Dodik će vladati sve dok je ovakve opozicije

Piše: Mladen Mirosavljević

Predstavnici opozicionog Saveza za promjene zatražili su na nedavnom protestnom okupljanju ispred Palate u kojoj stoluje od predsjednika bh. entiteta Republika Srpska Milorada Dodika da podnese ostavku i raspiše vanredne parlamentarne izbore u Republici Srpskoj. Povod za okupljanje opozicionih čelnika je 23. mart 2004. godine, kada su Savez nezavisnih socijaldemokrata, Demokratska narodna stranka i Socijalistička partija, kao tadašnja opozicija u Republici Srpskoj, na protestnom okupljanju pozvali na ostavku vlast koju su činili Partija demokratskog progresa i Srpska demokratska stranka, da bi ubrzo potom i došli na vlast, koju drže do današnjih dana. Predstavnici opozicije nisu isključili ni mogućnost da budu održani protesti i demonstracije ako Dodik ne podnese ostavku.

SNSD podržava inicijativu za održavanje vanrednih izbora, ali na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini.

Dodik, koji je i lider SNSD-a, odgovorio im je da podržava taj zahtjev, pod uslovom da izbori budu održani na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini. “Na taj način bi građani dobili priliku da kažu šta misle o sramnom ponašanju srpskih predstavnika u institucijama Bosne i Hercegovine. Republika Srpska je od osnivanja prolazila kroz brojne izazove, a prvi put u svojoj istoriji ima opoziciju koja nije opozicija vlasti, već sopstvenom narodu i Republici Srpskoj”, izjavio je Dodik.

U SNSD-u su istakli da insistiranjem na priči o kriminalu i korupciji opozicija pokušava da sakrije činjenicu da oni nemaju nikakav plan i program za Republici Srpskoj. “Da SNSD nije radio u interesu Republike Srpske i da nije postizao ozbiljne rezultate, birači bi to nedvosmisleno rekli na nekim od izbora u posljednjih deset godina”, poručili su iz SNSD-a.

Promašaji u nizu

Napominjući da je vlast u Republici Srpskoj brzo formirala Vladu, donijela različite dokumente, da redovno izvršava budžetske obaveze i servisira dugove, Dodik je naglasio da opozicija i razne nevladine organizacije pokušavaju preko socijalnih tenzija destabilizovati političke strukture Republike Srpske. “Ako se to desi, zapamtite, Republika Srpska se više nikada neće stabilizovati. Samo ćemo žaliti za Republikom Srpskom, kao što sada žalimo za [bivšom samozvanom] Republikom Srpskom Krajinom”, upozorio je lider SNSD-a.

Sumnjam da je iko, osim dežurnih policajaca i malobrojnih novinara, uočio ovo opoziciono okupljanje, čiji tajming nije mogao biti gori, jer je održano dan uoči izricanja presude bivšem predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, što je savršeno jasno moglo biti i čelnicima opozicije. Zašto im je onda trebao takav promašaj?

Dodik je samo uspostavio sistem u kojem je on tek najistaknutiji i najvidljiviji među mnogim dodicima.

Samo zato da bi to bilo na isti dan kao prije 12 godina. Besmisleno. Ali, to nije jedini promašaj koji je opozicija u Republici Srpskoj napravila. A očito neće biti ni posljednji u nizu promašaja, ali je dobar povod da se konačno postavi pitanje – zašto je opozicija u Republici Srpskoj tako anemična, bezidejna, neuočljiva, neautentična, konformistička i upravo onakva kakvu Dodik priželjkuje? Kako je moguće da tako iskusni političari, među kojima su i Mladen Ivanić, Mladen Bosić, Dragan Čavić, Borislav Borenović… nemaju iole smislenu strategiju kojom bi parirali vladajućoj koaliciji, a posebno njenom najistaknutijem lideru Dodiku?

Jedino što je građanima uočljivo u opozicionom djelovanju su neprestani pokušaji detroniziranja Dodika, kao personifikacije režima i stanja u Republici Srpskoj, što je potpuno pogrešna taktika u strategiji osvajanja vlasti, zato što je Dodik samo uspostavio sistem u kojem je on tek najistaknutiji i najvidljiviji među mnogim dodicima, a opozicija nema rješenje za demontažu tog sistema. Zato što ga svi više napadaju, Dodik iz svake situacije izlazi jači i daleko je od toga da sam, dobrovoljno, uskoro ode sa političke scene. Ono u šta se opozicija pouzdala i što bi zaista uzdrmalo sistem u Republici Srpskoj bilo bi njegovo sudsko procesuiranje, u šta, za sada, niko ne vjeruje kao realnu mogućnost.

Država koja to nije

Osim što im je Dodik, sa svojim SNSD-om, preuzeo sve što je mogao preuzeti, tako da niko više ne zna, pa ni u opozicionim strankama, ali ni u SNSD-u, koja je međusobna razlika, pogotovo ideologija, među ključnim entitetskim strankama, nametnuo im je i ono u čemu se nikako ne snalaze i ne uspijevaju mu parirati. A to je trka ko će uspješnije zastupati etnonacionalizam u državi u kojoj se koncepti nacije i etničke pripadnosti toliko isprepliću da niko o drugačijem konceptu i ne razmišlja ozbiljno.

Kada Dodik na javnom TV servisu Srbije izjavi da je “Bosna i Hercegovina moranje, nije ni želja, ni ljubav”, a zatim patetično doda “moja država su Republika Srpska i Srbija, a Bosna i Hercegovina je mjesto gdje moram da živim” (iako Republika Srpska nije država, a pogotovo Srbija i Republika Srpska zajedno nisu jedna država), to nijednom od opozicionih čelnika ne pada na pamet da komentariše. A tek da se tome usprotivi, ili, recimo, da opozicija izađe sa jasnim stavom za kakvu se državu Bosnu i Hercegovinu zalaže, ili Republiku Srpsku.

Opozicija nije pokazala po čemu je različita od vladajuće strukture.

Za razliku od Dodika, koji je odavno shvatio da Bosna i Hercegovina nije funkcionalna država i da može da izjavljuje šta hoće, a najviše ono što birači vole da čuju, opozicioni lideri nemaju jasan stav ni o čemu i zato stalno kaskaju i, ustvari, ponavljaju ono što im Dodik nametne kao temu i za njim ponavljaju nametnutu priču. O uređenju Bosne i Hercegovine kao države, o pravosuđu Bosni i Hercegovini, o odnosu prema naciji, prošlosti, zločinima, Haškom sudu i presudama i svemu onom na čemu Dodik homogenizuje javno mnijenje u Republici Srpskoj.

Ni poslije godinu i po, koliko je prošlo od konstituisanja entitetske vlasti, opozicija nije pokazala po čemu je različita od vladajuće strukture, osim narativnog naricanja o propasti ekonomije, kriminalu i korupciji, dugovima i nepotizmu, nekompetentnosti članova izvršne vlasti i svemu ostalom, što i sami svi, uostalom, znamo i osjećamo na vlastitoj koži. Opozicioni je dio nevladinog sektora (zbog čega se, zajedno sa opozicijom, proglašava izdajnicima), pojedini mediji, koji se takođe proglašavaju stranim plaćenicima, i pojedini javni djelatnici nego većina pripadnika visokopozicioniranih članova opozicije.

Mektićem ‘protiv’ Dodika

Opozicione stranke iz Republike Srpske, koje su dio vladajuće koalicije na nivou Bosne i Hercegovine, ama baš ničim nisu pokazale da se prepoznatljive biračima kao drugačije, kao koalicija sa vizijom, dozvolivši da njihov najvidljiviji eksponent postane ministar bezbjednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić, valjda kao neko kao idealna antipojava Dodiku. Rezultat je poznat svima. Ništa bolja situacija nije ni na lokalnom nivou, u opštinama gdje je opozicija osvojila vlast. Bolje da i nije, jer im je to najefikasnija antireklama. Zato će rezultati lokalnih izbora biti veoma zanimljivi.

Čemu se to onda opozicija nada i na koju kartu igra i da li bi znali šta bi sa vlašću i ako bi ju osvojili? Na nacionalnu ne može, pošto je već zauzeta; priča o propasti, kriminalu i korupciji ne pali, pošto ne postoji ni jedan procesuiran i završen slučaj koji to dokazuje; da će ponuditi nešto bolje – ne može, jer ništa ne nudi, niti primjerom dokazuje. A građani još nisu počeli osjećati dubinu propasti koju bi osjetili na vlastitoj koži; na nezadovoljstvo građana ne može, jer nijedanput nije dokazala da može okupiti par hiljada nezadovoljnih građana.

Preostaje samo jedna karta, da će građani glasati referendumski, protiv vladajuće koalicije, a ne za opoziciju.

Najveći broj onih mislećih je već otišao odavde. Preostaje samo jedna karta, a to je ona da će građani glasati referendumski, protiv vladajuće koalicije, a ne za opoziciju, i da će tako opozicija doći na vlast. Sve dok opozicija ubjedljivo, ali zaista ubjedljivo, ne odgovori u čemu je razlika između “njih” i “njih”, mogu se tome samo nadati.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera