Evropa žmuri na jedno oko

'Sloboda mišljenja je bezbolna, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može povrediti', piše autor (EPA)
'Sloboda mišljenja je bezbolna, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može povrediti', piše autor (EPA)

Piše: Esad Kučević

Brisel opet kritikuje Beograd. Izveštaj Evropske komisije ocenio je negativno slobodu medija, a naročito je sloboda izražavanja protumačena neobično oštrim kvalifikacijama.

Tradicionalnim povodom srpska vlada je pohvaljena i za produktivnost, zahvaljujući usvajanju medijskih zakona, iako se u Izveštaju konstatuje da postoji diskrepanca, očigledan nesklad između usvajanja i primene zakona.

Zbog mrtvog slova na papiru, rečnik Evropske komisije je izuzetno oštar. Ocenjeno je da je u Srbiji došlo do pogoršanja implementacije medijskih sloboda i slobode izražavanja posebno u prvoj polovini 2016. godine. Navodi se i da jača tendencija autocenzure, u kombinaciji sa nepoželjnim uticajem na uređivačku politiku u medijima. U tom kontekstu su veoma oštro kritikovani napadi na pojedine internetske portale. Takođe, gromoglasno se kritikuje netransparentno javno finansiranje kako medija u državnoj svojini tako i komercijalnih sredstava javnog informisanja. Ukazuje se da srpski mediji nastavljaju da funkcionišu u nejasnom pravnom okviru.

Pritisak na uređivačku politiku

Neočekivane ocene Evropske komisije o političkom uticaju na nezavisnost uređivačkih politika izazvale su različite komentare u Nemanjinoj 11.

“Ocene o slobodi izražavanja su paušalne i neprecizne. Radi se o otrcanim izrazima”, negirao je Vladan Vukosavljević, ministar za kulturu i informisanje, na sednici resornog odbora Skupštine Srbije. On je istakao da ne vidi prepreku slobodi izražavanja ili dodatno otežavajuće okolnosti u ovoj oblasti u odnosu na prethodni izveštaj.

Neke delove izveštaja srpski ministar je odbio da prokomentariše. To se odnosi na navode o “atmosferi linča prema nezavisnim novinarima u Srbiji”, dok za kritički deo izveštaja smatra da je “reč o nepreciznim ocenama, koje nisu potkrepljene dokazima. Bilo bi dobro za sve nas da ovakvi izveštaji sadrže konkretnije podatke.”

Umesto prihvatanja evropskih preporuka, neizbežni oslonac na najviši pravni akt. Sloboda govora je Ustavom zagarantovana. Zato se sloboda izražavanja u svakodnevnoj praksi definiše u užem i širem smislu. Uprkos 57 napada na novinare, što nikako ne ide u prilog tek započetoj medijskoj strategiji buduće kulturne politike u Srbiji.

U međuvremenu, javna je tajna da je najčešći neformalni vid pritisaka na uređivačku politiku kroz oglašavanje. Tim povodom Evropska komisija traži od Srbije da stvori okruženje u kojem je moguća sloboda izražavanja bez ometanja, pretnji, fizičkih napada i gonjenja novinara. Takođe, traži se jačanje nezavisnosti regulatornog tela za elektronske medije i stvaranje adekvatnog modela finansiranja za javne servise kako bi se obezbedila uređivačka nezavisnost.

Poseban deo se odnosi na zastrašivanje novinara i ističe se da su pretnje i nasilje nad novinarima i dalje razlog za brigu. Uz podsećanje da su neke krivične tužbe podnete, ali su presude retke.

Ali, pošto se u srpskoj medijskoj kuhinji trenutno ne kuva ništa, samo se podgreva nada, Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja ocenu Evropske komisije i slaže se da sigurnost novinarskog posla može da bude poboljšana, a medijska udruženja treba da ojačaju svoju ulogu u radnim pravima i zapošljavanju. UNS ističe da je zalaganje za bolji materijalni status novinara od suštinskog značaja za medijsku reformu i očekuje da Evropska unija kroz programe podrške zemljama kandidatima posebno podrži projekte koji imaju za cilj bolji materijalni status novinara, jačanje održivosti pre svega lokalnih medija i veću ulogu novinarskih udruženja u tom procesu.

Nasilje nad novinarima

Sloboda izražavanja i demokratija mogu zajedno. To je jedan od zaključaka 47 država članica Saveta Evrope na beogradskoj konferenciji posvećenoj unapređenju zaštite slobode izražavanja.

“Mediji moraju da pokažu odgovornost prema svojoj profesiji i etičkom kodeksu. Treba da se odupru svim potencijalnim pritiscima, jer tradicionalno podržavamo istraživačko novinarstvo, ali nikada nećemo razumeti naručene tekstove koji se, izgleda, smisleno plasiraju”, kategorična je Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija.

U centru pažnje bile su mogućnosti, prava, obaveze predstavnika “sedme sile”. Po ko zna koji put analiziran je zajednički i stalni problem nasilja nad novinarima i sprečavanje njihovog zastrašivanja i uznemiravanja. Razmotrene su uzročnoposledične veze, prava i obaveze novinara, blogera, uzbunjivača i aktivista za ljudska prava, kao i akcije u cilju unapređenja pluralizma, raznolikosti i kvalitetne promene medijskog pejzaža.

Iste note i partitura, a drugo izvođenje traju godinama. Međutim, zašto pravda iz zakonodavnih razloga ne može da pogleda istini u oči ostaje nejasno. Uprkos očiglednim više radikalnim, a manje naprednim promenama, što nameće konsenzus, kad je pitanje odgovornosti medija na dnevnom redu. Svi se slažu, krivac je neko drugi. Zato ne čudi što su Srbi, narod sa najviše propuštenih istorijskih prilika, pristali na vaninstitucionalno prilagođavanje medijske scene.

Međutim, svako veliko spremanje, kao što je sadašnja vanredna situacija o slobodi izražavanja, kao po nepisanom pravilu, počinje kad više nema nade. Onda se po inerciji iznova citira član 46, stav 1 iz Ustava Srbije, koji garantuje slobodu mišljenja i izražavanja.

Sloboda mišljenja je bezbolna, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Ali, sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto se iskazivanjem mišljenja u bilo kojem vidu medijske komunikacije mogu povrediti prava i interesi drugih.

Zato je članom 42, stav 2 Ustava Srbije određeno da se zakonom mogu predvideti njeni tzv. supstancioni okviri – zaštita nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti i tzv. konkordancijalna ograničenja, radi zaštite prava lica na koja se informacije odnose.

Cilj ovih ograničenja je da slobodu medijskog izražavanja učine saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo na ispoljavanje verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti.

Samoodbrana od odbrane

Mediji su arterije i vene demokratske javnosti. Bez informisanja nema slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja, nema demokratske kontrole vlasti i nema nezavisnih institucija. Volja naroda se svodi na puku igru interesa i moći partokratskih i finansijskih oligarhija.

Zvuči paradoksalno, ali u kontroverznoj atmosferi anegdotskog karaktera iščekivanje da se harmonizuje medijska scena, dok Evropa zabija glogov kolac, nikako ne sluti na dobro. Poodavno već ugašeni Pravda i Press ili po hitnom postupku zabranjene političke emisije “Utisak nedelje”, “Sarapin problem” i “Upitnik”, najbolje ilustruju neizvesnost lavirinta u koji su političari saterali srpske medije.

Ni u regionu ne cvetaju medijske ruže. Sloboda izražavanja u zemljama istočne i južne Evrope pod velikom je pretnjom vlasti, ekstremističkih ideologija i interesima kapitala. Otuda ne čudi što najveći broj tužbi protiv države pred Evropski sud u Strazburu stiže iz Rusije, Rumunije, Srbije i Turske.

Tamo i ovde ograničenja slobode izražavanja u evropskoj praksi počivaju na principima: da su propisana zakonom i da su u javnom interesu. Sa stanovišta da su političari, posebno nosioci javnih funkcija, samim učešćem u politici i prihvatanjem javnih poslova pristali na najveću izloženost javnoj kritici, što, pre svega, podrazumeva kritiku medija.

Zapravo, javni poslovi su veoma slični ragbiju, jer počivaju na sučeljavanju i udarcima. Ukoliko ne želite da primate udarce, tada ne igrajte ragbi.

То su, naravno, ideali. Više ili manje zaostajanje za demokratskim slobodama, posledica je stacioniranja Srbije u evropskoj čekaonici. Zato je aktuelna sloboda izražavanja više forma nego suština famoznih evropskih “skrininga”, otvaranja briselskih poglavlja i pozitivnih izveštaja Evropske unije.

Specifična defanziva ili samoodbrana od odbrane?

Evropa nastavlja da žmuri na jedno oko, dok je Srbija kooperativna oko Kosova. To donekle objašnjava što posle negativnih ocena o slobodi izražavanja najviđenije iz Evropske komisije, u Beogradu ne mogu očima da vide.

Umorni od sećanja ili predosećanja. Pokazaće vreme.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere

Izvor: Al Jazeera


Povezane

U Bosni i Hercegovini traju javne konsultacije o Nacrtu izmjena zakona o slobodi pristupa informacijama. Izmjene je inicirala Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH. Zakon nije ni ušao u parlamentarnu proceduru, a već su reagirale organizacije civilnog društva i mediji. Kažu da predložene izmjene ne unapređuju ovu oblast, već da uvode cenzuru. Prilog Nadine Maličbegović. 

Povodom Svjetskog dana slobode medija, u Zagrebu je mirno protestovalo blizu 300 novinara i članova nevladinih organizacija. Protest je organizovalo Hrvatsko novinarsko društvo. Kažu da je to odgovor na, kako su nazvali – “desant aktuelne vlasti na medije”. Protestna šetnja gradom završena je pred Ministarstvom kulture. Izvještava Ivan Vrdoljak.

Više iz rubrike MIŠLJENJA
POPULARNO