Spajanje berzi u sjeni Brexita

Procjenjuje se da berza u Londonu vrijedi 14,1 milijardu dolara, dok Deutsche Boerse vrijedi 14,7 milijardi dolara (Reuters)
Procjenjuje se da berza u Londonu vrijedi 14,1 milijardu dolara, dok Deutsche Boerse vrijedi 14,7 milijardi dolara (Reuters)

Piše: Goran Stanković

Dojče berza i londonska berza su najavile spajanje ovih dveju berzi, čija bi ukupna vrednost trebalo da iznosi 30 milijardi dolara. Proces spajanja bi trebalo da bude okončan u prvom tromesečju 2017. godine.

Zanimljivo je da će proces spajanja biti obavljen bez obzira na rezultat referenduma o ostanku Velike Britanije u EU, koji će se održati u julu ove godine.

Predstavnici EU su do sada imali nekoliko oštrih sporova sa Velikom Britanijom, i to najčešće oko ekonomskih pitanja. Pre dve godine došlo je do žestokog protivljenja britanskog premijera Dejvida Kamerona, kada je EU razrezala dodatni porez Velikoj Britaniji, od 2,1 milijardu evra, a u isto vreme smanjila porez Francuskoj, obrazlažući to tadašnjim stanjem u budžetima ovih zemalja.

Sledeći spor je nastao oko veličine socijalnih davanja. Naime, Britanija je suočena sa velikim prilivom radne snage iz novopriključenih članica EU, koje imaju daleko lošiji ekonomski status od Velike Britanije. Kako mnogi od ovih ljudi nisu našli posao, oni su kao radnici koji dolaze iz zemalja EU postali korisnici socijalne pomoći, baš kao i ostali građani Velike Britanije.

Mamac za siromašne

Socijalna pomoć u ovoj državi je prilično visoka, tako da je ona sama po sebi bila mamac za dolazak ljudi iz siromašnijih delova EU, kao što su Rumunija, Bugarska ili Poljska. Veliku buru u Britaniji je izazvao i dokumentarni film o životnoj priči jednog rumunskog Roma.

On je u tom filmu opisao svoj život u Engleskoj, rekavši da se izdržava od prikupljanja sekundarnih sirovina, a da socijalnu pomoć od 1.700 funti šalje u domovinu, od koje izdržava porodicu i gradi kuću svom selu. Procenjuje se da nezaposlenih emigranta u Britaniji ima oko 600.000.

Tako su usledile velike rasprave administracije EU sa vlastima u Londonu oko ovih izdataka koji su pali na teret Britanaca.

Međutim, Velika Britanija je u nekoliko navrata pokazala Evropi da ona nije običan član EU i da se prema ovoj bivšoj kolonijalnoj imperiji i dalje mora ophoditi sa posebnim poštovanjem.

Procenjeno je da berza u Londonu vredi 14,1 milijardu dolara, dok Dojče berza vredi 14,7 milijardi dolara. Pitanje je koliko su procene o vrednosti ovih izuzetno velikih berzi precizne ili se ovde takođe dosta vodilo računa o simbolici.

Kada govorimo o simbolici teško je ne primetiti da se turneja britanskog princa Čarlsa po zemljama Balkana, dogodila samo nekoliko meseci pred britanski referendum o ostanku Velike Britanije u EU.

Pitanje Brexita

Kako predstavnici kraljevskih porodica u obraćanju javnosti, prilikom ovakvih poseta, gotovo nikad ne prenose neke konkretne poruke, vezano za određena pitanja ili ekonomiju, tako smo i mi iz zemalja Balkana, od princa Čarlsa, mogli čuti uglavnom poruke mira i prosperiteta.

Britanija pokazuje da je faktor koga treba respektovati, možda baš koliko i samu EU.

Činjenici da je engleski jezik u modernijoj istoriji postao svetski jezik, treba pridodati da je i u EU, upravo taj jezik, postao glavni u komunikaciji briselske administracije, ali i samih građana.

Briselska administracija često naglašava da bi izlazak Britanije iz EU, štetno uticao po ekonomiju ove države. London želi da i dalje zadrži relativno autonomnu poziciju u okviru EU, pa je utoliko samo spajanje berzi, ipak istorijski događaj.

Treba napomenuti da i američka administracija svesrdno zagovara ostanak Velike Britanije u okviru EU. Na primer, u američkim medijima se kalkulislao oko eventualnih carina, koje bi pogodile britanske proizvode i tako ih učinile nekonkurentnim u odnosu na nemačke ili italijanske. Najviše se pominjala autoindustrija.

Na samitu oko ostanka Velike Britanije koji je održan u februaru ove godine, britanski premijer Dejvid Kameron je vodio veliku borbu oko uticaja stroge regulative briselske administracije, koja ne ostavlja veću slobodu u unutrašnjim ekonomskim pitanjima.

Pokazali da nisu ‘obična’ članica EU

Britanci su, takođe, odlukom da zadrže funtu kao nacionalnu valutu pokazali da nisu obična članica EU i da o mnogim pitanjima žele da vode samostalnu politiku.

Mislim da je britanska administracija već ranije odlučila da želi da ostane u okviru EU, ali da sve nedavne i buduće  aktivnosti, kao što je referendum, imaju za cilj bolju poziciju u sve čvršćem savezu.

Javnost u Srbiji je već primetila da britanski ambasadori koji ovde službuju vrlo profesionalno pristupaju svom poslu i da se zato trude da nauče naš jezik. Tako smo ranije mogli čuti izjavu od britanskog ambasadora u Srbiji Denisa Kifa, koja govori o dobrobitima ulaska Srbije u EU.

To nam isto daje neku naznaku koja govori o stavu njihovih vlasti oko evropskog pitanja.

Trenutna situacija veoma podseća na referendum koji je nedavno održan u Škotskoj. Škoti su u izlasku iz Britanske  kraljevine videli opasnost od ekonomske neizvesnosti. Zbog toga se nisu odvažili za izlazak.

Da li će i julski rezultat u Velikoj Britaniji biti isti, videćemo uskoro.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO