Razbuktava se ‘hladni rat’ između Kosova i Srbije

Kosovo je postalo ulog u partiji pokera u kojoj svako ima - ili misli da ima - keca u rukavu, piše autor (Reuters)
Kosovo je postalo ulog u partiji pokera u kojoj svako ima - ili misli da ima - keca u rukavu, piše autor (Reuters)

Piše: Fahri Musliu

Mada se razgovori između vlasti Prištine i Beograda za normalizaciju odnosa vode još od 2011. godine, uz posredovanje Evropske unije, posljednji događaji vratili su ih unazad, a aktivirana je i ekstremna nacionalistička retorika nekih zvaničnika Srbije. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pre svih, potom ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić, ministar rada Aleksandar Vulin, predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun, čak i srpski patrijarh Irinej… često koriste retoriku koja podseća na 90-te godine, dok na kosovskoj strani nije bilo oštrih reakcija.

Međutim, hapšenje predsednika opozicione stranke Alijanse za budućnost Kosova i bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja u Francuskoj, po međunarodnoj poternici Srbije iz 2004. godine, kao i odluke kosovske vlasti da ne dozvoli predsedniku Nikoliću da poseti Kosovo, izazvali su oštre reakcije i podigli retoriku između Beograda i Prištine. Najviše ulja na vatru dodao je pvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Dačić upozorenjem da se, prema bezbednosnim informacijama, u albanskoj dijaspori “planira zauzimanje nekog od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u SAD-u ili Evropi, kako bi se Srbija primorala da odustane od zahteva za suđenje Haradinaju. To pokazuje na šta su sve albanski političari spremni, čak i na terorizam”, ocenio je šef diplomatije Srbije. Prema njegovim rečima, izjava albanskog ministra inostranih poslova Ditmira Bušatija pokazuje da je suština albanske politike “da su zločini protiv Srba dozvoljeni” i da je dijalog samo “u cilju daljeg afirmisanja kosovske nezavisnosti”. To je uvreda za sve žrtve Oslobodilačke vojske Kosova, zbog čijih zločina je nedavno osnovan i Specijalni sud”, rekao je Dačić.

Srbija jeste za konstruktivni dijalog, ali se ne plaši i ne dozvoljava da je iko uslovljava i ponižava, kaže ministar i dodaje da “uvrede na račun [premijera Srbije] Aleksandra Vučića [zbog stava o Haradinaju] pokazuju koliko Albaniji nije stalo do dobrih odnosa sa Srbijom. Ako Vučić, kako kaže Bušati, živi u prošlosti, u kakvom li tamnom vilajetu žive albanski političari u Albaniji i na Kosovu?”, pita Dačić. “Zato su rešili da daju nalog albanskoj emigraciji da demonstrira ispred naših i francuskih diplomatsko-konzularnih predstavništava u svetu, kao što su učinili u Njujorku. Imamo bezbednosne informacije da se u albanskoj dijaspori planira zauzimanje nekog od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u SAD ili Evropi, sve sa ciljem da se Srbija primora na odustajanje od zahteva za suđenje Haradinaju”, izjavio je nedavno Dačić. “Srbija upozorava sve zemlje da su odgovorne za bezbednost naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, a albanskim političarima skrećem pažnju da se ne igraju vatrom i da će Srbija zaštititi svoje interese. Srbija neće odustati od gonjenja Haradinaja, niti bilo koga ko je počinio zločine protiv srpskog naroda. I srpski narod, kao i svaki drugi, zaslužuje pravdu”, upozorio je Dačić.

Ko se krije iza ‘velikog brata’?

Na ovakve i druge izjave zvaničnika Srbije oštro su reagovali zvanična Tirana i Priština, ocenivši ih kao neprihvatljive i štetne i da doprinose nestabilnosti i rušenju procesa normalizacije odnosa. Ministar Bušati je rekao posle hapšenja Haradinaja da je trebalo preispitati dijalog između Prištine i Beograda. “Posle šest godina dijaloga, mislim da je došlo vreme za preispitivanje, jer Srbija na taj dijalog gleda kao mogućnost ’povratka’ na Kosovo, stavljajući znak pitanja na funkcionalnost najmlađe evropske države.” Bušati je tražio od Brisela da izvrši pritisak na Srbiju zbog “miniranja procesa normalizacije dve zemlje” i dodao da su izjavama o hapšenju Haradinaja premijer i predsednik Srbije “imali za cilj da dobiju političke poene preko Kosova”, ocenivši da je to na duge staze “kontraproduktivno”.

I kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je izjavu Dačića kao neprhivatljivu i zapaljivu retoriku, koja doprinosi destabilizaciji, uz tvrdnju da takve akte nasilja može da orkestrira samo Srbija, kako bi se potom pripisali albanskoj dijaspori. Ministarstvo ocenjuje da je to rečnik devedesetih godina, kada je Srbija sama orkestrirala napade i pripisivala ih drugima. Nikolić je izjavio da država koju on vodi “nije slaba, što treba da znaju i predstavnici Kosova”. On je to rekao nakon odluke kosovske vlasti da mu ne dozvole da poseti Štrpce i da sa Srbima iz te opštine slavi pravoslavni Božić. Nikolić je dodao da se zvanična Priština “krije iza velikog brata”, aludirajući na SAD, i da Srbija to zna, ali treba da izbegava sukobe kako se ne bi preduzele mere protiv nje. “Srbija ima svoje granice i nije to granica zbog koje ne mogu da idem na Kosovo”, rekao je Nikolić.

Ova izjava je na Kosovu protumačena kao pretnja i zveckanje oružjem, i to od države koja pretenduje da postane članica Evropske unije i javno se deklariše za normalizaciju odnosa sa Kosovom samo dijalogom. Šef kosovske diplomatije Enver Hodžaj je kazao da je ono što je rekao Nikolić “dokaz da je Srbija država koja i dalje ima neprijateljski odnos prema našoj mladoj državi, prema našim građanima, i da je logika [Slobodana] Miloševića prisutna u Beogradu, ali mi se nećemo predati ni u jednoj situaciji  pred takvom logikom. Sada smo preduzeli recipročne mere, a takve mere ćemo preduzeti i ubuduće, kao što ćemo ozbiljno nastojati da preispitamo mnoge stvari u odnosu na Srbiju“, podvukao je Hodžaj, ne precizirajući o kakvim merama je reč.

Marko Đurić takođe je pretio da ukoliko Priština do sredine februara ne formira zajednicu srpskih opština na severu Kosova, onda će tu zajednicu formirati politički predstavnici Srba. “Strpljenju je došao kraj”, kaže Đurić i dodaje da, “ako su Albanci jednostrano mogli da proglase nezavisnost, i Srbi mogu da formiraju ZSO. Uostalom, to i ne bi bio jednostrani potez, jer je to sadržano u Briselskom sporazumu”, rekao je Đurić. Aleksandar Vulin stalno doliva ulje na vatru. Posle incidenta na Badnji dan u Đakovici, i on je pretio u svom maniru. “Igre prištinske vlasti ne smeju da se odražavaju kod Srba na Kosovu”, kaže bivši funkcioner stranke Mire Marković. On želi da skrene pažnju svima” da na Kosovu ne sme niko da se povredi, da se vređa ili da se plaši zbog toga što je uhapšen Haradinaj”.

Drecunova propaganda i ektremizam

U ove propagandne i ekstremne aktivnosti uključio se i Milovan Drecun (poznati ratni huškač Miloševićevog režima iz 90- tih godina) izjavom dapostoje nagoveštaji albanskih ekstremista i bivših pripadnika terorističke OVK i OVPBM [Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe, na jugu Srbije] da preduzmu nasilne akcije. “Oni na to pozivaju preko društvenih mreža stalno i oglašavaju se preko medija, da su spremni za izazivanje nasilja, tako da se ne mogu isključiti incidenti u narednom periodu, posebno imajući u vidu situaciju oko hapšenja Haradinaja”, rekao je Drecun. On je kazao da “ima dovoljno argumeanta” protiv Haradinaja i da je predugo izbegavao “ruku pravde”, ali da se boji da će i u ovom slučaju u Francuskoj politika odneti prevagu i da će Haradinaj “ponovo izbeći da se suoči sa odgovornošću za svoj zločin” i dodao da niko nema pravo da traži od Srbije da odustane od tih optužnica.

Poznavaoci političkih prilika na Kosovu ocenjuju da su ovakve ekstremne izjave beogradskih zvaničnika signal za zvaničnu Prištinu da preispita svoju poziciju u razgovorima sa Srbijom, jer je očigledno da cilj Beograda nije normalizacija odnosa, već destabilizacija. Politikolog Behljulj Bećaj ocenjuje da je posljednja izjava Dačića “veoma ozbiljan indikator “da se ovaj proces kritički tretira i da se donesu odluke koje se odnose na preispitivanje celog procesa. Bećaj ističe da, osim Dačićeve izjave, treba da se obrati pažnja na sve aktivnosti Beograda u odnosu prema Kosovu, koje derogiraju poziciju Kosova u procesu dijaloga u Briselu.

Nakon hapšenja Haradinaja usledile su žestoke reakcije kosovske vlasti, opozicije i građana, zbog čega se – ne samo na Kosovu, već i mnogim gradovima diljem Evrope i SAD-a – održavaju  protesti, gde se zahteva njegovo oslobađanje, jer je reč o “heroju i oslobodiocu Kosova”. I Skupština Kosova je posvetila vanrednu sednicu hapšenju Haradinaja, ali ona je više ličila na neukusni spektakl, gde je bilo lične promocije i takmičenje u lažnom patriotizmu, jer, osim osude hapšenja Haradinaja i zahteva da ga Francuska što pre pusti iz pritvora, tražena je ostavka Vlade, prekid briselskog dijaloga sa Srbijom, bojkotovanje robe iz Srbije, hapšenje zvaničnika Srbije prilikom ulaska na Kosovo, kao i podizanje optužnica protiv Srba koji su činili ratne zločine. Skupština nije uspela da usvoji ni jednu, od dve predložene, rezolucije, jer su poslanici vladajućih stranaka bili protiv toga da Vlada podnese ostavku i da se prekinu razgovori sa Srbijom, kako piše u dve tačke rezolucije koju je predložila Haradinajeva stranka, a isto zahtevaju i učesnici u demonstracijama.

Zbog toga je ministar Hodžaj podvukao potrebu preispitivanja odnosa sa Srbijom i reviziju dijaloga. “Srbija zloupotrebljava dijalog i za nas su takve situacije neprihvatljive. Moj pristup je bio od početka da dijalog treba da se ograniči vremenski, u ciljevima i da on nema nikakvog smisla ukoliko ne služi istinskoj normalizaciji odnosa. Tendencije Srbije su da provocira na Kosovu, da hapsi njegove građane, da hapsi i maltretira bivšeg premijera Haradinaja”, naveo je Hodžaj.

Predsjedniku zabrana da posjeti Kosovo

“Hladni rat” je počeo prošle godine. Stvari su se pogoršale kada je Vlada Srbije tokom oktobra “poništila” Zakon o Trepči, koji je usvojila Skupština Kosova bez prisustva srpskih poslanika, što je bio jedan od razloga da se zaoštri situacija između dve zemlje. Tada je patrijarh srpski Irinej rekao da je Kosovo oduzeto silom i da će silom biti vraćeno. Na tu izjavu regovao je premijer Vučić, rekavši da jako poštuje patrijarha, ali da ne želi da spominje silu i nasilje. Patrijarh Irinej je ponovo pretio u svojoj poslanici za Božić da “sve dok bude Srba i Kosovo biće srpsko”.

“Hladni rat” je dobio na snazi nakon hapšenja Haradinaja, ali i posle uskraćivanja mogućnosti da Nikolić poseti Kosovo. Ali i zbog incidenta na Badnji dan, kad je autobus sa Srbima gađan kamenjem u Đakovici, na putu prema pravoslavnoj crkvi u tom gradu. Masa građana Đakovice protestovala je protiv njihovog dolaska u crkvu, jer navodno među njima ima i ratnih zločinaca. Albanci iz Đakovice i ranijih godina su protestovali protiv dolaska Srba da posete crkvu, ali i grobove, jer je Đakovica tokom rata 1999. godine doživela najveće masakre policijskih i vojnih snaga Srbije i lokalnih Srba.

Odnosi između Kosova i Srbije, i pored višegodišnjih razgovora, odvijaju se po sistemu toplo-hladno i obe strane imaju svoju istinu i optužuju drugu stranu za nepoštovanje dogovorenog u Briselu i za opstrukciju. Dok se premijer Vučić u svojim nastupima zalaže za dijalog, normalizaciju odnosa i pomirenje Srba i Albanaca, bez čega, kako kaže, nema mira na Balkanu, njegovi saradnici Nikolić, Dačić, Đurić, Vulin i Drecun govore sasvim suprotno, kao da je to koordinirano u samoj Vladi i da oni govore ono što u stvari misli sam premijer Vučić. Zbog toga se postavlja pitanje da li se takvom ekstremnom retorikom i neiskrenom politikom mogu rešiti problemi, normalizovati odnosi Srbije i Kosova i pomiriti Srbi i Albanci.

Poznavaoci političkih prilika smatraju da sve ove i slične izjave dokazuju da namere Srbije nisu usmerene ka procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, pa i drugim susednim državama, već u suportnom smeru i imaju za cilj čak destabilizaciju celog regiona.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Kosovska vlada odbila je zahtjev predsjednika Tomislava Nikolića i drugih dužnosnika Srbije da u petak borave na Kosovu.

05 Jan 2017
Više iz rubrike Piše
POPULARNO