Petparački izborni triler

Piše: Risto Popovski

Jedva deset minuta pred isticanje zadnjeg roka Sobranje Makedonije je poništilo odluku o odloženom samoraspuštanju koju je donelo pre jedva mesec dana. Kao u uzrečici – u pet do 12 – poslanici su glasali da se vanredni parlamentarni izbori održe 5. juna, umesto krajem aprila, kako je ranije bilo predviđeno. Parlament, prema novoj odluci koja će verovatno trajati duže od mesec dana, treba da se samoraspusti 7. aprila.

Menjanje “istorijskih” odluka, navrat-nanos je redak primer nadarenog politikanstva i neodgovornog poigravanja sa parlamentarnom demokratijom kojima je mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Vladajuća koalicija je nasilno nametnula izbore za 24. april odlukom o odloženom samoraspuštanju, kakvu parlamentarna praksa u svetu ne pamti. Mesec dana kasnije, u ponedeljak, 22. februara, bila je primorana da tu odluku povuče.

Bilo je to (ne)očekivano finale politikantskog nadmudrivanja i teranja inata koje su do duboko u noć kraj malih ekrana, sa dozom neizvesnosti i zabrinutosti, pratili građani širom Makedonije. Na svoje su došli zavisnici od uzbuđenja, ako se uopšte još neko “pali” na providno zakulisno politikantstvo, koje se svodi na jeftino sebično pazarenje i cenjkanje, koje može imati ozbiljne posledice i po građane i po državu.

Prevelik rizik

Kulminirala je višednevna tajanstvena napetost koja se, u krajnjoj liniji, svodila na banalno natezanje da li će se izbori odložiti, ili će biti održani 24. aprila, upkros ocenama EU i SAD da se nisu stekli kredibilni uslovi. Ne bi bilo prvi put da se u Makedoniji održe izbori bez opozicije, niti da vladajuća partija tera inat međunarodnim posrednicima, ali su sada zbog permanentne krize u Makedoniji, uslovi znatno drugačiji. 

Suočen sa kategoričnom ocenom da nema uslova za kredibilne izbore, Nikola Gruevski se, za deset godina koliko samovoljno, pa i osiljeno, praktikuje vlast, verovatno prvi put našao u situaciji da javno bude poražen, pa i javno ponižen.

Preveliki bi bio rizik za Nikolu Gruevskog i njegovu partiju da se upuste u izbore za koje, kako su kategorično ocenili Evropska unija i SAD, nema uslova. Jasno je da ishitreni izbori ne bi bili međunarodno priznati, a izabrana vlast bila bi nelegitimna. Pored toga, organizovanje izbora, bez međunarodne saglasnosti i monitoringa, samo bi pojačalo i potvrdilo sumnje da nisu bili regularni i prethodni ciklusi glasanja, koje je proteklih desetak godina organizovala vladajuća VMRO-DPMNE.

Izlaz iz ćorsokaka, a time i svojevrsnu odstupnicu i spasavanje časti “starijeg koalicionog ortaka”, obezbedila je Demokratska unija za integraciju (DUI) na čijem je čelu Ali Ahmeti. Njegova partija je, svakako u dogovoru sa Gruevskim, prethodno inicirala odloženo i nametnuto samoraspuštanje Sobranja. Nekako je bilo logično da ista partija podnese predlog da se ta odluka poništi.

Uvertira u ovaj čin izborne drame, koja se na kraju pretvorila u petparački triler – u kome je bilo zakulisnog nadmudrivanja, saplitanja, inata, podmetanja i ko zna čega još, a nije bilo samo sadržaja, razuma i trezvenosti – počela je u petak (20. februara). To je bio rok kada su međunarodni posrednici trebali da saopšte da li su ispunjeni dogovoreni uslovi da se 24. aprila održe kredibilni izbori.

Američki ambasador u Skoplju Džes Bejli je tek u nedelju kasno uveče saopštio kategoričnu ocenu Vašingtona i Brisla da nema uslova za organizovanje kredibilnih izbora krajem aprila. Ocena koja je iznenadila i razočarala pristalice vladajuće partije, delimično je razjasnila zašto je odgađano saopštavanje stavova stranih posrednika i pojačala neizvesnist i špekulacije.

SAD i EU su bez diplomatskih rukavica i fraza jasno ocenili da ažuriranje biračkog spiska nije ni počelo, da nema dogovora o ulozi medija u vreme izbora, te da nisu prestali pritisci partija, pre svega vladajuće, na zaposlene u državnoj administraciji. Činjenica da je otkazana poseta evrokomesara Johanesa Hana, nije bilo samo “spuštanje diplomatskog nivoa”, već jasna potvrda nepovoljnih ocena i poruka da nema o čemu da se pregovara.

Žrtva i heroj 

Suočen sa kategoričnom ocenom da nema uslova za kredibilne izbore, Nikola Gruevski se, za deset godina koliko samovoljno, pa i osiljeno, praktikuje vlast, verovatno prvi put našao u situaciji da javno bude poražen, pa i javno ponižen. Prethodno je samouvereno najavljivao pobedu na izborima 24. aprila i trijumfalan povratak na vlast i za to pripremio članstvo i partisku mašineriju.

Stavovi EU i SAD bili su žestok direkt u lice Gruevskom, koji se u mladosti amaterski i ne baš uspešno bavio boksom. Da li je bio nokautiran ili grogiran, tek četiri dana se nije pojavio u javnosti, što je neviđeni presedan. Godinama, gotovo svakodnevno, ima centralno mesto, slikom i tonom, u medijima pod kontrolom vladajuće partije ili vlade, što je, u partiziranoj državi, jedno te isto.

Odgađanjem izbora, ne samo što su osujećeni planovi Gruevskog da se brzo vrati na vlast, već mu je pred saradnicima i pred građanima urušen ugled svemoćnog i neprikosnovenog vođe, koji je uvek u pravu i čija je uvek poslednja. Dodatni razlog za apstinenciju je utisak da je “ušao” u scenario koji je za njega pripremljen, iako je možda samo žrtva okolnosti koje su se nepovoljno poklopile.

Gruevski je sredinom januara „dobrovoljno“, sto dana pred izbore, kako je predviđeno Dogovorom iz Pržina, napustio premijersku fotelju. Razumljivo je, otud, njegovo ćutanje i višednevno odsustvo iz javnosti, budući da bi promenom datuma ostao i bez premijerske funkcije, ali i bez izbora, za koje se bio očigledno dobro pripremio.

Mediji i novinari koji, ne samo što otvoreno podržavaju Gruevskog i njegovu vladavinu već se time i ponose, tražili su da se on vrati na premijersku funkciju ukoliko se izbori odlože. Utrkujući se ko će se “kreativnije” ulagivati, nazovi-novinari stigli su, ne slučajno, i do nebuloznog predloga da se poništi Dogovor (iz Pržina) za izlazak iz krize, ukine Specijalno tužilaštvo i sve vrati na to kako je bilo u za njih stara dobra vremena.

Svako slavi svoju pobjedu

Teško je reći da li je i ova opcija bila na stolu za vreme dok su vladajuća VMRO-DPMNE i njeno najuže rukovodstvo ćutali kao zaliveni, ali nije isključeno, čim je kao probni balon izašla u javnost. Jedina reakcija vladajuće partije, kojoj je trebalo četiri dana da temeljito analizirala ocene EU i SAD, bila je da su one političke i da nisu poduprte valjanim argumentima.

Kada je, na kraju, neposredno pre isteka zadnjeg roka, promenjen datum za izbore i završena ova epizoda petparačke triler serije o izborima, epizodisti i statisti, pohitali su brže bolje da slave svako svoju pobedu. Zaređale su se, jedna za drugom, pres konferencije, a kraj malih ekrana su do duboko u noć ostali samo najuporniji.

Posle četvorodnevnog skrivanja od javnosti, seriju je otvorio Gruevski ocenom da je upravo rukovodstvo njegove partije donelo odluku o odgađanju izbora, da bi se, kako je rekao, izbeglo pogrešno tumačenje ili zlonamerno interpretiranje  onih koji ne žele dobro Makedoniji. Nije precizirao da li pod tim podrazumeva strane posrednike, kojima je zamerio zbog političkih ocena, ili opozicione socijaldemokrate, koje je optužio za kukavičluk i bežanje od izbora i suočavanja sa narodom.

Nastojeći da, posle kategoričnog insistiranja da se izbori održe u aprilu, njihovo odgađanje u poslednji čas, predstavi kao gest dobre volje i uspeh, Gruevski je poručio da nema više pomeranja datuma, niti pregovora o uslovima za izbore. To je već na prvi pogled delovalo neuverljivo, budući da su izbori odgođeni zato što nisu ispunjeni uslovi, a ne samo da se promeni datum.

Opozicija je odmah odgovorila tvrdnjom da će pregovori o uslovima za održavanje kredibilnih izbora biti nastavljeni. Pre svega u sferi medija koji su pod kontrolom vladajuće partije i u funkciji njene izborne kampanje. Posredno su ovu ocenu podržali i strani posrednici izjavama da je potreban konsenzus o profesionalizaciji medija i da o tome nema saglasnosti među političkim partijama.

Lider opozicionih socijaldemokrata Zoran Zaev je, isto kao i Gruevski pre njega, najavio uverljivu pobedu na izborima. Ocenio je da je saglasivši se da se rokovi pomere, lider vladajuće partije priznao da nema uslova za kredibilne izbore. Optužio je Gruevskog da je Makedoniju doveo u krizu i međunarodnu izolaciju, samo da bi zaštitio sebe i svoje najbliže saradnike, „familiju“, od odgovornosti za kriminal i korupciju.

Ograničeni dometi

Krajnje suprotstavljeni odnosi između vladajuće VMRO-DPMNE i opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) dodatno su zaoštreni odlukom o odgađanju izbora, do koje je došlo na traženje i pod pritiskom opozicije. Očigledno je da će približavanjem datuma izbora napetost da raste, a pitanje je koliko odgađanje stvarno može da doprinese njihovoj regularnosti i kredibilitetu.

Umesto 24. aprila, izbori treba da se održe 5. juna. Datum je pomeren za samo šest sedmica i pitanje je šta se u tom periodu može i kako poboljšati, imajući u vidu ne samo rastuću netrpeljivost između političkih partija, već, pre svega, činjenicu da se o kredibilnim izborima, kao uslovu za izlazak iz krize, pregovara od avgusta prošle godine i da se ponegde, nije odmalklo od početka.

Epizoda sa Ustavnim sudom koja se, slučajno ili ne, poklopila sa odlukom o odgađanju datuma za izbore, ilustruje samovolju vladajuće koalicije.

Najdrastičniji primer su mediji i njihova obaveza da u izbornoj kampanji obezbede ravnoparavan pristup političkim partijama. Poglavlje o medijima, iako je trebalo da bude zatvoreno septembra prošle godine, tapka u mestu, a Gruevski je u izjavi bio kategoričan da su svi pregovori završeni.

Glavni argument vladajuće partije je da je Zakon o medijima, donet pre dve godine, odobrio i EU. Opozicija ne spori da je zakon evropski, ali tvrdi da se sprovodi balkanski, krajnje neevropski. Najspornija tačka je sastav regulacionih tela i njihove ingerencije.

Uslov za kredibilne izbore je i ažuriranje biračkog spiska, na kome ima oko 1,8 miliona glasača, što je približno ukupnom broju stanovnika. Priprema se složena operacija ukrštenog elektronskog „čišćenja“ biračkog spiska, koji će posle ažuriranja biti dostupan građanima na proveru.

Pomeranje datuma ima još jednu dimeniziju koja nije direktno povezana sa izborima, ali može bitno da utiče na njih. Odgađanje otvara prostor da Specijalno tužilaštvo, koje istražuje mega aferu prisluškivanje, proširi i dopuni istragu. Već su podnete krivične prijave za izborni kriminal protiv bivših ministara policije i saobraćaja, Gordane Jankulovske i Mileta Janakievskog, bliskih saradnika Gruevskog.

Ustavni sud je po hitnom postupku u sredu, 24. februara, doneo izmenu Zakona o pomilovanju koja predsedniku države omogućava da oslobodi kazne i lica kojima je suđeno za izborni kriminal. Odluka Ustavnog suda izazvala je ogorčene reakcije javnosti, budući da je uperena protiv Specijalnog tužilaštva i da pred izbore štiti izborni kriminal.

Epizoda sa Ustavnim sudom koja se, slučajno ili ne, poklopila sa odlukom o odgađanju datuma za izbore, ilustruje samovolju vladajuće koalicije. Iza toga se jasno vidi ruka vladajuće VMRO-DPMNE, koja je posredno potvrdila krivicu osumnjičenih za izborni kriminal. Istovremeno, upućeno je i opasno upozorenje da je ova partija rešena da pobedi na izborima po svaku cenu, uključujući i kršenjem zakona.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera