Srbija ‘hitno’ ulazi u EU da ne padne u ruke Putinu i Erdoganu

Neprincipijelni stavovi srbijanskog državnog vrha, piše autorica (EPA)
Neprincipijelni stavovi srbijanskog državnog vrha, piše autorica (EPA)

Mečka je zaigrala pred vratima Evropske unije, kako se izrazio predsednik Srbije sazivajući hitnu sednicu vlade, povodom “dvostrukih aršina” Brisela, kad govore o katalonskom, nasuprot kosovskom otcepljenju.  U Beogradu, ove jeseni, međutim, čini se da diplomatiju igraju mnogo veće zverke koje sa aršinima nemaju nikakve veze. Koliko je spoljnopolitička igra srpskih čelnika u neskladu sa prioritetima koje proklamuju, to su već u prvoj dekadi oktobra prikazali u Beogradu i širom Srbije u sijaset prilika.  

Počnimo od uzavrele situacije u Španiji i negativne reakcije EU na separatistički katalonski referendum.

Sa vanredne sednice vlade, srpski čelnici izašli su pobedonosno. Napisali su “ozbiljno i utemeljeno pismo”. Potpisao ga Vučić, a ostalo je da ga potpiše premijerka i da ga odnese u Brisel. Traži se izvinjenje EU, zato što sada, kada je “mečka zaigrala pred njihovim vratima” kroz koja zvanično već sedamnaest godina pokušavamo da prođemo -primenjuju različite standarde. Kataloncima ne priznaju ni referendum, a Kosovo je moglo da se otcepi i bez referenduma, rekao je Vučić.

Podsjećanje na historiju

Uzalud su ih stručnjaci podsećali da su uprkos nekim sličnostima, neke činjenice i okolnosti iz bliže i dalje istorije različite:

*Kosovska autonomija ukinuta je 1989. godine, potom je albansko stanovništvo organizovalo referendum (1991) uz izlaznost od 87 odsto, sa 99 odsto podrške. Ni  Beograd ni međunarodna zajednica nisu priznali taj referendum.

*Sa Kosova su se posle NATO intervencije povukle srpske policijske i vojne snage.

*Pod okriljem UN-a još 2006. počeli su pregovori u Beču o konačnom statusu Kosova

*Na zahtev za mišljenje koji je podneo Beograd, Međunarodni sud pravde u Hagu ocenio da jednostrano proglašenje Kosova nije protivno međunarodnom pravu”…

Nijedna od tih okolnosti ne obeležava odnose izmedju Španije i njene autonomne jedinice Katalonije.

Ipak, Ana Brnabić nije odnela pismo u Brisel, iako je ono nekoliko dana bombastično najavljivano kao džoker, zbog koga će se Evropska familija postideti i izviniti Srbiji. Odnošenje pisma u Brisel odloženo je ipak na neodređeno vreme (obavestićemo vas kada će biti uručeno, rekao je Vučić).

Zar je trebalo da pored svih trenutnih muka, Madrid moli Srbiju, kako bi Beograd odložio svoju nameru.

Svojevremeno, jedan bivši španski ambasador u Beogradu mi je ovako objasnio stav svoje Vlade po pitanju Kosova:

“Kad nam u ambasadu stigne bilo kakav koverat sa zaglavljem “republike Kosovo”, mi ga ne otvaramo, odmah ga bacamo u korpu za otpatke. Ne interesuje nas gde nas poziva i šta nam nudi neko ko je sebe proglasio za državu. Ali nemojte slučaj Katalonije ili Baskije, molim vas, porediti sa Kosovom. Razlike su veće nego sličnosti.”

Da li je Kosovo Turska ili Katalonija

A dok je predsednica Vlade u Briselu,  objašnjavala da je članstvo u EU “spoljnopolitički prioritet Srbije” u Topčideru je na veseloj večeri šef diplomatije Ivica Dačić pevao u čast predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu – Ovo nije 1389. (godina Kosovskog boja) već 2017. podsetio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga je, sutradan u centru Novog Pazara dočekao transparent na kome između Vučićevog i Erdoganovog imena stoji srce“ .

O raspevanom šefu diplomatije i proširenom repertoaru u koji je uveo “Osman agu “ na turskom jeziku, već je ispisano mnogo toga.  Kako to da se ni Ivica Dačić, ni Aleksandar Vučić, nisu prisetili da je Tajip Erdogan ne tako davno rekao da je Kosovo – Turska, i da tu svoju izjavu nije povukao. 

Svanuo je novi dan, i na beogradskom bezbednosnom forumu, gde je zvanični jezik engleski, Dačić je govorio na srpskom a ne na turskom, ali je pomenuo i Tursku. Nada se “da će biti živ, kad Srbija uđe u EU”. “Za razliku od Turske”, dodao je.

Šala ili zbilja tek tabloidi prijemčivi sadašnjem režimu opet su osvanuli sa tezom koja se na naslovnim stranama provlači već nekoliko godina: Srbija ulazi u EU po hitnom postupku da ne bi pala u ruke Putinu i Erdoganu.

Ambasadori sa različitom težinom

Mediji su odavno stvorili sliku u kojoj se Putin prikazuje kao spasitelj od NATO bombardera. “Amerikanci prete Srbiji pučem”, “Nato u Srbiji sprema državne udare i atentate” “Rusija će sačuvati Kosovo”, to su neki od mnogih naslova sa kojim osvanjuju kiosci u Srbiji.  Antizapadni diskurs, javno se podstiče ovih dana i sa ministarskih mesta.

Žestok odgovor na jedan tviter američkog ambasadora to najbolje ilustruje. Kajl Skot  je okačivši tekst iz “Vašington posta” (u kome se govori kako ministar odbrane Srbije hvali osuđenog ratnog zločinca) primetio da “meseci rada na poboljšanju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom”. Vulin međutim “duboko poštuje najhrabrije među hrabrima” u koje ubraja i u Hagu osuđenog generala za ratne zločine na Kosovu. Šef diplomatije Ivica Dačić takođe se stavio na stranu Vulina, optužio američkog ambasadora da pokušava da upravlja našom Vladom i predočio da će se kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju “tek suditi”. Za one koji se ne snalaze u ovom čvoru, Haradinaj je isti onaj čovek čiju su Vladu podržali Srbi na Kosovu, po savetu Beograda.

Još je neobičnije što ministri javno promovišu srpskog generala kao hrabrog branitelja sada kada je odslužio kaznu za ratne zločine i što ne veruju da će takav njihov običaj uticati na odnose, ne samo sa Amerikom, već i sa Evropskom unijom.

Teško je sada poverovati da će u ovakvoj atmosferi, američki predsednik zaista posetiti Srbiju, kako je to objavio Aleksandar Vučić kada se prošlog meseca na prijemu u Njujorku četiri puta rukovao sa Donaldom Trampom i ubedio ga da nam dođe u goste.

Ambasador Ukrajine, zemlje koja nije priznala Kosovo, nije se mešao u rad srpske Vlade, već je upozorio da veliki broj srpskih državljana (300) u Donbasu ratuje u Putinovoj paravojsci. Ukrajinska bezbednosna služba je o njima prikupila sve podatke, i ova informacija je zvanično predate tužilaštvu u Beogradu.

“Imate zakone protiv svakakvih plaćenika u svakoj zemlji, ali dosad nijedan od njih koji ratuje u Ukrajini nije osuđen”, rekao je Oleksandr Aleksandrovič, koji  protestuje zbog odsustva reakcije Vlade Srbije.

Slučaj Donbas

Ivica Dačić međutim kaže da Srbija nema takve podatke, ali da sankcioniše sve one koji učestvuju u bilo kom stranom sukobu, “pa i u Ukrajini”.

Isti ovaj ambasador pre gotovo godinu dana požalio se na dvostruke aršine Beograda, kada je  Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala protiv rezolucije kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava na Krimu. Srbija je glasala protiv Ukrajine, to znači da sumnja u njenu teritorijalnu celovitost, Kosovo bi to moglo iskoristiti kao argument kada se govori o njihovoj nezavisnosti, komentarisao je tada Oleksandr Aleksandrovič.  

Aleksandrovič nije dobio mnogo publiciteta ni kada je u jednom intervjuu pre godinu dana ocenio da je “Putin spreman da se odrekne Kosova ako zapad prizna Krim”. S druge strane ukrajinski ambasador se žali da se Srbija nikad ne zahvaljuje kad Kijev brani srpske interese.

Srpski vrh nije ni pokušao da otcepljenje Krima i istoka Ukrajine poredi sa Kosovom. Pojedini najviši rukovodioci vladajuće stranke putovali su preko Rusije u Donbas da bi tamo bili posmatrači na nelegalnim izborima koje je organizovala Moskva. Vlasti se nisu uzbudile ni zbog prisajedinjavenja Kosova sa Turskom. Ko će onda da im veruje da su principijalni i koji su to principi njihove spoljne politike: Da li oni u kojima se poništavaju presude Haškog tribunala i osuđenici proglašavaju za najhrabrije medju hrabrima? Bolje je da pismo koje je već potpisano, nikada ni ne pošalju u Brisel. Neka ono ostane u Beogradu do daljnjeg , sve dok se ne dogovore kojih će se aršina oni pridržavati.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO