Primirje ograničenog potencijala u Jemenu

Strahujući od širenja iranskog uticaja, saudijske snage su marta 2015. izvršile otvorenu vojnu intervenciju u Jemenu (Reuters)

Piše: Boško Jakšić

Jemen je krajem marta obeležio godišnjicu rata koji je odneo više hiljada života i razorio najsiromašniju zemlju arapskog sveta, a sada očekuje da primirje koje bi danas trebalo da stupi na snagu okonča pogubni sukob sunita i šiita.

“Ovo je naša poslednja šansa”, izjavio je najavljujući prekid vatre specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jemen, Ismail Ould Cheikh Ahmed.

Rat na jugu Arabijskog poluostrva jedan je od najsurovijih između dva krila islama u novijoj istoriji, jer iza pobunjenih snaga plemena Houthi stoji Iran dok sunitski predsednik Abd-Rabbu Mansour Hadi uživa direktnu vojnu podršku Saudijske Arabije i njenih koalicionih partnera iz Zaliva.

Houthi, poznatiji na arpskom kao Ansar Allah, Božiji sledbenici, pripadaju šiitskoj sekti Zaida i još 2004. su pokrenuli pobunu protiv režima u Sani. Učestvovali su u jemenskoj varijanti Arapskog proleća 2011, ali su odbacili odredbe Saveta za saradnju zemalja Zaliva (GCC) tvrdeći da je Jemen podeljen na bogate i sironašne regije.

Otvorena vojna intervencija

Posle višegodišnjih sukoba sa vladinim snagama na severu, Houthi su 2014. oružjem krenuli ka jugu, u septembru te godine zauzeli glavni grad Sanu, odbili vladin predlog novog ustava, pro-saudijskog predsednika Hadija naterali na bekstvo u Rijad i postali dominantna vlast u gotovo polovini od 22 jemenska guvernorata.

Strahujući od širenja iranskog uticaja, saudijske snage su marta 2015. izvršile otvorenu vojnu intervenciju kako bi pobunjenike sprečili da ovladaju čitavom zemljom i kako bi na vlast vratili Hadija koji se u međuvremenu premestio u lučki grad Aden na jugu, gde se nalazi i međunarodno priznata jemenska vlada.

Ukoliko se primirje održi, 18. aprila trebalo bi da se otvore mirovni pregovori u Kuvajtu od kojih se očekuje da uspostave dijalog između zaraćenih strana na osnovama rezolucije 2216 Saveta bezbednosti UN.

Prekidu vatre i početku mirovnih pregovora prethodili su mešoviti signali.

UN su pozdravile odluku o nedavnoj razmeni zarobljenika, kada je devet saudijskih vojnika oslobođeno u zemenu za 109 jemenskih državljana. “Ova inicvijativa ojačava duh ugradnje međusobnog poverenja predloženog tokom prehodne runde pregovora i nema sumnje da može da obezbedi važan podsticaj političkom procesu”, izjavio je specijali emisar UN.

Onda je, nedelju dana pre primirja, predsednik Hadi otpustio premijera Khaleda Bahaha i imenovao novog potpredsednika i šefa vlade. Novi potpredsednik je politički uticajni general Ali Mohsen Al-Ahmar, a za premijera je imenovan bivši zvaničnik partije Opšteg narodnog kongresa Ahmed Obeid bin Daghr. Kako su se obojica 2011. burno razišla sa bivšim predsednikom Ali Abdullah Salehom, očekuje se da će to otežati mirovne pregovore.

Analitičari procenjuju da je motiv Houthija da prihvate pregovore prihvatanje realnosti da neće moći da ostvare kontrolu nad čitavom zemljom i da im preti gubitak dela teritorija koje sada kontrolišu, dok je vojnoj koaliciji pod vođstvom Saudijske Arabije jasno da ne može da nanese odlučujući udar pobunjenicima i njihovim iranskim patronima i da su suočeni sa rastućim kritikama zbog civilnih žrtava.

Dve strane iscrpljene ratom trebalo bi da razgovaraju o pet tema: prekidu vatre, predaji teškog i srednjeg naoružanja, dogovoru o privremenim bezbednosnim aranžmanima, aktiviranju državnih institucija kroz javni dijalog i formiranju komiteta koji bi rešavao pitanja zarobljenih.

Iako plan ima podršku svih jemenskih partija, ali i SAD i Rusije, posmatrači upozoravaju na oprez imajući u vidu da se ranije dogovarani prekidi vatre nisu poštovali kao i neuspeh poslednje runde pregovora održane prošlog decembra u Bernu, u Švajcarskoj. Optimisti pak smatraju da je spremnost zaraćenih strana da pregovaraju izraz saznanja da nema vojnog pobednika i da bi sukob mogao da traje godinama.

Lider Houthija Ibrahim al-Ubaidi pozdravlja napore da se rat zaustavi ali obećava da je spreman za nastavak konflikta ukoliko Saudijci nastave sa bombardovanjima iz vazduha. “Nadamo se da će napori za okončanje agresije biti uspešni, to je u interesu našeg naroda, ali ukoliko ne uspeju spremni smo na žrtve. Važno je suprotstaviti se agresiji ukoliko se produži”.

“Ruka mira”

Koliko je 24 miliona stanovnika Jemena umorno od konflikta u kome su civili često bili na nišanu obe strane videlo se tokom nedavnog obeležavanja prve godišnjice rata kada je u Sani demonstriralo više desetina hiljada ljudi, što je bilo najveće okupljanje od masovnih protesta 2011, jemenske varijante Arapskog proleća koja je posle 33 godine Saleha skinula sa vlasti.

Saleh, koji je u međuvremenu postao saveznik Houthija, pojavio se na demonstracijama, ponudio “ruku mira” saudijskom režimu i zahtevao direktne mirovne pregovore bez posredovanja Saveta bezbednosti UN koji je “nesposoban da išta reši”.

Drugi građanski rata u Jemenu – prvi je izbio četiri godine posle ujedinjenja severnog i južnog Jemena 1990. – mesecima je u senci konflikta u Siriji, mada posledice nisu mnogo manje bolne. Sem 6.300 poginulih i 30.000 ranjenih – barem polovina su civili – UN procenjuju da je rat raselio 2,3 miliona ljudi.

Nije bilo pošteđenih ciljeva, što je dovelo do uništavanja mnogih škola, bolnica ili vodovoda. Gotovo 13 miliona stanovnika je na ivici gladi, saopštava Svetski program za hranu.

U brutalnom ratu obe strane regrutuju i decu čiji je položaj ionako tragičan. Blizu hiljadu je poginulo u sukobima, a 10.000 dece do pet godina je umrlo od raznih bolesti. Fond UN za decu upozorava da je 320.000 najmlađih suočeno sa smrću od gladi, dok blizu 10 miliona dece nema pristup pijaćoj vodi i bilo kakvoj zdravstvenoj zaštiti. Čak 1,8 miliona dece zbog rata protekle godine nije moglo da pohađa škole.

I dok se Houthi i snage režima pripremaju za obustavu vatre, na jugu zemlje nastavlja se rat protiv pripadnika al-Qaide Arabijskog poluostrva, najsnažnijeg ogranka ove terorističke organizacije koja drži značajne delove teritorije Jemena. Položaji terorista, koji su prihvatili odgovornost za napad na redakciju lista “Charlie Ebdo” u Parizu januara 2015, stalna su meta koalicionog vazduhoplovstva i američkih dronova. Wahington je nedavno saopštio da je samo u jednom napadu ubijeno oko 50 džihadista, ali oni nastavljaju da drže svoja uporišta.

U takvom ambijentu, trajni i stabilni mir u Jemenu deluje kao udaljena perspektiva sa ograničenim potencijalom za dogovor oko neke buduće podele vlasti u zemlji u kojoj duboki rascepi nisu otklonjeni.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO