzajamno priznavanje granica, ratna odšteta, nestala lica, penzije i naknade za ubistva.

“Izrada statuta i drugih dokumenata Zajednice opština sa srpskom većinom počeće kada se predstavnici Srpske liste vrate u kosovske institucije, vladu i parlament”, izjavio je zamenik ministra lokalne samouprave i savetnik premijera Kosova Bajram Gecaj.

“Do sada nije bilo povoljne političke klime da se započne posao. Ako se nastavi sa konstruktivnom klimom kakva je vladala u vezi sa zidom u severnom delu Mitrovice, verujem da ima šanse da počne posao na izradi statusa ZSO-a”, kazao je Gecaj, koji predstavlja premijera u kontaktima sa Srbima.

Politički predstavnici Srba, na zahtev Beograda, napustili su jesenas kosovske institucije nakon usvajanja Zakona o Trepči i o strateškim investicijama, ali ne odbijaju da prime platu.

Provladin list u Beogradu Večernje novosti piše da ideja “režima Hašima Tačija” o promeni formata dijaloga sa Beogradom podrazumeva plan da se o ZSO-u i imovini Srpske pravoslavne crkve razgovara u Prištini, dok bi se za “velikim stolom” u Briselu raspravljalo samo o pitanjima granice, ratne odštete i, na kraju, priznavanju nezavisnosti. List piše da je upravo situacija u vezi s rušenjem zida iskorišćena kao proba za sprovođenje tog plana, zbog čega su insistirali na tome da dogovor o uklanjanju te građevine bude utanačen u Prištini, a ne u Briselu. Deo plana koji je bio uperen protiv Srba na Kosovu i Metohiji bili su i pokušaji da se Beograd istisne iz dijaloga s Prištinom i u tom kontekstu treba posmatrati i pokušaje kupovine srpskih poslanika, potvrdio je za Večernje novosti direktor “Kancelarije za Kosovo i Metohiju” u Vladi Srbije Marko Đurić.

Gubitak povjerenja

Ovakvi tekstovi i izjave potvrđuju veliko nepoverenje koje postoji između kosovskih i srpskih zvaničnika. Aleksandar Vučić ponovio je da ne veruje Albancima na “Kosovu i Metohiji”, ali ni onima koji ih štite te istakao da je smisao priče u vezi s formiranjem ZSO-a i mosta u Kosovskoj Mitrovici da se iz briselskog dijaloga izbaci Beograd.

A i Đurić je ponovio da je posledica svega što se u poslednjih nekoliko dana događalo “potpuni gubitak poverenja i u predstavnike Prištine i u predstavnike Evropske unije”.

Nakon ovakvih izjava i ratnohuškačkog pisanja nekih beogradskih medija koji su nas podsećali na retoriku 90-ih godina postavlja se pitanje kako se može razgovarati i rešiti probleme s nekim ako ne postoji poverenje kao osnovni element u odnosima među ljudima ili sagovornicima.

Politički analitičari u Prištini ocenjuju da je zid u severnom delu Mitrovice upotrebljen kao tepih da bi se ispod njega sakrili problemi s kojima neće da se suoči Vlada Kosova i sve druge državne institucije.

Oni smatraju da i rušenje zida i zaustavljanje voza imaju svoj smisao i značaj, ali to ne znači da su time prevaziđeni problemi sa Srbima na Kosovu niti oni u odnosima sa Beogradom. Ti problemi ponovo će izbiti na površinu svom agresivnošću koja je manifestovana i do sada, ali možda u drugačijim formama. To je vrlo moguće s obzirom na to da kosovska vlast nije proširena s one strane mosta na Ibru, a iskazana upornost i snaga u vezi s vozom nisu naterali Srbiju da promeni pristup, sredstva i ciljeve koje ima prema Kosovu.

Zato bilo bi mudro da Vlada Kosova iskoristi ovaj “time-out” s ciljem stvaranja novog prilaza ovim problemima, koji su daleko od rešenja, i da ne naseda na provokacije koje dolaze iz Beograda i stvara paranoju kod građana kako “Srbija samo što nije okupirala Kosovo”, isto kao što radi Vlada Srbije i beogradski mediji kada kažu da “naoružani Albanci spremaju invaziju na sever Kosova, sa ciljem da proteraju Srbe”.

Naravno da zid koji je uklonjen ili onaj koji se gradi sa drugačijim izgledom niti će pretvoriti sever u potpuno integrisani deo Kosova niti će nuditi njegovo veće približavanje Srbiji, kako se čulo poslednjih sedmica.

Kosovo i njegovi politički lideri znaju jako dobro da se sever neće integrisati ni silom (čemu ni ne teže) niti uspostavljanjem svojih institucija tamo, a još manje verbalnim ratom, koji se vodi poslednjih dana ili paranojom koja se stvara u javnosti. Sudbina severa nije vezana za jedan zid ni za tamošnje srpske lidere ni za formiranje ZSO-a, već je ona sasvim spojena sa sudbinom zemlje kao celine.

Zbog toga sever ne treba odvojiti zidom niti ga ujediniti rušenjem ili njegovim pomeranjem, već podeliti ili ujediniti jedino ako se Kosovo razvija kao nezavisna, funkcionalna i demokratska država.

Predstava uspela, zavesa se spustila, reditelji i glumci razišli zadovoljni, a gledaoci odlazili kućama u strahu da slične predstave ne gledaju ponovo. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO