Srpski postizborni haos

Problem je što je Aleksandar Vučić nepredvidiv, često i samome sebi (Reuters)
Problem je što je Aleksandar Vučić nepredvidiv, često i samome sebi (Reuters)

Piše: Boško Jakšić

Ima ona stara priča, ne znam zašto vezana za Leskovac i za fudbalera Zareta koji u kaznenom prostoru dribla li, dribla. Kad neko upita dade li gol, odgovori: “Još ga dava”.

Tako je i Republička izborna komisija (RIK) danima “davala” rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji održanih 24. aprila koji, za razliku od mirne kampanje, razotkrivaju fantomske glasova nepostojećih stanara ili umrlih osoba, manipulacija sa zapisnicima ili falsifikovanih potpisa koje je, tvrdi opozicija, prisvojila vladajuća Srpska napredna stranka.

Izbori čiji je pobednik bio poznat neočekivano su ušli u eksplozivnu završnicu jer se danima nije znalo da li su cenzus od pet procenata prešle dve opozicione liste: proevropska Socijaldemokratska stranka, Liberalno demokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine, te desničarska, proruska formacija Demokratske stranke Srbije i Dveri.

Ulazak ove dve liste ne određuje samo njihovu sudbinu, već i direktno utiče na sastav parlamenta jer bi sa 131 poslanikom koalicija oko SNS-a, uprkos ubedljivim procentima, imala čak 27 poslanika manje nego u prethodnom sazivu, što bi određivalo i većinu s kojom će raspolagati buduća vlada očekivanog mandatara Aleksandra Vučića.

Istovremeno, ulazak u parlament novih političkih formacija poput opozicionog proevropskog pokreta “Dosta je bilo” dodatno bi doprineo razbijanju SNS-ovog političkog monopola koji – kakav god bio – ne može da bude dobar za demokratiju, mada može da koristi Vučićevoj autoritarnosti.

U optužbi da su naprednjaci i tokom izbora i tokom prebrojavanja glasova sve učinili da ih potope kako bi povratili deo poslanika koje su izgubili, Borisu Tadiću, Čedi Jovanoviću i Nenadu Čanku, liderima prve koalicije, pridružili su se Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović, predvodnici druge sporne koalicije.

Politička sudbina ove dve liste podsećala je na monsunske kiše: RIK je više puta javljao da su prešle cenzus, da bi gotovo istom frekvencijom sebe demantovao. Sumnje da je zbog neizvesnosti otvorena sezona političkih pritisaka pojačane su činjenicom da je predsednik RIK-a u izbornoj noći posetio sedište Vučićevih naprednjaka.

Kad nedostaje jedan glas

Uoči izbora spekulisalo se da naprednjačka većina nema ništa protiv da proveropski blok SDS-LDP-LSV uđe u Skupštinu – štaviše govorilo se da bi mogli da budu uključeni u novu koaliciju umesto socijalista – a da DSS-Dveri nisu poželjni ne toliko zbog svog političkog programa koliko zbog otvorenih i nekompromisnih kritika Vučićeve autoritarnosti i prozivki za korupciju ljudi oko njega.

Kada je RIK u prvim jutarnjim satima u petak saopštio da je SDS-LDP-LSV prošao cenzus, a da je DSS-Dveri – kome se u 19 sati u četvrtak, posle prebrojanih 98,6 odsto glasova davalo 5,01 procenata – pao na 4,999999999, politička drama kakva se ne pamti je eksplodirala. Nedostaje jedan glas!

“Krađa”, “Sram vas bilo”, poručio je članovima izborne komisije iznervirani lider Dveri, Boško Obradović čija je stranka između ostalog navela primer glasanja na izbornom mestu broj 5 u Vranju gde je zapisnik prepravio rezultate, pa je SNS umesto 463 dobio 513 glasova, DS je sa 82 pao na 54, a DSS-Dveri sa 231 na 52 – što je RIK sve aminovao.

Da se radi o zemlji stabilne demokratije, da RIK nije utvrdio niz “nepravilnosti” od kojih je neke ignorisao, da ne postoji osnovana sumnja da se vlast koristi pritiscima, brojke bi bile prihvaćene takve kakve jesu. Ali, u Srbiji nije tako, pa je danas malo onih koji veruju u ispravnost izbornog procesa.

Ogorčena zbog onoga što doživljava kao falsifikovanje izborne volje građana, opozicija je za subotu zakazala protestni skup ispred sedišta RIK-a, što je svojevrsna replika situacije 1996. kada se po Beogradu masovno demonstriralo zbog izborne krađe Slobodana Miloševića. Vlast uzvraća da poštuje volju građana, ali da neće dozvoliti bilo kakav “nasilan” scenario koji bi Srbiju uveo u “ukrajinsku ili makedonsku” situaciju.

Etablirane građanske partije, sa istim starim liderima, umnogome su svojom razjedinjenošću i deficitom ozbiljnih programa otvorile put da naprednjaci ostvare “istorijski impresivan rezultat”, kako je rekao Vučić, ali proevropska opozicija sada je stala uz proruske desničare jer veruje da eliminacija DSS-Dveri ozbiljno ugrožava demokratiju.

Dok se SDS-LDP-LSV kalkulantski drži po strani, Demokratska stranka Bojana Pajtića pozvala je svoje birače da 4. maja, kada će na 15 mesta biti ponovljeni izbori, podrže listu DSS-Dveri.

Dok se na osnovu analiza biračkog tela Rašković-Ivić i Obradović nadaju da su ponovljeni izbori realna šansa da pređu cenzus, ostaje utisak da će naprednjaci sve učiniti da potope DSS-Dveri i tako u parlamentu kao desnu opoziciju zadrže samo radikale koji su već pokazali visok stepen “konstruktivnosti” prema Vučiću.

Liste niskog rejtinga prešle prag

Predvidljivi izbori dobijaju potpuno nepredvidljiv epilog. Kada je pozvao građane da izađu na vanredne izbore – treće u poslednje četiri godine – Vučić je verovatno bio vođen idejom da će izgubiti deo poslanika, da je to isplativa cena za nov mandat, ali biće da nije očekivao da će čak toliko lista niskog rejtinga preći cenzus.

Zato su, kada se činilo da će prelaskom cenzusa biti uzdrmana parlamentarna većina SNS-ove koalicije, pregled izbornog materijala zatražili i naprednjaci. Vučić je izneo tezu da su dve sporne liste preko noći katapultirane pod “čudnim okolnostima”, što je bilo krajnje neobično jer je lider SNS-a prethodno izjavio da su izbori “čisti kao suza” i da su dobili pohvale OEBS-a.

Iako je gotovo nezabeleženo da stranka koja ostvari gotovo apsolutni rezultat govori o izbornoj krađi, čini se da Vučić nije mogao da prikrije nervozu što nagoveštava da nije zadovoljan bez obzira na procentualnu ubedljivost naprednjačke pobede.

Optužbe i kontraoptužbe o izbornoj krađi stvorile su ambijent opšteg nepoverenja, posebno u instituciju zvanu RIK. Ironično je, ako ne i cinično, da naprednjaci traže naknadne kontrole izbornih rezultata iako je upravo njihov lider svojim stilom vladavine značajno doprineo marginalizaciji institucija demokratske države.

Vučić se, što verovatno nije želeo, našao na raskršću. Pojava novih političkih opcija – i sa desnice, ali i sa centra koji bi mogao da bude stožer demokratskog opozicionog okupljanja u teškim vremenima bolnih reformi koje Srbiju čekaju – mogla bi premijera da inspiriše da smanji dozu populizma i odustane od svekolike kontrole života u Srbiji. Ili će dopustiti da mu povređena sujeta odredi da se još više okrene ličnoj vlasti što podrazumeva oslonac na poslušnike bez profesionalnog autoriteta i privatnog integriteta.

Problem je što je Aleksandar Vučić nepredvidljiv. Često i samome sebi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO