Makedonski udarci ispod pojasa

Kampanja za vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji, kako odmiče, počinje da liči na ring za kikboks, gde se udara i rukama i nogama, najčešće ispod pojasa.

Takva „kultura“ dijaloga eskalirala je i postala uobičajena posle afere prisluškivanje, a od početka izborne kampanje retorika se dodatno zaoštrila – politička scena pretvorena je u ring gde udara ko i kako stigne.

Uočljivo je, međutim, da kampanja nije glasna i napadna, kako je uobičajeno. Do 11. decembra, kada građani treba da glasaju, partije imaju vreme da se „poprave“, a kampanja bude i bučna i prljava.

Utisak je da opozicioni socijaldemokrati vode nešto agresivniju kampanju, u poređenju sa prethodnim izborima, na kojima je uverljivo prednjačila vladajuća VMRO DPMNE.

Izborni karavani, od 21. novembra kada je kampanja počela, svakodnevno špartaju Makedonijom, ali mitinzi ni izdaleka nisu masovni kao ranije.

Glavni razlog za nezainteresovanost je kriza koja i predugo traje i ozbiljno pogađa građane koji žive sve siromašnije, a uobičajeni sukobi partija ponavljaju se u kampanji i teško da mogu nešto bitnije da promene. Apatičnosti građana potvrđuje i anketa prema kojoj blizu polovine ispitanika ne veruje niti jednom političaru.

Više od 1,7 miliona građana je na biračkom spisku, koji je nekoliko puta neažurno ažuriran. Ostao je glomazan u poređenju sa brojem stanovnika i može da bude izvor za izborne manipulacije.

Na vanrednim izborima u decembru, koji su prethodno dva puta odlagani, učestvuje 11 partija i koalicija, nešto manje u odnosu na prethodne izbore 2014., ali su se pojavile nove partije i koalicije.

Obračun u ‘četvorci’

Glavnu reč i na ovim izborima vode dve, uslovno rečeno, velike partije koje se od osamostaljenja Makedonije smenjuju na vlasti. Protivnik VMRO DPMNE koja je na čelu sa Nikolom Gruevskim već deset godina na vlasti je Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) koji predvodi Zoran Zaev.

Kampanja se, barem na početku, svodi na ličan sukob i obračun između Gruevskog i Zaeva. Oni će, na kraju, odmeriti snage u četvrtoj izbornoj jedinici, gde predvode liste kandidata.

Gruevski se „preselio“ u istu izbornu jedinici sa Zaevim, kako bi pokazao superiornost. Sedište četvrte izborne jedinice je Strumica, gde je Zaev gradonačalnik, ali na parlamentarnim izborima tradicionalno pobeđuje partija Gruevskog.

Afera sa masovnim prisluškivanjem, kako se i očekivalo, dominira u izbornoj kampanji. Opozicija ne propušta priliku da podseti na sadržaje „bombi“ optužujući Gruevskog i njegove najbliže saradnike za pljačku pet milijardi evra, korupciju i kriminal, preteći da će, posle izbora završiti u zatvoru i morati da vrate novac koji su ukrali od građana.

Gruevski i njegova partija uzvraćaju optužbama da opozicija montiranom aferom prisluškivanja hoće da dođe na vlast i da je upravo zbog toga veštački izazvala krizu i destabilizujue Makedoniju. Otvoreno se osporava nesposobnost Zaeva i opozicije da vode državu.

Partijski programi ostaju u senci lidersko- partijskog obračuna oko afere prisluškivanja. Dodatni, ako ne i glavni razlog je, što u predizborna populistička obećanja građani malo ili uopšte ne veruju.

Partija Gruevskog nastupa sa sloganom „Znaš šta je bolje!“ i programom ispisanim na čak 500 stranica. „Za život u Makedoniji!“ je slogan partije Zaeva koji ima program u 100 tačaka.

Teška artiljerija

Kontrolisano zaoštravanje međunacionalnih odnosa, naglašena nacionalna isključivost i rečnik koji je na granici govora mržnje koju često prelazi, je već uobičajeni dekor pred svake izbore.

Iznimka nije ni ova kampanja, ali je tema međunacionalnih odnosa, ovaj put, postavljena šire i otvorena drugačije.

Mediji pod kontrolom Gruevskog, pre nego što je kampanja zvanično počela, napali su rafalno lidera opozicionih socijaldemokrata Zaeva zbog izjave da albanski bude zvanični jezik na teritoriji cele države.

Dvojezičnost je, prema paničnoj kampanji partijskih medija, uvod u federalizaciju Makedonije.

Nije se čekalo da teme o dvojezičnosti i neravnopravnosti otvore partije Albanaca, koje povremeno, a pred izbore obavezno, pokreću ova pitanja. Prema Ustavu u sredinama gde Albanci čine više od 20 odsto stanovnika, službeni jezik je albanski.

Ta se odredba primenjuje u većini opština u zapadnom delu Makedonije, a albanski je službeni jezik i u Sobranju Makedonije.

Gruevski je oberučke prihvatio temu o opasnosti od dvojezičnosti i federalizaciji koju su organizovano nametnuli njegovi mediji i brzo je nadgradio tezom o kantonizaciji, koja može da dovede do raspada države.

Uveo je Gruevski u kampanju tešku artiljeriju, nastojeći da ojača svoje poljuljane pozicije na izborima.

Nacionalističku retoriku Gruevskog malo ko ozbiljno shvata zbog providne namere da preusmeri pažnju javnosti od optužbi za pljačku i kriminal.

Namera je da se nametanjem neizvesnosti, pa i straha, ocrne Zaev i opozicija, a da se Gruevski i njegova partija predstave kao branioci makedonštine, jezika i celosti države.

Staze umesto puta

Takozvani treći put koji je trebao da popuni prazninu između dve političke partije, koje se od osamostaljivanja smenjuju na vlasti, pred ove izbore je masovniji, ali je ostao razjedinjen.

Sveo se na putiće i staze koje su, mada idu u istom smeru, ostavili bez prave opcije neopredeljene i građane koji su izgubili poverenje u „velike“ partije.

Gotovo sve partije iz takozvanog trećeg bloka su pozicionirane desno od centra. Uglavnom su proizašle iz vladajuće VMRO DPMNE ili su do skoro bile sa njom u koaliciji. Izuzetak je Levica, partija nastala na talasu protesta takozvane Šarene revolucije, čije ime određuje političku poziciju.

Zajedničko za sve partije trećeg puta je rušenje režima Gruevskog, za koji u kampanji tvrde da je ozloglašen i kriminalan. Ambiciozni „veliki“ lideri malih partija, nisu uspeli da dogovore zajednički nastup, što drugima ide naruku.

Na izborima 2011. godine partija Gruevskog imala je manju podršku od opozicionog bloka, ali je zbog njegove razjedinjenosti ostala na vlasti, a male partije na margini.

Identično je i među partijama Albanaca, gde dominiraju DUI na čijem je čelu Ali Ahmeti, koji je osam godina bio u koaliciji sa Gruevskim i DPA, koju predvodi Menduh Tači i dugo je na političkoj sceni.

Na ovim izborima konkurencija su im dve partije i jedna koalicija, koje umesto da se udruže, nastupaju samostalno.

Neizvjesno i tijesno

Nezahvalno je i teško u ovakvom rasporedu političkih partije predviđati rezultate izbora. Mediji i socijalne mreže koje partije koriste u kampanji stvaraju nerealnu sliku. Ima neuobičajeno malo anketa, a i one koje su objavljene se temeljito razlikuju.

Prema anketi koju je naručila Televizija Telma u saradnji sa nevladinim organizacijama, razlika između vladajuće i opozicione partije iznosi 4,8 procenata.

Za VMRO DPMNE bi glasalo 23,7 posto, a za SDSM 18,9 posto, a oko 33 posto je neopredeljeno ili je odbilo da odgovori. Razlika između ove dve partije na izborima 2014. godine iznosila je 11 procenata.

Isti dan je objavljena anketa prema kojoj je razlika između partija 9,1 posto u korist VMRO DPMNE. Naručilac je nedeljnik Republika koji otvoreno podržava vladajuću partiju.

Prema ovoj anketi za VMRO DPMNE bi glasalo 25,8 posto, a za SDSM 16,7 posto ispitanika, dok je 25,1 posto odbilo da odgovori ili je bilo neopredeljeno.

Ishod izbora direktno će zavisiti od njihove regularnosti. Snimci prisluškivanja jasno svedoče o brojnim manipulacijama i izbornoj krađi, u koju su bili umešani i visoki funkcioneri vladajuće partije. Pod pritiskom međunarodne zajednice uvedeni su brojni mehanizmi da se neregularnosti odstrane.

Nevladine organizacije, specijalizovane za praćenje izbora, upozoravaju da se iste neregularnosti ponavljaju. Registrovani su brojni slučajevi pritiska partijskih emisara na zaposlene u državnoj administraciji za koga da glasaju.

Navode se i primeri zloupotrebe državnih resursa za partijsku propagandu.

Evropska unija (EU) i SAD, posrednici u prevazilaženju krize, koja se naglo zaoštrila posle afere sa prisluškivanjem, apeluju i pozivaju da izbori budu kredibilni i fer.

Odrednicu “demokratski” u Makedoniji odavno niko i ne spominje, posebno posle iskustva sa aferom prisluškivanja.

Regularni izbori su ključan uslov za izlazak iz krize i napredak države. Koliko i da li to uopšte može da dopre do partija koje, zaslepljene bespoštednom bitkom za vlast, ne biraju sredstva.

Treba očekivati da će se narednih dana, a posebno pred same izbore, borba zaoštriti, da će kampanja biti još agresivnija i prljavija.

Građani na izborima nemaju mnogo opcija. Treba da odluče dali će podržati partijiu Gruevskog, koja je deset godina na vlasti, da nastavi da partizira državu, po jednopartijskom modelu.

Odlučuju da li će glasati za partiju koja je zajedno sa DUI dovela Makedoniju u krizu i temeljito je unazadila i udaljila od evroatlanskih integracija.

Alternativa su opozicioni socijaldemokrati, na čelu sa Zaevim, koji obećavaju rušenje jednopartijskog režima, optužujući rukovodstvo i nomenklaturu vladajuće partije da su ogrezli u kriminal.

Opozicija obećava izlazak iz krize i početak oporavka koji će biti sve samo ne lak.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera