Moralni promašaj Evropske unije s Turskom

Piše: Boško Jakšić

U pokušaju da korektivnom kozmetikom uklone teške ožiljke koje je izbeglička kriza utisnula na lice Evrope, lideri Evropske unije potpisali su sporazum sa Turskom u nadi da će ukloniti višemesečni haos. Iako su neke članice EU-a procenile da je šest milijardi evra, ukidanje viza za tri meseca i ubrzanje pregovora o pristupu Turske Uniji previsoka cena plaćena Ankari, prevagnula je saglasnost da granice EU-a treba što pre gotovo hermetički blokirati.

U nedostatku alternative, pre svega zajedničke politike, Evropa se oslonila na oštre mere nadzora. Moralno-humano stanoviše nemačke kancelarke Angele Merkel je pre pola godine bilo hvaljeno, ali je vremenom steklo sve više protivnika. Rezultat je da su Austrija i zemlje sa Balkanske rute zatvorile granice. Čemu služi razdvajanje Sirijaca od Iračana ili Avganistanaca? Zar to nije korak unazad od Ženevske konvencije iz 1951. godine, koja svim izbeglicama iz ratnih zona garantuje ravnopravan tretman, bez obzira na nacionalnost?

Dogovor sa Turskom suštinski ništa ne menja. Prodaja iluzije. Izbegličke brojke donekle su smanjene, mada novi migranti i dalje pristižu na grčko ostrvo Lezbos. Drama na makedonskoj granici ne popušta. Nema sumnje da su intervencije Zapada po Bliskom istoku inkubator sadašnje izbegličke krize. Možda će se tle jednog dana i smiriti posle seizmičkih udara. Možda će mnogi poželeti da se vrate svojim domovima, ali konflikti će izbiti na nekom drugom mestu. Pratiće ih neke druge izbeglice. Šta će Nemačka raditi ako se dogodi da je zapljusne talas Kurda iz Turske koji će iskoristiti ukidanje viza?

Trvđave, žice i suzavac

Mogu li evropski lideri, čak i da imaju jedinstvo, da spreče pokrete ljudi koji beže spasavajući svoje živote? Teško. Istorija to dokazuje, a protekli meseci potvrđuju da silu očaja ne zaustavljaju trvđave, žice ili suzavac. Možda na kratko, a onda sve krene iz početka. Pre ili kasnije, izbeglice nađu neki novi put. Realizacija sporazuma sa Turskom je problematična, jer bi lako moglo da se pokaže da ni jedna od dve strane nije u stanju da ispuni obećano. Uostalom, EU je sa Ankarom još u novembru postigla prvi sporazum, ali migrantski talas nije bio zaustavljen.

Izbeglice su nesumnjivo najveća mora EU-a, ali ne i Turske, koja je u žiži sirijske krize. Obnovljen rat sa Kurdima propraćen je nezapamćenim naletom terorizma. Predsednik Recep Tayyip Erdogan bori se za novi ustav, koji će mu dati još veće prerogative moći. Teško je zamisliti da će snagama reda prioritet biti zatvaranje kanala šverca izbeglica.

Da bi EU do juna ukinula vize Turskoj, Ankara je obavezna da ispuni čak 72 uslova, uključujući izmene raznih zakona. Do sada nije ni polovinu. Pojedini analitičari tvrde da turski lideri ne veruju da će EU ispuniti obećanja oko viza, preseljavanja izbeglica ili ubrzavanja pregovora o članstvu Turske u Uniji, pa već planiraju kako da očekivani neuspeh okrenu u sopstvenu korist.

Grčka, druga slaba karika izbegličkog lanca, ne samo da se bori sa dužničkom krizom, već bi zarad sprečavanja ulaska izbeglica morala da menja svoj pravni sistem i politiku azila – što traži i vreme, i novac. To je kao da bi tražili da se Grčka preko vikenda pretvori u Holandiju, komentariše Reutersu jedan diplomata EU-a. Pritom, iz Grčke će izbeglice biti vraćane za zemlju koju organizacije za ljudska prava smatraju “nesigurnom” – zbog predistorije arbitrarnog zatvaranja izbeglica, vraćanja u opasne zemlje iz kojih su pobegle ili ograničavanja njihovog pristupa tržištima rada.

Žrtvovanje ‘evropskih vrijednosti’

Zar potpisivanjem sporazuma i davanjem finansijskih i političkih beneficija Ankari Evropska unija ne podržava autoritarni turski režim? Opozicija i hiljade kurdskih civila mogu da postanu žrtve politike EU-a. Što se Unije tiče, da bi po principu reciprociteta ispunila odredbu sporazuma da će primiti hiljade legalnih sirijskih izbeglica koji bi bili upućeni direktno iz Turske, to znači da se usaglasi sistem kvota. Koji ne postoji, jer mnoge članice ne žele da primaju izbeglice.

Mogu li EU, Turska i Grčka, za relativno kratko vreme da prevaziđu godine međusobnog nepoverenja? Ne trgujte izbeglicama. Sprečite sporazum!”, upozorava Amnesty International. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice nagoveštava da je sporazum moralni promašaj i da bi čak mogao da bude nelegalan. Izbeglice koje prisilno budu vraćane iz Grčke za Tursku neće imati pravo da se čuju na sudu. Ko će izbeglice vraćati? Kako izbeći konflikte?

Evropske institucije dosad su proizvele mnogobrojne izveštaje, izdale razne sudske presude, investirale mnogo novca, ljudi i vremena sa ciljem da “učvrste” tursku demokratiju. Lideri EU-a spremni su da žrtvuju “evropske vrednosti” humanizma i da na sve to zaborave ne bi li izgledalo da rešavaju izbegličku krizu. Migracija ugroženih su pratilja istorije. Treba ih apsorbovati, jer njihove pokrete ništa neće sprečiti. Od toga, zasad, ništa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera