Poplava politikanstva i neodgovornosti

Piše: Risto Popovski

Poplava koja je 6. avgusta iznenada pogodila veći broj naselja u zaleđu Skopja, odnela je više od dvadeset života, pričinila je ogromnu, za sada neutvrđenu, materijalnu štetu. Iznenadila je poplava gotovo sve nadležne i ponovo iznela na površinu hronične probleme u vlasti i politici, što je malo koga iznenadilo.

Smrtonosna i razorna bujica, mestimično visoka i preko dva metra, ogromnom snagom i velikom brzinom protutnjala je kroz naselja, ostavljajući iza sebe nesreću, pustoš i haos. Kada se voda povukla iza nje, zajedno sa nanosima otpada i mulja, ostali su poplava nesposobnosti i nesnalaženja, haos od neorganizovanosti i neodgovornosti vlasti.

Direkcija za spasavanje i Centar za upravljanje krizom, institucije formirane upravo za vanredne situacije, zakasnili su sa aktivnostima koje su morali da preduzmu. Poplava se dogodila predveče i od brze intervencije obučenih i dobro opremljenih pripadnika specijalizovanih službi zavisilo je spasavanje života naselja pogođenih poplavom.

Iznenađenje i neorganizovanost od samog početka slede i poplavu i odstranjivanje posledica. Žitelji poplavljenih naselja su tek posle 20-tak dana počeli da dobijaju po 500 eura koji im i ne mogu mnogo pomoći. Lokalne i državne vlasti su licitirale sa iznosima pomoći, da bi na kraju donele odluku da će u celini obeštetiti nastradale od poplave. Za sada je to samo politička odluka do isplate pomoći je još daleko.

Splet nepogode i propusta

Kasni novčana pomoć, kasni i zvanično objašnjenje vlasti o tome šta je doprinelo i kako je došlo do toga da poplava bude razorna i smrtonosna. Glavni, svakako, ne i jedini razlog za poplavu, su propusti nadležnih, što povlači i njihovu odgovornost.

Lanac odgovornosti počinje od Uprave za hidrometeorolgiju (UHMR), kojoj se zamera što nije na vreme objavila upozorenje – alarm da se bliži nevreme velikih razmera. Objašnjanjavaju da je nevreme prošlo, a da se zatim oblak vratio iznad područja koje su poplavljena. Zvuči kao prirodni fenomen koji, međutim, ne objašnjava žašto nije pravovremeno objavljen alarm.

Upozorenje ne bi sprečilo poplavu, ali obaveza ove institucije je bila da objavi upozorenje. Možda bi time spasli život nekom od stradalih. Zakašnjela upozorenja ove i drugih nadležnih institucija, odnela su živote građana koji su stradali i u vozilima na obilaznici oko Skoplja.

Smrtonosna bujica koja se sjurila sa padina Skopske Crne Gore, prešla je preko obilaznice, noseći automobile kao da su igračke. Podivljala voda razorne snage prosto je „zbrisala“ s asfalta šleper od 30 tona, a putničke automobile je nosila kao listiće papira.

Živote su na obilaznici izgubile cele porodice, neki su se vraćali sa godišnjeg odmora. Na ovom potezu voda je iz automobila izbacila devojčicu od 16 meseci, čije telo još nije pronađeno. Bez rezultata je ostala potraga koju su vodili pripadnici specijalne policije i armije. Nanosi mulja mestimično su visoki gotovo metar.

Politikantstvo

Bujica na obilaznici sigurno bi odnela živote i drugih putnika da nije bilo hrabrog građanina, koji hoće da ostane anoniman. Sam je po kijametu zaustavljao automobile i upozoravao na opasnost. Pripadnika policije ili nekog iz institucija za spašavanje nije bilo na obilaznici. Niko ne objašnjava zašto, još manje pominje odgovornost.

Mediji su objavili niz dirljivih svedočenja o hrabrosti i nesebičnoj pomoći anonimnih građana koji su spasavali svoje najbliže i susede. Nesebično su pomagali i brojni volonteri koji su odmah pohitali u pomoć. Učinili su mnogo više od institucija zaduženih za spasavanje, u kojima ima oko hiljadu zaposlenih, koji su reagovali sa zakašnjenjem.

Brže od institucija zaduženih i obučenih za spasavanje na mestu poplave našli su se, naravno nepozvani, predstavnici političkih partija. Bukvalno su poplavili područja zahvaćena poplavom, ne želeći da propuste priliku da i elementarnu nepogodu, iako je odnela ljudske živote, iskoriste za politikantsku samopromociju.

Prednjačio je, kako se i moglo očekivati, lider vladajuće VMRO DPMNE i bivši premijer Nikola Gruevski. Prekinuo je porodični odmor u Turskoj, našao se u središtu poplave. Paradirao je pred kamerama, sa neizbežnim mobilnim telefonom u ruci, putem koga je na sav glas nadležnima izdavao naredbe i, kao čarobnim štapićem, rešavao probleme.

Uz sve zamerke koje se mogu uputiti Gruevskom za politikantsku samopromociju, njegov dolazak razdrmao je nadležne koji su pokazali vidljivo nesnalaženje i neznanje u prvim, najvažnijim, trenucima posle poplave. Rečito to svedoči o totalitarizmu kojim Gruevski vlada već deset godina i nesposobnosti državno-partijske nomenklature. Situacija se poboljšala tek kada je organizaciju odstranjivanja posledica preuzela armija.

Priliku da poplavu iskoristi za politikantsku samopromociju nije hteo da propusti ni lider opozicionih Socijaldemokrata Zoran Zaev. Njegova i samopromocija Gruevskog, koji je bio mnogo agilniji, naišla je na otvoreno negodovanje javnosti i obojica su prestala da dolaze da se slikaju na području zahvaćenom poplavom.

Doprineli su tome, verovatno, i incidenti. Građani su verbalno, malo je nedostajalo da i fizički, napadnu gradonačelnika Skoplja Koceta Trajanovskog. Bilo je i uzvika negodovanja upućenih Gruevskom, na šta je jedan od njegovih pristalica fizički napao nezadovoljnika.

Incident je zabeležila TV ekipa iz Bugarske, ali snimak nisu preuzele i prenele TV stanice bliske vladajućoj partiji. Jeres je i nezamislivo za njih da neko javno izrazi nezadovoljstvo i napadne „velikog vođu“ Gruevskog. Posebno ne u vreme kada su on i partijsko-državne strukture na meti kritike zbog bežanja od odgovornosti.

(Ne)odgovornost

Najveći teret u spravljanju sa posledicama u ovoj poplavi, kao i kod drugih elementarnih nepogoda, poneli su pripadnici Armije Makedonije – izjavio je predsednik Đorge Ivanov. Protumačena kao napad na vlast i vladajuću partiju, čiji je Ivanov poslušan pripadnik, njegova izjava izazvala je oštre reakcije. Napali su ga žestoko mediji bliski partiji Gruevskog.

Predsednik Ivanov nije ni indirektno spomenuo odgovornost, ali oni koji od nje beže, lokalna i državna vlast, a pre svega vladajuća partija, našli su se pogođeni i prozvani. Nisu u pitanju samo posledice i materijalna šteta već i odgovornost za ljudske živote koje je odnela poplava. Vlast, administracija i vladajuća partija već poslovično kategorično odbijaju čak i pomisao da preuzmu odgovornost za očigledne propuste koji su mnogo manji i bezazleniji.

Opozicioni socijaldemokrati inicirali su vanrednu sednicu Sobranja na kojoj je raspravljano o poplavi. Debata se vodila više o tome kako da se što pre odstrane posledice i pomogne stradalima da saniraju uništene domove. Opozicija je pokrenula i pitanje odgovornosti, ali poslanici vladajuće partije nisu prihvatili da se o tome razgovara.

Poslanici su doneli odluku da se štete od poplave nadoknade u celosti na osnovu izveštaja komisija koje su obilazile nastradala područja. Isplata obećane pomoći je neizvesna jer zavisi, navodno, od novog rebalansa budžeta. Vlada je nedavno evroobveznicom zadužila građane sa novih 450 miliona eura i mogla je interventno da deo izdvoji za postradale od poplave. Izgleda da su ta sredstva ili već potrošena, ili se čuvaju za predstojeće izbore.

Ocenjujući da državna administracija i institucije, a pre svega VMRO DPMNE, koji je deset godina na vlasti, snose odgovornost za poplave, opozicija traži održavanje nove sednice na kojoj bi se o tome raspravljalo. Poslanici opozicije ukazuju da su nekontrolisana seča šuma, zapušteni odvodni kanali, kao i neorganizovanost i nesposobnost doprineli da posledice poplave budu katastrofalne.

Vladajuća partija prihvatila je izazov, ali nova sednica parlamenta još nije zakazana. Opozicija s pravom traži odgovore i odgovornost, od kojih vladajuća partija beži. Postoji opasnost da debata u parlamentu postane cilj sama sebi. Posebno pred izbore, koji okvirno treba da se održe početkom decembra.

Poplava i njene posledice su na putu da postanu predmet političke/politikantske borbe, a stradali ostaju u drugom planu. Građanima koji su stradali, kojima je pomoć hitno potrebna i neophodna, ostaje samo da se nadaju da neće biti kolateralne žrtve novog talasa poplave neodgovornog politikantstva, borbe za vlast koja se vodi preko njihove muke.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera