Šešelj uživa u ‘haškom sosu’

Pravljenje cirkusa od veoma ozbiljnih stvari Šešeljeva je uža specijalnost, piše autor (Reuters)

Piše: Dragoljub – Draža Petrović

Vojislav Šešelj je celog života tvrdio da je rođen “usred Srbije”, u Sarajevu, 11. oktobra 1954, i da su ga “svojevremeno strmeknuli u komunizam”. Kako je objašnjavao, posle je “počeo da misli svojom glavom”. Taj period kada je “mislio svojom glavom” najviše ga je koštao – u Hagu je proveo 11 godina, a 31. marta ćemo saznati koliko je stiglo za naplatu od tog “šou programa”.

Non-stop je do sada tvrdio da je jedini pobedio Haški tribunal, mada je pre neki dan sam otkrio na konferenciji za štampu da će ga Hag i pored “pobede” osuditi na drakonsku kaznu, doduše – nešto manju od one koju će dobiti Radovan Karadžić.

Među radikalima se nezvanično priča da bi Šešelj poslednjeg dana marta mogao biti osuđen na kaznu između 30 i 40 godina zatvora za “verbalni delikt”, kako se u Srpskoj radikalnoj stranci ocenjuje njegovo delovanje tokom devedesetih, odnosno za progon nesrpskog stanovništva, kako to formuliše Hag.

Ispada da je on tih godina samo pričao, pričao i pričao, ali nikoga nije ubio, proterao niti ozledio, ako je verovati Šešelju i njegovim sledbenicima.

Šešeljeva svita

Postoji u celoj toj priči, međutim, jedna veoma interesantna stvar – ako Hag Šešelja osudi na toliko godina zatvora, što se s obzirom na oslobađajuće presude nekim hrvatskim ili muslimanskim vojnim komandantima zaista može smatrati drakonskim, nekako ostaje otvoreno pitanje: kako su onda dva njegova najbliža saradnika iz tog vremena stekli nevinost. Radi se naravno o Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću.

Pola svite oko Slobodana Miloševića osuđeno je u Hagu na kazne zatvora zato što su učestvovali u takozvanom “udruženom zločinačkom poduhvatu”. Svita oko Šešelja, pak, potpuno je promenila svoju ideologiju, te danas vode Srbiju u Evropu, a region bi voleli da odvedu u mir. A moglo bi se desiti da ta dvojica članova “radikalskog udruženog poduhvata”, eto paradoksa, svog političkog “ćaću” izruče nazad u Hag, gde su ga pre 13 godina ispratili uz suze i bes.

To se verovatno neće desiti tako lako, jer između Šešelja i njegovih pulena postoji neka fina kohabitacija, takoreći “sporazum o starim dobrim vremenima” koje ne treba kvariti ako baš ne mora.

Šešelj je, što bi rekao moj kolega Boža Andrejić, postao dopisni član Haškog tribunala, nešto kao dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), gde ga verovatno nikada neće primiti, pošto se u životu manje bavio naukom, a mnogo više svakakvim raskošnim budalaštinama koje su ga preporučile više za Tribunal, a manje za SANU.

Presuda međunarodnih sudija usred predizborne kampanje, kakva god bila, mogla bi Šešeljevoj stranci da doda vetar u leđa, imajuću u vidu tradicionalnu frustraciju srpskog javnog mnenja ovom institucijom, u kojoj je do sada osuđeno najviše Srba, što će reći – bar trećina državnog i vojnog vrha iz devedesetih godina, na nešto više od hiljadu godina robije.

Šešelj je do sada uspešno koristio Hag kao svoj adut u pričama o antisrpskoj zaveri protiv koje on nastupa poput Don Kihota i nekako se ponašao po onoj poslovici: “Ako si već u sosu, bar uživaj u njemu”.

Šou program tek počinje

Tako da je od dobrovoljnog odlaska u Ševeningen uživao u “haškom sosu” koliko god da je mogao. U tome uživa i ovih dana, pa je ispred beogradskog Specijalnog suda zapalio zastave EU i NATO, najavljuje predizborni miting čak i u Prištini, a svojim bivšim saborcima poručuje da će u Hag morati da ga nose. Istina, to nije nimalo lako, jer je, kako objašnjava, ponosni vlasnik kilaže od 130 kila.

Pravljenje cirkusa od veoma ozbiljnih stvari Šešeljeva je uža specijalnost, a ako kazna bude drakonska, kako najavljuje, nije isključeno da će i Vučić i Nikolić, kao najviši funkcioneri države, ipak stati na njegovu stranu. I da će osuditi Hag zbog drakonske osuđujuće presude. Naravno, ako je bude. Obojica su pre osnivanja Srpske napredne stranke bili deo njegovog tima za odbranu u Hagu, te su tvrdili da je on apsolutno nevin, pa je teško verovati da su u međuvremenu, makar po tom pitanju, promenili mišljenje.

To bi verovatno dovelo do njihovog dodatnog zbližavanja, pošto se Šešelj i inače ponaša kao Vučićev omiljeni opozicionar. Za razliku od Tome Nikolića, Vučića brani gde god može, pa je tako nedavno izjavio kako je Vučić radan, vredan i pošten, što je dosta čudno za osobu koju je sadašnji srpski premijer ostavio na cedilu kada mu je bilo najteže.

“Objektivno, on je radan i vredan, njemu nije cilj lično bogaćenje. Čak i za onaj stan na Novom Beogradu koji je 1999. dobio od države on nije hteo da podnese zahtev, to sam ja tada uradio za njega”, rekao je Šešelj za list Informer, opisujući Vučića, koga izgleda i dalje intimno voli i rado ga se seća.

Tako da će šou program tek početi ukoliko Hag izrekne radikalskom lideru drakonsku kaznu. Što bi moglo napraviti dodatni predizborni cirkus u ionako zabavnom postojećem.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera