Sa ove strane Drine – ni u Brisel, ni u špajz Bijele kuće

Vučić je otkazao dva važna putovanja najavljena za kraj juna - u Bruxelles i New York (Reuters)

Piše: Dragan Banjac

Krajem prve dekade juna beogradska čaršija i srpska palanačka javnost zbunjivane su otkazivanjem dveju važnih poseta Aleksandra Vučića, mandatara za sastav nove srpske vlade – Briselu 21. juna i Sjedinjenim Državama dva dana kasnije.

Pozivajući se na izvore u vladi državna televizija (RTS), koja je zapravo Vučićev megafon, potvrdila je otkazivanje ovih poseta, dodajući da će bivši gensek Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja ipak putovati u Njujork jer je, “kupio kartu” za prvi direktan let “Er Srbije” na relaciji Beograd – Njujork.

U tolmačenje se potom uključila i Politika, a vladine zidne novine saopštiše da je odlazak u centar evropske administracije otkazan “posle telefonskih kontakata koje je Vučić imao s najvišim predstavnicima Evropske unije (EU)” i da mandatar neće ići u Brisel dok se ne sačini vlada, citirajući ga (“ma ko da je formira”) i ostavljajući lažni utisak da novi-stari mandatar nije apsolutista već, tobož, neko kome i baš nije stalo do funkcije i moći.

Najstariji list na Balkanu dalje pojašnjava (i zbunjuje) da je otkazivanje važnih susreta “potez kakvom se pribegava samo u vanrednim okolnostima” i “dublje” promišlja da je “razumno pretpostaviti” da je Vučić iz nekog razloga nezadovoljan odnosom važnih saveznika, bilo prema njemu lično ili Vladi Srbije” i pravda ga tako što ističe da se takve odluke “ne donose olako i bez ozbiljnih vaganja mogućih posledica”.

List koji je tokom svoje istorije stalno bio uz vlast, tvrdi da je u odsustvu zvaničnog tumačenja Vučićeve odluke “logično tumačiti takvu odluku na osnovu do sada jedva vidljive zategnutosti na relaciji s Briselom i Vašingtonom”.

Premijerova novina pominje i da su “mediji naklonjeni premijeru” proteklih dana spekulisali da su zapadne prestonice “na neki način povezane s onim što krugovi bliski premijeru vide kao akciju urušavanja srpske vlade”, aludirajući na logističku podršku optužbama o izbornoj krađi i onim vezanim za smene urednika na Radio-televiziji Vojvodine i protestima protiv projekta Beograd na vodi.

Izmišljanje sukoba sa Zapadom

Da bi sve išlo na Vučićevu vodenicu Politika piše da se “govorka” i o velikim finansijskim iznosima kojima se iz Brisela pomažu protesti protiv vlade, grupe građana koje negiraju vezu s kobajagi opozicijom. Svemu je dodata i zaprška kako antizapadni opozicioni krugovi tvrde da Vučić i njemu bliski tabloidi izmišljaju sukob sa Zapadom, budući da premijer ispunjava sve zadatke osim uvođenja sankcija Rusiji.

Potom u vladu na kanabe dođu u paru šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport i ambasador SAD u Beogradu Kajl Rendolf Skot koji baš i nisu pohitali da srpskom mandataru daju “snažnu” podršku ekonomskim i političkim reformama Vlade, kao i premijerovom cilju da pripremi Srbiju za pridruživanje Evropskoj uniji 2020. godine, kako se navodi u saopštenju iz vladinog ureda za medije.

Istina, susret je usledio odmah nakon što je Evropska komisija negirala medijske optužbe da su navedena dvojica “pokrovitelji zavere protiv Vlade Srbije i umešani u pokušaj radikalizacije protesta “Ne da(vi)mo Beograd” i “Podrži RTV”.

Teško je verovati da su Skot i Devenport posetili Vučića radi rušenja objekata u Savamali i zbog medijske satanizacije opozicije i istaknutih građana, kako navodi uvređena snajka – Pokret “Dosta je bilo” bivšeg ministra Saše Radulovića.

Pokret je, istina, u saopštenju naveo ono što i vrapci znaju – da je mandatar glavni i odgovorni urednik gotovo svih medija u Srbiji i da ih koristi za linčovanje neistomišljenika i obračun sa političkim protivnicima. Ipak, Radulović je zaboravio da kaže kako se prošle sedmice proveo na konsultacijama kod mandatara kojem je kanio predati tužbu, a ovaj mu uzvratio uvredama i poniženjima.

Skupštinski lonac

Vučić je zaista u problemu, ne samo oko sastava budućeg kabineta. U skupštinski lonac ubacila se i tevabija među kojima su i profašističke Dveri, Koštuničini naslednici, čak šesnaest poslanika svog političkog tate Vojislava Šešelja, koalicija LDP Čedomira Jovanovića i SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina, strančica Borisa Tadića…

Iako to tvrdi Saša Radulović, daleko je od istine da Vučić ispunjava sve zahteve Zapada, divan sa kosovskim Albancima je gotovo zaboravljen, Evrope (EU) su svima puna usta, naravno i premijeru, ali i to stoji u mestu i po tom pitanju zvaničnoj Srbiji se ne žuri, Evropskoj uniji još manje.

S druge strane, Vučić pred domaćom javnošću često začikava upravo Zapadu i ističe da mu niko ništa ne naređuje niti da je to moguće, iako ponekad u naznakama kaže da je spisak problema i zadataka i dug i težak. Kako uvući u problem vlasti gladne Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića koji su, oboleli od one “teške bolesti” i pod kletvom – dabogda bio pa ne bio, umislili da bi mogli da dobiju važna mesta. Obojica, priča se, “pucaju” na diplomatiju, a Vučić razmišlja kako da u ovakvom skupštinskom sastavu iskamči što širu saglasnost za izmenu Ustava i greh o eventualnom priznanju Kosova podeli sa svima, ili makar sa solidnom većinom.

Ukoliko se 23. juna tek provoza do Njujorka, mandatar će i tog dana “otvoriti” TV Dnevnik, ali ozbiljan političar ne otkazuje posetu ni Briselu, kamoli Vašingtonu.

Višednevna poseta brojne kineske delegacije na čelu sa predsednikom Si Đinpingom u javnosti je stvorila makar privremenu sliku o značaju Srbije i njenih predvodnika, ali ostaje okretanje od Rusije, pružanje ruke Prištini, oslobađanje medija, zakonska regulativa u skladu sa evropskim standardima…

Moguće je da bi Vučić pohrlio u SAD ukoliko bi naspram njega sedeo Barak Obama. Ovako, mogao bi da ga u špajzu, kako kaže jedan od osnivača Liberalno demokratske partije profesor Nenad Prokić, udostoji tek američki državni sekretar Džon Keri ili zamenik nečijeg zamenika. Onda mu, razumljivo, ni Brisel nije značajan.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera