Lijepi i moderni zidovi

Piše: Boško Jakšić

Grupa afričkih migranata organizovano se uputila u centralnu Italiju da bi pomogli stradalima od zemljotresa. Za to vreme Poljaci širom Velike Britanije imali su kampanju davanja krvi kako bi pokazali solidarnost sa zemljom koja je napustila Evropsku uniju.

Dok martovski sporazum Unije i Turske o izbeglicama visi o koncu, imigranti raznim gestovima dobre volje pokušavaju da spuste tenzije rastućeg anti-imigranstkog raspoloženja, ali neke zemlje-tvrđave i dalje su za njih neosvojive. Recimo Mađarska.

Premijer Viktor Orban je ohrabren izlaskom Britanije iz EU-a. Procenjuje da je Brexit značajno odredio strah od imigranata. Ono što su Sirijci za EU, to su Poljaci za Veliku Britaniju. Zato je za 2. oktobar zakazao sopstveni referendum o migraciji: “Da li se slažete da EU može da propisuje obavezno naseljavanje nemađarskih građana u Mađarskoj bez saglasnosti Parlamenta?”

Cvijeće i igračke nisu opcija

Uz savezništvo Slovačke, Orban je ušao u direktan sukob sa planom Evropske komisije da izbeglice širom Unije raseli po sistemu kvota – što šef mađarske Vlade doživljava kao agresiju briselske birokratije na autoritet zemlje i njene nacionalne interese. Preti čak izlaskom iz EU-a, čime se pridružuje “pobunjeničkoj struji” evro-skeptika, od Francuske do Holandije.

Orban je očaran migrantskom politikom Donalda Trumpa. Kaže da je ona “vitalna” za Mađarsku, baš kao što su stavovi Hillary Clinton “smrtonosni”. Predsednički kandidat republikanaca je obećao da će, u slučaju pobede na novembarskim izborima, izgraditi “veliki lepi zid” prema Meksiku, kako bi Ameriku zaštitio od ilegalaca.

Mađarski premijer upravo je nagovestio početak podizanja “velikog modernog” zida duž 175 kilometara granice sa Srbijom. “Granica se ne može braniti cvećem i plišanim igračkama, već uz pomoć policajaca, vojnika i oružja”, izričit je Orban.

Iako se priliv izbeglica na putu za EU smanjio, dolazak jesenjih kiša i zimskih hladnoća nagoveštava da će se, zbog opasnosti putovanja morem, povećati dolasci kopnom. Istovremeno, Orban očito ne veruje u dogovor sa Ankarom. Možda i s razlogom.

Turski ‘ucjenjivački kapacitet’

Odnosi EU-a i Turske zategnuti su posle neuspelog državnog udara i salvi kritika koje su evropski zvaničnici upućivali na adresu predsednika Recepa Tayyipa Erdogana i represivnih mera kojima je pribegao posle 15. jula. Bilo je samo pitanje vremena kada će na dnevni red doći sporazum o izbeglicama.

Turci su besni što EU nije spremna na liberalizaciju viznog režima dok Ankara ne ispuni sve postavljene uslove, posebno onaj koji se tiče ublažavanja turskog “anti-terorističkog zakona”, što je jedan od 52 uslova za dobijanje bezviznog režima. Evropljani veruju da režim te zakone u nekim slučajevima koristi za obračun sa političkim neistomišljenicima, a ne teroristima.

“Anti-teroristički zakon je pitanje oko koga ne možemo da se složimo”, priznaje turski premijer Binali Yildirim. Turski ministar za evropske poslove Omer Celik je, posle susreta sa evropskim komesarom za migracije Dimitrisom Avramopoulosom, poručio da Ankara neće primenjivati sporazum o readmisiji ukoliko ne dobije viznu liberalizaciju. Ankara, takođe, podseća da na račun nije stiglo tri milijarde eura, što je deo dogovora po kome Turska prihvata izbeglice iz Grčke, a novac koristi za izdržavanje oko tri miliona izbeglica na turskoj teritoriji.

Situacija je zakovana. Turski “ucenjivački kapacitet” ravan je strahu Evrope da se ponovo ne suoči sa milionskim izbegličkim kolonama. Ankara je ta koja je u poziciji da preti. Premijer Yildirim upozorava: “Izbegličko pitanje neće ostati u okviru turskih granica i rizikuje da se pretvori u ogroman regionalni problem, koji će se ticati cele Evrope.” Šef diplomatije Mevlut Cavusoglu ne manje jasno Evropljanima poručuje: “Ukoliko EU u oktobru ne obezbedi vizne slobode, zaboravite sporazum.”

Srbija i Makedonija ‘lakše dišu’

Zategnutost sa Turskom istovremeno slabi evropske pritiske na zemlje poput Mađarske. Proširen je i manevarski prostor državama duž takozvane balkanske rute. Kada je ova trasa formalno zatvorena marta ove godine, Austrija i Nemačka zamerale su državama duž balkanskog izbegličkog puta.

Mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Države poput Srbije i Makedonije lakše dišu. Ne samo zbog smanjenog broja migranata – u Srbiji je sada 4.400 izbeglica, tražilaca azila i migranata sa Bliskog istoka – već i zbog političkog okruženja, koje blagonaklonije gleda na preventivne mere, od zidova do vojnika.

Kako hiljade izbeglica i dalje po regionu lutaju tražeći prolaze po granicama, ili plaćajući trgovcima ljudima povećane tearife, mađarski ministar unutrašnjih poslova nedavno je svom srpskom kolegi ponudio pomoć – slanje policajaca – u čuvanju granica prema Makedoniji i Bugarskoj.

Beograd i Budimpešta žele da spreče uznemiravajuće scene kada je u julu grupa od oko 130 migranata štrajkovala glađu u blizini graničnog prelaza Horgoš. Srbija, kroz koju je od početka godine prošlo 103.000 migranata, prošlog meseca je formirala zajedničke vojno-policijske patrole. Više od 350 osoba optuženo je zbog pokušaja šverca oko 2.000 ljudi.

Merkantilni duh Orijenta

Sve ukazuje da je izbeglička kriza daleko od toga da je rešena. I dok tenzija na relaciji Brisel – Ankara ne popušta, Unija je i dalje suočena sa oštrim unutrašnjim podelama oko načina rešavanja izbegličke krize. Šef poljske diplomatije Witold Waszczykowski otvoreno kritikuje Evropsku komisiju da je, “naglim, neodgovornim i ne sasvim promišljenim koracima”, samo pogoršavala probleme, umesto da ih rešava.

Na udaru kritika je i nemačka kancelarka Angela Merkel. Njen koalicioni partner, vicekancelar Sigmar Gabriel, tvrdi da je ona “potcenila” izazove koje je sa sobom donelo više od milion migranata i da je doživeo neuspeh njen slogan za rešenje krize “Wir schaffen das” (Mi to možemo).

Ako Turska otvori granice, kriza bi se pretvorila u katastrofu. Za pretpostaviti je, ipak, da Ankara, u dobrom merkantilnom duhu Orijenta, preti da bi od Evropske unije izvukla maksimum.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera