Laku noć (makedonski) muzičari

U kampanju da se sačuva dostojanstvo muzičara, ukljućili su se i poznati umjetnici (Arhiva)
U kampanju da se sačuva dostojanstvo muzičara, ukljućili su se i poznati umjetnici (Arhiva)

Piše: Risto Popovski

Kompozitor i pesnik Arsen Dedić, sa čijim su šansonama odrastale generacije i koje su još uvek rado slušane, jednu od pesama posvetio je muzičarima, kolegama sa kojima je proveo gotovo ceo život. Naslikao je i opisao, sa mnogo simpatija, poštovanja i naklonosti zaljubljenike u muziku, čiji život nije, uvek, samo pesma.

Šansona “Laku noć, muzičari” opisuje uobičajeni “radni dan” muzičara, koji često završava pred zoru, “pod prvom kapljom sunca”. Slikovito govori o specifičnom načinu života muzičara, ne uvek lagodnom, iako ga većina, ipak, ne bi menjala za drugi.

Na muzičare se u svetu ozbiljno ne računa, peva, ne bez ironije, Arsen. Muzičari uvek moraju da budu tu, na sceni, da ispunjavaju želje, sviraju, pevaju i kad im nije do svirke i pesme. Malo je onih koji zarađuju velike novce, većina jedva da može da živi od muzike.

Upravo taj deo priče, svoj autorski i socijalni staus, za koji tvrde da je potcenjen i nije baš veseo kao pesme koje stvaraju i pevaju, žele da promene muzičari u Makedoniji. Odlučni u svojim nastojanjima zabranili su da se njihova muzika javno izvodi, budući da elektronski mediji, koji su i glavni korisnici ne prihvataju novi cenovnik za autorska prava.

Za minut 12 eura

Odluku o zabrani, koja je stupila na snagu 1. oktobra, donelo je Združenie (Udruženje) za autorska muzička prava (ZAMP). Dugi su i neuspešni bili pokušaji da se usaglase stavovi sa elektronskim medijima. Više su to bila međusobna optuživanje nego pregovori i na kraju je  ZAMP doneo krajne neuobičajenu odluku – da zabrani emitovanje muzike.

Odluka o neuobičajenom samobojkotu doneta je jednoglasno na Skupštini ZAMP-a, koji ima nekoliko hiljada članova. Asocijacija muzičara se poziva na Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji predviđa da autor ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani korišćenje njegovog dela.

Odluci Makedonske, pridružile su se i asocijacije iz Srbije, Slovenije i Crne gore, koje su, isto tako, zabranile emitovanje muzike iz svojih država. Rukovodstvo ZAMP-a tvrdi da ima i podršku CISAC – Međunarodne konfederacije društava kompozitora i autora, čiji je član.

Sporni cenovnik predviđa da se za minut emitovanja muzike plaća nadoknada od oko 12 eura, koji se, zatim, dele na autore i izvođače. Zahtev za povećanje cena ZAMP brani činjenicom da od autorskih prava većina muzičara ne može da obezbedi egzistenciju, da cene nisu menjane osam godina i da su niže u poređenju sa nekim državama u regionu.

Gruevski pravi svoju asocijaciju

Novi cenovnik asocijacije muzičara direktno utiče na rad oko 130 radio i televizijskih stanica koje imaju licence. Najteže je siromašnim lokalnim, pa i regionalnim stanicama, tim više što imaju obavezu da polovina dnevnog programa bude iz domaće produkcije, uključujući i muziku. Posle zabrane moraju da se dovijaju kako bi ispunili ovu obavezu.

Elektronski mediji žestoko su se usprotivili novim cenama. Kampanju protiv muzičara, koja je puna optužbi, uvreda i podmetanja, vode bogatije i uticajnije televizijske stanice, bliske vladajućoj VMRO DPMNE. Silovito i sa pozicije sile krenuli su u žestok kontranapad, nastoje da ponište novi cenovnik, pa i da ukinu tvrdoglavu asocojaciju muzičara, uz pomoć vlasti, naravno.

Zahtevali su, najpre, da se poništi cenovnik ZAMP-a i da se primenjuje tarifa paralelne asocijacije SOKOM MAP, čije su cene upola niže. Već je uobičajeno da vladajuća partija Nikole Gruevskog, kada ne može da obezbedi partijsku većinu u nekoj asocijaciji, formira “svoju”, paralelnu. Manevar, ovaj put, nije uspeo, budući da je većina muzičara ostala verna ZAMP-u i nije prešla u suparničku asocijaciju.

Usledio je još žešći i nebulozniji napad. Moćne TV stanice tražile su od Ministarstva kulture, čiju prećutnu podršku imaju, da oduzme licencu, zabrani ili ukine ZAMP, a tim i famozni cenovnik. Osioni mediji, po ugledu na vladajuću partiju koju podržavaju, misle da sve mogu i da im je sve dozvoljeno. ZAMP je formiran još 1947. godine, tvrdi da ima oko 6.000 članova i član je međunarodnih asocijacija za muziku i autorska prava.

Koliko para, toliko muzike

Ministarstvo za kulturu, koje „neutralno“ stoji na strani medija bliskih vladajućoj VMRO DPMNE, nije moglo da prihvati i sprovede ovaj zahtev. Glavni razlog nije što bi to bio neviđeni presedan. Sve je moguće otkako je vladajuća partija Gruevskog, u decembru 2012. godine, nasilno, uz asistenciju policije, iz Sobranja izbacila poslanike opozicije. Vlast se, najverovatnije, uzdržala od ukidanja ZAMP-a, budući da se bliže parlamentarni izbori i svaki glas je dragocen.

Napadi moćnih TV stanica na ZAMP, koji traže i imaju pomoć vladajuće VMRO DPMNE, ima sva obeležja prizemnog turbo folka. Kampanja koju vode protiv muzičara svodi se na iskrivljeni politički turbo folk, na politikantski šund.

Moćne televizije, uz podršku i drugih medija, sa kojima zajedno već godinama otvoreno podržavaju vladajuću partiju Gruevskog, koji i ne pokušavaju da sakriju svoju partijsku obojenost, sada za uzvrat za svoju vernost traže kontra uslugu od partije na vlasti. Osioni i svemoćni traže od svojih patrona da ih spasi ih od “gramzivih” muzičara i ukine “nepodobni” ZAMP.

Muzičari čvrsto stoje na svojim zahtevima i prema onoj narodnoj – koliko para, toliko muzike, zabranili da se koristi i zloupotrebljava njihov rad i autorska prava. U kampanju da se sačuva dostojanstvo muzičara, ali i poboljša njihov socijalni status, uključili su se i poznati umetnici. Među njima su gitarista Vlatko Stefanovski, frontmen nekada kultne grupe “Leb i sol”, kraljica romske muzike Esma Redžepova i mnogi drugi poznati izvan granica Makedonije. Njihova zajednička poruka je – mi živimo za muziku, ali i od muzike.

Politički turbo folk

Da li je ZAMP preterao sa novim cenovnikom i ko je u pravu teško je prosuditi. Za sada se ne vidi kraj ovom neuobičajenom sporu između elektronskih medija i muzičara, koji su upućeni da sarađuju i jedni bez drugih ne mogu.

Građani su ostali bez makedonske muzike, koja se rado sluša i poznata je u svetu. Dobra strana je što su se građani, barem privremeno, oslobodili turbo folka, koji je dominirao upravo na TV stanicama koje traže ukidanje asocijacije makedonskih muzičara.

Umesto muzičkog, glasno trešti politički turbo folk, od koga građanima nema spasa. Već godinama je sastavni deo dnevne politike, a posle afere sa prisluškivanjem i indicijama o kriminalu u koji su umešani visoki funkcioenri partije Gruevskog, postao je i prizeman i gromoglasan. Građani su već ogluveli, ili su gluvi za politikantski turbo folk, samo oni mogu da ga ukinu ili zabrane.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike MIŠLJENJA
POPULARNO