Čuvar rase u predsjedničkom mandatu

Piše: Božidar Andrejić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić još jednom se „istakao“ neumerenom, štaviše opakom izjavom, u kojoj je, ne prepoznat, već očigledan bio rasizam, te je sa više mesta zatražena njegova ostavka.

Nošen stalnom potrebom da se u javnim nastupima, iako nedoučen, intelektualno istakne, on je „odranije poznat“ po provincijalnom pametovanju, koje je često prožeto i nazadnim ideološkim pobudama i kao takvo veoma kritikovano na onim punktovima javnosti od kojih se to očekuje, ili gde se to još može.

Koliko su ovoga puta stvari otišle dalje vidi se, recimo, i iz saopštenja Lige socijaldemokrata Vojvodine, po kome je reč o „nacističkoj izjavi“, pošto je predsednik „odavno prestao da bude smešan zbog gluposti koje priča.”

Bog i genetika, tako nam Bog ne osporio

Šta je, zapravo, Nikolić rekao u svom rodnom gradu? 

Prilikom polaganja kamena temeljca za Centre izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, on je, između ostalog, odvalio sledeću krunsku rečenicu: “Deca treba da se rađaju ovde, sa srpskim genetskim materijalom, sa srpskim kodom, srpskom prošlošću i srpskom budućnošću. To me je vodilo da se založim za to.”

Okom gledana i pažljivo slušana indikativna je bila i misao koja sugeriše strah od stranaca, odnosno njihove sklonosti da Srbadiji stalno nešto podvaljuju sa uništavajućim i zlonamernim predznakom. I dalje logicira individualni proizvođač rakije “tomovače” i domaćin iz Bajčetine koji sa mesta prvog čoveka svih građana Srbije dozvoljava sebi da taj svoj proizvod rado poklanja ekselencijama sa kojima se sreće: “Ono što će naučnici raditi u tim centrima, može mnogo da nam pomogne da otklonimo mnogo toga neprijatnog, što bi nas čekalo u budućnosti, ako bismo baš sve o čemu treba sami da odlučujemo, prepuštali nekome ko je opremljeniji, bogatiji i moćniji.”

Ali, tokom događaja Nikolić se, ipak,  postarao da otkloni bojazan što štrči iz ovih reči da bogatiji i moćniji mogu podlo da pokvare taj (rakijski) srpski genom. Naime, učinjeno je to ne samo prisustvom sveštenstva i osveštanjem temelja ovih centara, već i time što je u njih položio vremensku kapsulu sa porukom “Što čovek započne, nek Bog ne ospori”.  Bog i genetika, to je znači moto pod kojim će tu raditi, kad i ako budu izgrađeni, studenti doktorskih studija Medicinskog fakulteta kragujevačkog univerziteta i budući istraživači u oblasti matičnih ćelija.

Integritet i pranje savjesti

Rečeno je već – ovo  “izdvajanje Srba kao vrednijih bića u državi koju je oduvek odlikovao etnički diverzitet, i gde se  ‘ostali’ svesno označavaju ‘žutom trakom’, te i sukobi postaju logičan sled”, kako je među prvima Nikolićev incident označila Nova stranka Zorana Živkovića – sa sličnom intonacijom osudili su mnogi. Ponajpre, naravno opozicija.

Partije su se razlikovale samo u jačini karakterisanja izjave od naglašavanja “sramotnosti” poput Pajtićeve Demokratske stranke, preko pomenutog  epiteta vojvođanskih “čankista”, do rasizma što ga ističe Liberalno demokratska stranka.

Od očekivanih stranačkih za analizu značajnija su reagovanja samostalnih institucija koje se bave ravnopravnošću i građanskim pravima. U tom smislu, nije se moralo mnogo čekati na stav poverenice za ravnopravnost Brankice Janković te, zaštitnika građana Saše Jankovića. 

Poverenica je rekla da “svojom izjavom, predsednik Nikolić je zanemario činjenicu da u našoj državi žive pripadnici i pripadnice više od 20 nacionalnih manjina”, uz napomenu da je predsednik Srbije – predsednik svih građana i građanki, bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku ili versku pripadnost.

U okvirima pozivanja na ustavne obaveze predsednika ostao je i ombudsman Janković. No, s obzirom na pritiske kojima su često izložene nezavisne institucije, i samo blagovremno oglašavanje u ovom slučaju bio je dobar znak i potvrda njihovog od vlasti osporavanog integriteta. Razne nevladine organizacije se uvek podrazumevaju, a činjenica da su se i društvene mreže ovoga puta “usijale”, mora da se posmatra sa izvesnim korektivom. Iako se uzimaju za značajan pokazatelj raspoloženja javnog mnijenja, komentari na njima često su nedelatni akti umirivanja savesti.

Ličnosti za unižavanje događaja

Nikolićeva izjava, međutim, nije samo protivustavni skandal. Ona ima niz implikacija u kojima se neće prepoznati kršenja ustava, ali će kao “tiha voda koja breg roni” ukazivati na brojne odrone u duhovnom kapacitetu  društva.

Ličnost koja je u reagovanjima ostala pošteđena “demokratskog gneva” je svetski poznati genetičar i profesor u Kragujevcu, dr Miodrag Stojković  koji je radom na veštačkoj oplodnji u svom rodnom Leskovcu stekao pošalicu “doktor što praji deca bez ništa.” On sam  je prokomentarisao događaj vajkanjem što je jedna važna stvar za nauku pala u senku ove afere. Cinično bi bilo prigovoriti mu – što na otvaranje zovete nekog ko će događaj da unizi ili okrene “na svoju vodu”. Naprosto, tako se, nažalost, politiziranjem svega i svačega u Srbiji “zagade” mnoge pozitivne inicijative. A neke se, bogme, i pokreću samo da bi se na njima pojavili postavljači temelja, vremenskih kapsula i nosioci makaza za presecanje crvenih traka.

Tomislav Nikolić, pak, u svom osvrtu baš na ovaj slučaj  i, naravno, baš na Televiziji Pink nije pokazao nikakvo kajanje. On ostaje u matrici da su i opravdane kritike na njegov račun pokušaji da mu se ukine pravo na mišljenje i stav. Tako je ostao blagonaklon prema sebi, izgovarajući zapravo ono isto od čega se jedan od komentatora izjave, prof .dr Ratko Božović zgraža poentom “rečeno je prvo mišljeno.”
Tu je i poenta tog mišljenog – Nikolićeve verbalne ekskurzije nisu slučajnost, već (mišljeni) stav. Uživljavanje u ulogu čuvara srpskog genoma onomad u Kragujevcu nije događaj, to je pojava.

Zato u svemu možda i nije najznačajnije derogiranje ustavne pozicije predsednika svih građana, nego što se drži retrogradne, čak preddevetnaestovekovne matrice.  Dovoljno je ovde prisetiti se samo nedavnih izjava povodom kampanje da se Kosovo ne primi u UNESCO.  Tada je on našao za shodno da izjavi da Albanci, čija baština ne ide dalje od pedesetak  godina i ogleda se u zgradama benzinskih pumpi, ne mogu da brinu o vekovnoj srpskoj. 

Govoreći studentima beogradskog, ili kog li beše univerziteta, a u godinama koje su sve zbog datuma iz Velikog rata “jubilarne” od 2014. do kraja stogodišnjice rata 2018, on evocira sećanje na 1300 kaplara pri čemu su njihova mladost i pamet s kojima poredi današnje studente na drugom mestu. Na prvom je činjenica što je većina njih hrabro izginula, valjda da ojača genom.

Neko bi ovde dopisao, a čemu služe savetnici predsednika, što mu nešto ne poprave, ako znaju… itd. Pitanje je suvišno, u nekoliko navrata Nikolić je potvrdio da govore sam piše.

Kulturni ambijent za plivanje besmislica

S druge strane, ima mnogo razloga za zaključak da su ne samo savetnici, već i naučni i kulturni radnici u zemlji, kakvi su sada na sceni, s tendencijom da postaju sve dominantniji, takođe kreatori ambijenta po kome lako plivaju i besmislice poput ove koja je izazvala paniku.

Prepariranje istorije, započeto još devedesetih, kad se pod socijalistima, Svetozarevu – samo jedan primer – oduzima ime Svetozara Markovića i vraća mu se Jagodina, nastavljeno je svih ovih godina krvave ratne i otegnute postpetooktobarske tranzicije. Dominantni kulturni obrazac – ni okolne zemlje nisu bolje – formira se na predrasudama i stereotipima, a nebesnost Srbije i Srba još je u opticaju. Malo kome  iz „dominantne elite“ pada na pamet da se priseti da identitet nisu „zvonci i praporci“,  ni šajkače i vrljike („svaka srpska taraba starija je od SAD“) već civilizacijska sposobnost da se prošlost i tradicija smeste na svoje mesto i usklade sa modernim kulturnim dostignućima.

Ali, kako to objasniti Nikoliću? I ne samo njemu, on je samo bolje odnegovani izdanak kulture retrogradnih nacionalnih stereotipa.

Za kraj: u vremenima pre upokojenja bivše zemlje dok se njeni narodi još nisu klali uz pomoć ovakvih, da ne kažemo ovih, gospodara genoma, već prepucavali vicevima – kaže stereotipni Crnogorac „ja kad sam čuo da Triglav nije u Crnu Goru, tri dana nijesam zaspa“.

Kakva li bi bila predsednikova nesanica kad bi mu povodom teze o „baštini u robnim kućama i pumpama“ neko rekao da se žena Kraljevića Marka dvaput preudavala, jednom u Balšiće, a potom za nekog albanskog plemića negde u Epiru. A, taj valjda nije živeo u benzinskoj pumpi…

Izvor: Al Jazeera