EU koči ekspanziju Kine

Piše: Goran Stanković

Kineski investitori već uveliko kupuju razne kompanije po Nemačkoj i šire svoj uticaj na najrazvijeniju i najsnažniju zemlju Evropske unije.

Kada je kineski investicioni fond Fujian Grand Chip pokazao interesovanje za nemačku kompaniju Kuka koja se bavi proizvodnjom industrijskih robota, Nemci su izneli stav da slobodno kretanje kapitala i ne mora da bude baš „toliko“ slobodno.

Nemački ministar za ekonomiju i energetiku Zigmar Gabriel je otvoreno rekao da bi voleo da za Kuku postoji evropska alternativa. Time je pokazao da, uprkos sveopštem proklamovanom trendu globalizacije, slobode i liberalizacije, postoji i ono prozaično pitanje – šta je naše, a šta vaše?

Mislim da se ne može mnogo zameriti nemačkom ministru koji je tu, ipak, postavljen da štiti interese nemačkih radnika, a koji su osetili strah od gubitka radnih mesta.

Kineski investitori su pre četiri godine kupili velikog nemačkog proizvođača pumpi za beton Putzmeister. Tada su radnici, uznemireni ovom prodajom, demonstrirali ispred kapija firme, misleći da će izgubiti posao. Međutim, kasnije se ispostavilo da je kompanija ne samo zadržala dotadašnje poslove nego i proširila poslovanje te ugovorila poslove za naredne četiri godine.

Predrasude Nijemaca

Ovo očigledno nije bilo dovoljno da se razbiju predrasude Nemaca prema Kinezima, kao novoj ekonomskoj i tehnološkoj sili. Kinezi su već kupovali kompanije po Nemačkoj, ali sada žele da preuzmu kompaniju koja je vrhunac savremene tehnologije, na šta su Nemci posebno osetljivi.

Zanimljivo je da je i Ginter Etinger, koji je demohrišćanin i evropski komesar za digitalnu ekonomiju, izjavio da Nemačkoj mora biti dozvoljeno da razmisli o pristupu ovom problemu. Možda su nemački političari ovu stvar doživeli i pomalo lično, ali zvanični stav Nemačke vlade je da neće zabraniti ovu transakciju.

Kolikogod da zvaničnici u većini zemalja propagiraju slobodan tok kapitala, svaki dolazak stranog investitora neminovno nosi sa sobom i nevidljivi teret ranijih odnosa dve zemlje ili dva naroda.Takođe, važan faktor predstavlja i sam imidž zemlje iz koje dolazi investitor, a koji običnim građanima stvara određenu sliku vezanu za lični standard građana, zemlje porekla kapitala.

Strani investitori su u zemljama bivšeg istočnog bloka imali poseban status. Tako smo u Srbiji, nasuprot eventualnom podozrenju, često imali neverovatan tretman prema stranim investitorima, u obliku raznih subvencija i poklona.

Kada je reč o Kinezima kao stranim investitorima, može se reći da su oni veličinom kapitala koji poseduju razbili sve vrste predrasuda i da sve više postaju i sami vlasnici tradicionalno evropskih brendova.

Nedavno je i vlasnik kompanije za internet trgovinu Alibaba Džek Ma kupio dva poznata francuska vinograda. Ovi vinogradi potiču iz 18. veka i nalaze se u srcu Francuske. Transakcija je bila vredna 12 milona evra i po svojoj veličini više govori o želji Kineza za statusnim simbolom i poboljšanje stila života, nego o značajnom poslovnom poduhvatu.

Evropa u koliziji

Stiče se utisak da Kinezi svoju ekspanziju po Evropskoj uniji šire onoliko koliko im je dozvoljeno, a da su im kapaciteti za investiranje daleko veći. Dakle, Evropa je nekako u koliziji sa samom sobom, s obzirom da priželjkuje sveži kapital, ali ne toliko brzo.

Postavlja se pitanje kako pomiriti ove dve stvari.

Ovo „usklađivanje“ je zvanično iniciralo posetu nemačke kancelarke Angele Merkel Kini. Po mom mišljenju, poseta je imala još jednu, daleko važniju temu za Nemce i Evropsku uniju uopšte, a to je smanjivanje kineske proizvodnje čelika. Ovome u prilog ide i nedavna poseta američkog državnog sekretara Džona Kerija Kini, koja je, takođe, bila propraćena oštrim kritikama, vezano za preveliku kinesku proizvodnju jeftinog čelika.

Na ovim sastancima Kina je, takođe, zamerala zbog svog neravnopravnog odnosa u okviru Svetske trgovinske organizacije, dok je Nemačka spomenula nemogućnost nemačkih kompanija da kupuju u Kini onako kako je to omogućeno Kinezima u Evropi.

Sastanak je imao i određene političke teme, tako da je Angela Merkel zamerila na strogom odnosu kineskih vlasti prema nevladinim organizacijama.

Kina polako dobija atribute moderne države, a ekonomski i dalje nezaustavljivo osvaja svetska tržišta.  U poslednje vreme Kina pogotovo insistira na osvajanju oblasti visoke tehnologije.

Pre otprilike dvadesetak godina u pariskim prodavnicama skupe i brendirane garderobe je postojala određena nelagoda kod prodavaca kada su kupci bili kineski građani. Govorilo se da će se taj model, npr. skupocene haljine, već sutradan naći na proizvodnoj liniji neke kompanije u Kini. Danas Kinezi kupuju cele fabrike sa celokupnom tehnologijom.

Poduži je spisak visokotehnoloških nemačkih kompanija koje su poslednje vreme prešle u ruke Kineza.

Osim nedavno kupljenog Aixtrona koji se bavi proizvodnjom čipova, tu su i razne kompanije koje se bave elektronikom, hemijom i drugim oblastima.

Kina je, takođe, četvrti nemački inostrani partner, sa godišnjom razmenom od 183 milijarde evra.

Evropska unija se praktično bori za svoje stare pozicije, dok Kina uveliko preduzima nove korake u ekspanziji i tako priprema već najavljeni „novi put svile“ koji treba da obezbedi bolju povezanost Kine sa Evropom.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera