Izrael gubi kompas

Netanyahu (desno) je demantovao da je Yaalonova ostavka rezultat krize nepoverenja (EPA)

Piše: Boško Jakšić

Izraelski ministar odbrane podneo je ostavku u znak protesta zbog “ekstremizma” koji zahvata zemlju i “nedostatka poverenja” u premijera Benjamina Netanyahua koji je povlačenje Moshea Yaalona iz Vlade i Kneseta iskoristio kao priliku da formira najdesniju vladu u istoriji Izraela.

Kako bi učvrstio svoju petočlanu koaliciju, premijer je mesto ministra odbrane ponudio bivšem šefu diplomatije, lideru krajnje desničarske stranke i po svim ocenama svom najvećem rivalu – Avigdoru Liebermanu.

Yaalon je saopštio da je iznenađen “gubitkom moralnog kompasa oko ključnih pitanja izraelskog društva. “Na moje žaljenje, nedavno sam se sa premijerom, nekim članovima kabineta i pojedinim zakonodavcima suočio sa teškim nesporazumima oko pitanja principa i profesionalizma”, poručio je sada već bivši ministar u govoru kojim je obznanio svoje povlačenje.

“Država Izrael je strpljiva i tolerantna prema slabima među nama i manjinama, ali na moje veliko žaljenje ekstremizam i opasni elementi su nadvladali Izraelom kao i strankom Likud potresajući naš dom i preteći da povredi one koji su u njemu”

Potom je – ne pominjući Netanyahuovo ime – optužio premijera i Likud kome i sam pripada da su omogućili da se “zli duhovi” šire zemljom, da premijer svojom zapaljivom politikom podstiče unutrašnje podele i da po svetu razara imidž Izraela kao demokratske države.

Protivljenje brutalizaciji

Ostavka zvuči i kao poziv racionalnim elementima u zemlji, posebno biračima Likuda i desnice, da se okupe i usprotive brutalizaciji kojom je Netanyahu, po rastućem mišljenju, napravio kaljugu od izraelske politike.

Neminovan razlaz najavljen je ranije. Prvo povodom slučaja narednika Elor Azaria koji je mirno upucao u glavu ranjenog Palestinca koji je pred njim ležao. Yaalon je bio zgrožen, Netanyahu je u znak solidarnosti pozvao narednikovog oca.

Potom je početkom nedelje usledio nov sukob premijera i ministra odbrane, ovoga puta povodom  izjave zamenika načelnika generalštaba, generalmajora Yair Golana koji, na dan sećanja na žrtve Holokausta, rekao da ga savremeni Izrael i njegov moralni stav prema Palestincima podsećaju na Nemačku 1930-ih godina.

“Ukoliko postoji nešto što me plaši u vreme sećanja na Holokost onda je to priznavanje odvratnih procesa koji su se događali po Evropi, Nemačkoj posebno, pre 70, 80 i 90 godina, i otkrivanje istih znakova među nama danas u 2016”, izjavio je Golan.

Poređenje s nacistima

Ovakav sasvim redak javni komentar aktivnog generala, u kome neke u Izraelu poredi sa nacistima koji su tokom Drugog svetskog rata ubili šest miliona Jevreja,  odjeknuo je kao bomba. Netanyahu je rekao da je poređenje “sramno”. Likudov ministar Miri Regev pozvao je generala da podnese ostavku.

Ministar odbrane stao je, međutim, na stranu svog generala izražavajući “potpuno poverenje” u oficire koji nude “moralni kompas” društvu. Netanyahu i Yaalon sastali su se odmah posle davanja konfliktnih izjava i u zajedničkom saopštenju poručili da je “vazduh raščišćen”.

“Nema debate oko toga da li je vojska podređena političkom vođstvu a oficirima je omogućeno da slobodno izražavaju svoja mišljenja na odgovarajućim forumima”. Brzo se ispostavilo da nije.

Netanyahu je demantovao da je Yaalonova ostavka rezultat krize nepoverenja, potvrdio da mu je ponudio mesto šefa diplomatije koji sada drži – ali da je Yaalon to odbio – i potom saopštio da mu je namera da proširi Vladu kako bi učvrstio stabilnost države jer trenutno u 120-članom Knesetu ima većinu od samo jednog poslanika.

Pošto mu je propao pokušaj da u kabinet uključi lidera opozicionog centra levice Issaca Herzoga, Netanyahu je tim Likudovih pregovarača okrenuo prema stranci Yisrael Beiteinu (Izrael naša kuća) Avigdora Liebermana.

Prkosni ministar

Lideru ove ekstremno nacionalističke stranke jevrejskih naseljenika Zapadne obale je, u zamenu za šest poslanika koje mu donosi, ponuđen resor odbrane dok bi poslanik Sofa Landver trebalo da preuzme Ministarstvo za imigracije.

Zanimljivo. Umesto Yaalona, prijatelja od koga je napravio neprijatelja, Netanyahu sada uzima osvedočenog neprijatelja koji se sigurno neće ustručavati da svom šefu u vladi zabode nož u leđa prvom prilikom koja mu se ukaže.

Nov kabinet, u kome će Lieberman voditi najeksplozivniji resor na Bliskom istoku i upravljati civilnim poslovima na Zapadnoj obali, biće još ekstremniji, udaljeniji od demokratije, liberalizma, ljudskih prava i, podrazumeva se, sporazumevanja sa Palestincima koji žele državu na okupiranoj teritoriji.

Lieberman je nesumnjivo živopisna, mnogi strahuju i opasno polarizujuća figura Bliskog istoka. Prkosno živi u ilegalnom naselju na Zapadnoj obali. Poznat je kao zakleti protivnik bilo kakvog pregovaranja sa Palestincima i veoma neprijateljski nastrojen prema izraelskim Arapima i Egiptu.

Upoznao sam svojevremeno ovog  jevrejskog imigranta iz Kišinjeva, u Moldaviji, koji se u Izrael doselio 1978. kada je imao 20 godina. Bivši izbacivač iz noćnih klubova je 1999. osnovao svoju stranku ortodoksne desnice čiju bazu čine ruski Jevreji. Bio je šef diplomatije 2009-12. i ponovo 2013-15.

U vreme prvog mandata rekao mi je da je duboko uveren da ustupci Palestincima vode novom ratu na Bliskom istoku i da ne veruje u formulu “zemlja za mir”. Ostao je veran svojim ubeđenjima.

Kritikuju ga zbog diskriminatorskog, čak “rasističkog” odnosa prema izraelskim Arapima od kojih je tražio da potpišu zakletvu vernosti Izraelu ili da izgube pravo glasa. Predlagao je da se Palestincima zabrani komemoracija “nakbe” – katastrofe – kada su 1948. izgubili svoju zemlju.

Zabrinutost Palestinaca

Palestinci imaju sve razloge da se dodatno brinu jer je povlačenje Yaalona iz Kneseta omogućilo Netanyahuu da u poslaničke klupe odmah ubaci još jednog krajnje desničarskog aktivistu. Yehuda Glick poznat je kao lider borbe da se ekstremističkim Jevrejima omogući da se mole na Hramu stene, jednom od najsvetijih mesta islama. Takvi zahtevi doveli su do novog talasa izraelsko-palestinskih sukoba koji neki nazivaju Trećom intifadom.

Reakcije na ostavku su različite. Iako ovo nije prvi put da ga ministri napuštaju, Netanyahuu i njegovim sledbenicima je petak bio dan za slavlje. Premijer se nadao ostavci. Otklonjena je još jedna prepreka koja je stajala na premijerovom putu da – oslanjajući se na širenje straha – sačuva svoju sve autoritarniju vlast.

Palestinci su u pravu kada zvanično poručuju da je ulazak Liebermana u vladu dobra vest samo za “jevrejske naseljenika i ultraekstremiste”. “Uključivanje Liebermana, poznatog po ekstremno desničarskim pogledima prema Palestincima, je nov dokaz da Netanyahu kao i obično želi da promoviše ekstremizam u svojoj vladi”, poručuje u saopštenju palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Yaalonovo povlačenje dodatno je zabrinulo Izraelce koji brinu zbog bezbednosti i demokratije svoje zemlje. Stranka religioznih cionista Habayit Hayehudi (Jevrejski dom) hvali Yaalona kao “čoveka od vrednosti” koji je “povratio čast izraelskoj politici” dodajući da se nadaju da će se vratiti u javni život.

Hoće. “Vratiću se u budućnosti da se borim za nacionalno liderstvo”, potvrdio je Yaalon dajući do znanja da samo uzima timeout iz politike kako se se pripremio za operacije protiv Netayahua koje će da uslede. Njegov zahtev biće jasan: premijer mora da ide jer njegov Likud 2016. nije ni nalik Likudu kome se Yaalon pridružio uoči izbora 2009. Tada je to bila stranka umerene desnice, danas se malo razlikuje od partija krajnje radikalne desnice.

‘Početak kraja’

Yuval Diskin, bivši šef izraelske agencije za unutrašnju bezbednost, Šin Bet, u Yediot Acharonot piše da Liebermanovo imenovanje može da označi “početak kraja” države Izrael jer će ohrabriti jevrejske fundamentaliste a odbranu zemlje poveriti “nesigurnom premijeru i neiskusnom ministru odbrane”.

Liberalni Haaretz ima drugi zaključak: “Lieberman, kao Menachem Begin 1977, neće povesti Izrael u rat, upravo obrnuto. On želi da dokaže da je, suprotno njegovoj reputaciji, razuman i pragmata”.

Desnici blizak Maariv je zadovoljan: Izrael je na putu da dobije “najdesničarskiju i najestremniju vladu od kako je osnovana država”.

Odlazak Yaalona i dolazak Liebermana ne samo da nagoveštavaju zaoštravanje unutrašnje borbe za “dušu Izraela”, već dodatno preti da uništi izraelsko-palestinski “mirovni proces” u vremenima kada nema ni mira ni procesa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera