Netanyahuovi pakleni pokloni

Benjamin Netanyahu se tokom karijere više puta dokazao kao maestro preživljavanja raznih optužbi (Reuters)

Ništa mu nije mogla opozicija, ni američki predsednik, ni kritike Evropske unije i velikog dela sveta, ni Palestinci koji su ga optuživali da sabotira mirovni proces. Politički protivnici Benjamina Netanyahua sada se nadaju da će sudske istrage oko korupcije oboriti premijera koji devetu godinu predvodi izraelsku vladu.

Netanyahu je već dva puta morao da se suoči sa istražiteljima iako je susrete pokušavao da izbegne pravdajući se prezauzetošću. Prvi put su ga ispitivali tri sata, drugi put nešto kraće u njegovoj jerusalimskoj rezidenciji, ali optužnica zasad nije podignuta.

Policija u stvari vodi dve odvojene istrage. Prva, koja se smatra manje značajnom, tiče se sumnji da su premijer i njegova porodica od bogatih poslovnih ljudi primali vredne poklone uz očekivanja političkih ustupaka za uzvrat.

Zasad nije sasvim razjašnjeno šta su “pokloni”. Ne radi se o kovertama sa novcem, ali je izvesno da nisu u pitanju skromni darovi. Policija sumnja da su “pokloni” vredni stotine hiljada šekela, desetine hiljada evra.

Natanyahu neće moći da porekne primanje poklona, ali odbacuje optužbe da je po sredi mito i brani se da ih je dobijao od bliskih ljudi koji su slučajno milioneri ili milijarderi.

Najznačajniji svjedoci

To nije zaustavilo detektive da prikupljaju dokaze. Kao potencijalno najznačajniji svedok pominje se holivudski producent Arnon Milchan. Drugi je Ron Lauder, dugogodišnji Netanyahuov prijatelj, američki filantrop i magnat kozmetike koji je priznao da je plaćao putovanja premijerovom sinu Yairu i da je Netanyahuu kao poklone davao odela. “Mi barem plaćamo za naša odela”, odmah je premijeru tvitovala opoziciona političarka Tzipi Livni.

Druga istraga ne samo da je iznenađujuća, već je mnogo opasnija po lidera desničarske stranke Likud. Državni tužilac Avichai Mendelbilt ne otkriva detalje sa kojima je upoznat pre nekoliko meseci, ali mediji pominju premijerovu vezu sa dobro poznatim izraelskim biznismenom koji je imao posebne komercijalne interese da sa Netanyahuom bude u bliskim odnosima.

Policija se ipak odlučila da se fokusira na prvu istragu u nadi da će premijerovi odgovori biti od pomoći u ovoj drugoj, mnogo ozbiljnijoj istrazi koja bi mogla da bude svojevrsna bomba koja preti da raznese Netanyahuovu političku karijeru.

Netanyahu odbacuje svaku vezu sa korupcijom. “Rekao sam vam i ponavljam: neće biti ničega zato što ne postoji ništa”, rekao je na skupu Likuda, dok je opoziciji u svom stilu poručio: “Vi ćete nastaviti da duvate u balon sa toplim vazduhom, a mi ćemo nastaviti da vodimo Državu Izrael. Nemojte još da slavite”.

Premijer mora da je ipak iznenađen jer je spora devetomesečna istraga naglo ubrzana kada je tužilac Mendelbilt nedavno odobrio da se preliminarna ispitivanja pretvore u opsežnu kriminalnu istragu. Očito je da je tužilaštvo slučaj obavilo velom tajnosti kako bi sprečila da premijer preduzme korake koji bi ometali istragu.

Podrška javnosti

Opasnost koja preti Netanyahuu nije samo pravna. Lako može da izgubi podršku u javnosti ukoliko se dokaže da je bio pohlepan. Ali, Netanyahu se tokom karijere više puta dokazao kao maestro preživljavanja raznih optužbi, sumnjičenja pa čak i istraga oko korupcije.

Nije ovo prvi put da se premijer našao u središtu afere. Tokom svog prvog mandata nekako je uspeo da izbegne optužbe oko kriminalne zavere koja se ticala pokušaja da koristeći svoj uticaj postavi glavnog tužioca u zamenu za političke usluge.

Policija je 2000. predlagala da se protiv Netanyahua i njegove supruge Sare podigne optužnica na osnovu evidencije da su za sebe zadržavali zvanične poklone koji pripadaju državi, ali slučaj je odbačen zbog nedovoljno dokaza. Sara je sada suočena sa mogućom optužnicom da je državne fondove nelegalno koristila za adaptaciju njihove kuće.

I dok se policijski konvoj nalazio ispred premijerove zvanične rezidencije koja je bila zaklonjena velikim crnim platnima kako bi se prikrio dolazak i odlazak istražitelja, Izraelci su se podsetili da se jedan bivši premijer, Netanyahuov prethodnik Ehud Olmert, nalazi u zatvoru gde izdržava kaznu od 19 meseci zbog primanja mita i opstrukcije pravde u vreme kada je bio gradonačelnik Jerusalima. Podsetili su se i da bivši predsednik Moshe Katsav od decembra 2011. izdržava sedmogodišnju kaznu zatvora, istina zbog seksualnih delikata.

U takvom ambijentu opozicija ne nalazi povode da likuje. “Ovo nije srećan dan. Ovo je težak dan za Izrael”, izjavio je centristički političar Isaac Herzog.

Da li će Netanyahu biti prisiljen na ostavku? Da li će Izrael na izbore? Ko bi mogao da bude novi premijer?

Moguća rješenja

Istraga, čak i ukoliko potraje duže, ne primorava premijera da se povuče. Taj put mogao bi da bude veoma dug. Izraelski Kneset, parlament, takođe može da nastavi da funkcioniše u sadašnjem sastavu. U Olmertovom slučaju priprema optužnice trajala je mesecima, on se u međuvremenu 2009. iznenađujuće povukao sa mesta premijera, ali godine su morale da prođu pre donošenja presude.

Ukoliko se podnese optužnica, a na osnovu prethodnih slučajeva ministara umešanih u kriminalne radnje, od Natanyahua bi moglo da se zahteva da podnese ostavku. Da li to znači izlazak na birališta?

Tehnički ne, ukoliko se Likud i koalicioni kabinet okupe oko Netanyahuove zamene, ali u sadašnjoj političkoj stvarnosti Izraela to je manje verovatno. To bi onda značilo prevremene izbore koji mogu da se zakažu i pre nego što se protiv premijera podigne optužnica.

Analitičari tvrde da Netanyahu upravo priželjkuje takav rasplet. Ukoliko se raspusti Kneset i odredi datum prevremenih izbora, time bi se produžio ili čak odložio proces istrage. Po takvom scenariju, Netanyahu bi ušao u kampanju predstavljajući se kao žrtva političke zavere iza koje stoje opozicija, pravnička elita zemlje i, naravno, njemu nenaklonjeni mediji. Od javnosti bi tražio da ga spasu.

Ako bi svi takvi pokušaji pretrpeli neuspeh a Netanyahu izgubio premijersku fotelju, ko bi mogao da ga zameni? Levičarski Haaretz tipuje na Yair Lapida, lidera centrističke stranke Yesh Atid, bivšeg novinara koji je stranku osnovao 2012, da bi na izborima naredne godine osvojio 19 mesta u 120-članom Knesetu i tako postao druga po snazi izraelska partija.

Rezultati anketa

Ispitivanja javnog mnenja obavljena krajem decembra predviđaju da bi Yesh Atid na izborima koji bi se sada održali izborio čak 27 poslanika, a da bi Likud od sadašnjih 30 mogao da izgubio sedam mandata, čak i više ukoliko ga na izborima ne predvodi Netanyahu.

Anketa pokazuje da bi se na trećem mestu sa 12 poslanika našla stranka Habayit Hayehudi koji predvodi ministar obrazovanja Naftali Bennett. Avigdor Lieberman bi sa svojom desnom partijom Yisrael Beitenu osvojio 10 mandata, dok bi centristička stranka Kulanu Moshe Kahlona imala sedam poslanika. Najveći gubitnik bila bi Cionistička unija Isaaca Herzoga kojoj istraživanje previđa dramatičan pad sa 24 na samo osam poslanika.

Netanyahu može da pomišlja da je i do sada uspevao da izađe neozleđen, čak i snažniji iz neprijatnih situacija koje je po pravilu opisivao kao zavere levičara ili novinara. Ali, ova afera daleko od toga da je završena. Činjenica da se javni tužilac odlučio na punu kriminalnu istragu podrazumeva da raspolaže jasnim indikacijama da su dokazi protiv premijera čvrsti i da ih je nemoguće ignorisati.

Drugo, teško je predvideti dinamiku istrage ali i raspoloženja javnog mnenja pre nego što kompletna evidencija ne bude data na uvid javnosti. Onog trenutka kada podaci počnu da cure prema medijima, Netanyahu bi mogao da se suoči sa mnogo oštrijom realnošću nego danas.

Detalji istrage lako bi mogli da unište njegov lični imidž koji je godinama gradio. Iako po prirodi oprezan, upao bi u rupu u kojoj je nestao njegov prethodnik Olmert. Njegovi rivali i unutar i van Likuda namirisali bi krv pa bi preko noći mogao da izgubi auru svemoćnog političara koji je preživeo razne pravne borbe i političke izazove. Tako bi se razbio njegov dugogodišnji san da upravlja Izraelom u vremenima dok u Beloj kući sedi neki njemu blizak republikanac poput Donalda Trumpa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera