Brexit – bijeg od boljeg ili ka boljem?

Piše: Boško Jakšić

Da li su ovo poslednji dani u kojima je Velika Britanija još član Evropske unije, kluba u koji se pre 43 godine pomalo nevoljno učlanila, jer se Bitanci tradicionalno osećaju nelagodno u bilo kom klubu koji ne predvode? Ostati ili napustiti je dilema koje destabilizuje Vladu premijera Davida Camerona, cepa partije, uništava karijere, brine poslovne krugove, nervira bankare, obara funtu… Odgovori na referendumsko pitanje “Da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane član Evropske unije ili da izađe iz Evropske unije?” ne samo što će odrediti budućnost Velike Britanije, već će imati sudbinski uticaj na perspektive ujedinjene Evrope.

Debata o Brexitu – kovanice koja označava britanski exit (izlaz) – neizvesna je do samog kraja, uz laku prednost kampanje izlaska. Ukoliko se Ostrvljani odluče da napuste Uniju, bio bi to trenutni politički i ekonomski šok globalnih proporcija, a Velika Britanija i EU bi se suočili sa decenijom neizvesnosti. Britanski premijer, pobornik ostanka u EU, činio je sve što je u njegovoj moći. Pozvao je u pomoć čak i opozicione laburiste, ali kako predviđanja kažu da je Ujedinjeno Kraljevstvo bliže odlasku nego ostanku, Cameronu može da se dogodi da braneći stranku na vlasti izgubi – Veliku Britaniju.

Separatistička Škotska nacionalna partija, čiji je plan nezavisnosti Škotske poražen na referendumu 2014. godine, preti da će, ukoliko britanski birači odluče da napuste EU, zatražiti drugi referendum o nezavisnosti kako bi nezavisna Škotska mogla da ostane u EU čak i pod uslovom da je Engleska, Vels i Severna Irska napuste. Bio bi to košmarni scenario. Gubitak EU i Škotske, propraćen raspadom, učinio bi da Cameronov legat ostane upamćen kao jedan od najgorih u britanskoj istoriji, koji bi ga približio Nevillu Chamberlainu, premijeru koji je sramno politički popuštao pred naletima Adolfa Hitlera.

‘Država kojom dominira Njemačka’

Pobornici ostanka Velik Britanije upozoravaju da bi bio ugrožen britanski status u svetu, ali mahom govore brojkama: velikom biznisu članstvo u EU je ekonomski imperativ, koji nudi pristup tržištu od 500 miliona ljudi i obezbeđuje jeftiniju radnu snagu. Čak 44 odsto izvoza britanske robe ide za EU, dok tek 16 procenata izvoza 27 članica EU-a odlazi na Veliku Britaniju, što bi značilo da su Velika Britaniji tržišta Unije potrebnija nego obrnuto. Upozoravaju da bi 525.000 zaposlenih u javnom sektoru moglo da ostane bez posla i da bi se britanska ekonomija do 2030. godine smanjila za više od šest procenata.

Konkretni interesi tako su se direktno sučeljili sa snažnim emocijama koje aktivisti napuštanja koriste u zemlji koja se uvek ponosila svojom posebnošću, koja nije prihvatila evro, niti ušla u Schengensku zonu. Podsećaju da se Velika Britanija priključila Uniji kada su Nemačka i Francuska već preuzele liderstvo. “Ukoliko ostanemo, Velika Britanija će uskoro biti zaokružena ovom neumorno širećom federalnom državom kojom dominira Nemačka”, piše najtiražniji britanski list Sun.

Evropska unija se doživljava kao pretnja koja potkopava nacionalni suverenitet. Oslobođeno EU regulativa i doprinosa budžetu Unije, Ujedinjeno Kraljevstvo bi profitiralo, bilo bogatije i slobodnije da kreira sopstvenu sudbinu. Pobornici izlaska mahom su starovremenski desni nacionalisti i simpatizeri anti-evropske Nezavisne partije Nigel Farage. Ali, prema EU je neprijateljski raspoložen i lider Laburista Jeremy Corbyn – mada to čuva za sebe, da bi izbegao građanski rat unutar svoje partije.

Imajući u vidu mizernu reputaciju koju zvaničnici Brisela imaju u Velikoj Britaniji, premijer Cameron je ranije zamolio lidere EU-a i 27 komesara da javno ne učestvuju u Brexit debatama. Nemačkoj kancelarki Angeli Merkel preneto je da nisu od pomoći komentari koji bi podržali ostanak Velike Britanije. Čak je i predsednik uticajne Evropske komisije Jean-Claude Juncker, poznat kao neko ko ne želi da ćuti, prihvatio molbu iz Londona, iako mu je veoma stalo da Unija ne počne da se osipa tokom njegovog mandata.

Bez kredibilne alternative

Ali, debata o Brexitu postala je refleksija rastućih nacionalističkih osećanja širom Evrope, koja bi lako mogla da vodi ka fragmentaciji Unije, čije je jedinstvo već pogođeno serijom različitih kriza, od grčke, preko izbegličke, do odnosa prema sankcijama Rusiji. Pobornici izlaska nemaju neku kredibilnu alternativu članstvu – pominju se kanadsko, norveško, švajcarsko ili singapursko rešenje – ali njima pomažu sumorne vesti sa kontinenta – gde su se na ekonomske nedaće produžene krize nakačile izbeglice i terorizam, što sve umanjuje atraktivnost članstva u EU.

Po EU su sve uticajniji razni populistički pokreti, gotovo po pravilu antiimigracioni i evroskeptični. Zašto bi Velika Britanija bila pošteđena oluje populizma koja huči širom kontinenta? Ostrvska javnost bila je pod konstantnim pritiskom snaga koje napuštanje EU-a vezuju za odnos prema imigrantima. Traže izlazak iz EU-a i ograničavanje ulaska, posebno migranata iz Rumunije i Bugarske, uz argument da London nikada neće imati kontrolu nad svojim granicama ukoliko ostane unutar bloka obavezan da sledi evropska pravila o slobodi kretanja radne snage. Angela Merkel je oko toga bila jasna. Ne jednom je upozorila Camerona da bi uvođenje limita na imigraciju predstavljalo “tačku bez povratka” koja bi povećala rizik Brexita.

Podrška Uniji opada u svim starim članicama, poput Francuske i Italije. Slično je u Španiji i Grčkoj. Danas samo 51 stanovnika ima pozitivno mišljenje o Uniji, iako postoji snažna podrška kampanji da ne dođe do Brexita. “Molimo ne idite”, poručuje sa naslovne strane nemački Der Spiegel. Iako se čini da su Evropljani podjednako zabrinuti zbog političke budućnosti Unije, a potom i ekonomskih i finansijskih posledica, nema tu prostora bilo kakvoj sentimentalnosti – što Britance dodatno motiviše da napuste Uniju.

Dok je briselska birokratija gotovo paralizovana, evropski lideri su se do poslednjeg časa ustezali od komentara, što ne znači da nisu inficirani virusom Brexita. U njihovim agendama 23. juni sigurno je zaokružen crvenim flomasterom. Samit EU-a pomeren je za nedelju kasnije. U Briselu su zabrinuti, ali ne žele da budu zatečeni. Šefovi diplomatija šest država-osnivača Unije konsultuju se za slučaj da britanski birači odluče da napuste EU. Sastanci su više nego diskretni, jer niko u Briselu ne želi da ostavi utisak da EU anticipira britanski izlazak.

Zapadni Balkan van prioriteta

U stvarnosti, nervoza raste jer su svi svesni da, u slučaju da Ostrvljani kažu “good bye” Uniji, aktiviranje člana 50 Lisabonskog ugovora podrazumeva dvogodišnji proces pregovaranja termina izlaska sa svih 27 članica Unije. Mnogo novca je u potu. “Nadam se i verujem da će se Britanci na kraju odlučiti protiv Bexita. Povlačenje Velike Britanije bio bi veliki gubitak za Evropu”, kaže nemački ministar finansija Wolfgang Schaeuble.

Kada je Cameron pozvao na referendum, prvi put u vreme dok je bio u opoziciji, nadao se će moći da zadovolji obe ove strane obećavajući da će birači imati konačnu reč. Problemi su počeli kada je 2010. godine postao premijer i bio primoran da se opredeli. Cameron je obećao da će pre referenduma zvanično preispitati odnose sa EU-om, zahtevajući povoljnosti po Veliku Britaniju. Činio je sve da ubedi birača da podrže ostanak u EU, ali u zemlji velikog broja tradicionalističkih evroskeptika mnogi su sumnjali da će u tome uspeti. Od odluke Britanaca umnogome će zavisiti stabilnost EU-a, posebno u članicama sa jakim evroskeptičnim partijama, brzina budućih integracija i potencijalni udari na tržišta, posebno finansijska.

Jasno je da od Brexita zavisi i brzina približavanja EU zemalja Zapadnog Balkana. Ukoliko Brexit ne prođe, Unija će svakako morati da duže vreme traga za odgovorom na pitanje kako je upala u krizu koja potresa njene temelje i da pronađe odgovore i rešenje za rastuće nacionalizme koji cepaju jedinstvo. Proširenje – ionako odloženo do 2020. godine – neće biti prioritet. Ukoliko Brexit prođe, sasvim je izvesno da će se Unija u narednim godinama baviti sama sobom, a da će pitanje proširenja biti potisnuto u treći, četvrti plan. Region trpi posledice kako god Britanci glasali.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera