Sirijski opozicionari bijesni na SAD

Piše: Boško Jakšić

Posle upornog insistiranja Washingtona i Moskve da predstavnike Vlade i opozicije dovedu na odvojene razgovore sa posrednikom UN-a, mirovni pregovori o Siriji otvoreni su u Ženevi na način koji u startu ne obećava ozbiljniji diplomatski proboj.

Američki državni sekretar John Kerry je – posle susreta sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom u Cirihu, specijalnim izaslanikom UN-a Staffanom de Misturom u Davosu i šefovima diplomatija Zaliva u Riyadhu, uspeo da pregovore, čiji je početak bio zakazan za ponedeljak, pokrene u petak, opisujući ih kao “istorijsku priliku” za prekid rata.

Potom se De Mistura sastao sa predstavnicima Vlade predsednika Bashara al-Assada, ali delegacija opozicije, formirana prošlog meseca pod budnim nadzorom Saudijske Arabije, prvo je odbila da se pojavi dok se ne ispune njihovi zahtevi pismeno preneti i generalnom sekretaru UN-a Ban Ki-moonu: prekid opsada i bombardovanja regularne armije i ruskih snaga.

Delegacija Visokog pregovaračkog komiteta (HNC) je dan kasnije, kao bi se izbegao politički poklon sirijskom režimu, ipak krenula za Ženevu, ali samo da bi razmotrila da li da učestvuje u mirovnim pregovorima koje i dalje uslovljava raspravom o humanitarnim pitanjima pre prelaska na političke teme. “Idemo u Ženevu kako bismo testitrali ozbiljnost međunarodne zajednice i njenih obećanja sirijskom narodu, kao i da bismo ispitali ozbiljnost režima u ispunjavanju humanitarnih obaveza”, saopštio je jedan predstavnik HNC-a.

Negativan stav opozicionara

Treća runda ženevskih pregovora, dosad najambiciozniji plan za prekid sirijskog građanskog rata, zakazana je u Beču prošle godine kada je dogovoreno da pregovore prati formiranje prelazne vlade, pisanje novog ustava i održavanje slobodnih izbora u periodu od 18 meseci.

Izaslanik generalnog sekretara UN-a planirao je seriju “razgovora približavanja” u “posrednom formatu”, što podrazumeva da naizmenično kontaktira dve strane smeštene u odvojenim prostorijama pokušavajući da približi njihove stavove, ali plan je već u startu bio ozbiljno ugrožen raspravama o sastavu delegacije Assadovih protivnika.

Negativan stav opozicionara posebno brine Amerikance koji traže da nijedna strana ne postavlja preduslove, očekujući da prvi mirovni pregovori posle gotovo dve godine dovedu do prekida vatre u petogodišnjem sirijskom građanskom ratu koji je odneo 260.000 života i omogućio napredovanje terorista Islamske države.

Odvojeni susreti predstavnika Sirijske vlade i opozicije sa Misturom trebalo je da počnu u ponedeljak, ali su odgođeni zbog protivljenja opozicije zahtevima da se u njihovu delegaciju uključe i predstavnici drugih pobunjeničkih grupa, posebno delegata sirijske Partije demokratske unije (PYD).
Opozicioni HNC, formiran u Riyadhu, objedinjava više političkih i vojnih grupa koje se bore protiv Assada, uključujući delove prozapadne Slobodne sirijske armije, ali i uticajne Jaysh al-Islam, Armije islama koju Rusija i Iran smatraju za terorističku organizaciju.

Armija islama, koja kontroliše predgrađa Damaska, nametnula se kao vodeća snaga pre svega zato što je njen prioritet rušenje Assada, a ne uništavanje Islamske države. Na čelu pregovaračkog tima su Mohammed Alloush, predstavnik Armije islama, Riyad Hijab, bivši sirijski premijer koji je pobunjenicima prišao 2012, i bivši general sirijske vojske Asaad al-Zubi.

Obnovljeni sukobi

Spremnost Saudijske Arabije i Turske da se oslone na radikalne grupe kako bi se oborio režim u Damasku je potvrda neuspeha SAD-a da obezbede alternativu ekstremistima. Od “umerene opozicije”, koja je u startu imala svu podršku Zapada u nadi da će oboriti Assada, nije ostalo gotovo ništa: pocepala se. Većina se, prodajući oružje i opremu koju su dobili od Amerikanaca, pridružila Islamskoj državi ili Frontu Al-Nusra, sirijskoj filijali Al-Kaide.
Na kolebanje opozicije da prisustvuje Ženevi-3 direktno je uticala i Turska koja strahuje od davanje legitimiteta Kurdima i proširenja njihove kontrole nad oblastima u Siriji koje bi mogle da predstavljaju podstrek kurdskom separatizmu u Turskoj, a PYD optužuje za bliskost sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana “ koja se decenijama bori za kurdsku autonomiju unutar Turske.

Iako je protivljenje Ankare suprotno poziciji Washingtona koji u PYD vidi osvedočeno korisnog saveznika u borbi protiv ISIL-a, obnovljeni sukobi turskih snaga bezbednosti i Kurda, koji su jugoistok zemlje ponovo pretvorili u ratnu zonu, postali su međunarodni problem koji direktno ugrožava mirovne pregovore o Siriji. “Unutrašnji mir Turske nije samo tursko pitanje”, izjavljuje lider prokurdske Narodne demokratske partije Selahattin Demirtas. “Ono je direktno povezano s rešenjem sirijskog konflikta, a problemom migranata u Evropi”.

Zapad opoziciji zamera što je razjedinjena i što nema opšteprihvaćenog lidera, pošto oni pod zastavom Vrhovnog komiteta za pregovore ne predstavljaju sve zainteresovane strane sirijskog građanskog rata. U Moskvi otvoreno tvrde da delegacija HNC-a formirana u Riyadhu zastupa “džihadiste”.

Opozicionari su očekivano besni na Rusiju i Iran, čije su vazdušna podrška i pomoć u naoružanju i ljudstvu značajno doprineli vojnoj konsolidaciji Assadovog režima, ali još više na Amerikance koje optužuju da pritiskaju da se pojave u Ženevi. Pobunjenici su tvrdili da im je Kerry zapretio uskraćivanjem svake pomoći ukoliko ne dođu na pregovore. Državni sekretar je to odlučno demantovao, ali Armija islama nije propustila da saopšti da, “srećom”, postoje zemlje poput Saudijske Arabije, Turske i Katara koje su spremne da pomognu kako bi se oduprlo američkim pritiscima.

“Veliki pritisak na sirijsku opoziciju da prihvati formalno i neformalno učešće sa delegacijom sirijskog režima na konferenciji Ženeva 3 je nov znak svetske izdaje sirijske revolucije. Svi putevi ka Ženevi vode ka interesima sirijskog režima propraćenog Rusijom”, piše u komentaru prosaudijskog Asharq al-Awsata koji izlazi u Londonu.

Nema roka za Assada

Opozicioni izvori su panarapskom dnevniku Al-Hayat preneli da je SAD napravio “zastrašujući zaokret” u svojoj poziciji koju pobunjenici ne mogu da prihvate: da nema roka za Assadovo povlačenje sa vlasti i da mu se dopusti da se ponovo kandiduje.

Amerikancima se otvoreno prebacuje da popuštaju Rusiji i da pokazuju spremnost na formiranje vlade nacionalnog jedistva uz prisustvo predsednika Assada kako bi se obezbedila “borba protiv terorizma” koja se opisuje kao jedini cilj administracije Baracka Obame.

“Niko se ne pita kako se bori protiv terorizma dok je Bashar al-Assad i dalje u hijerarhiji vlasti? Niko ne pita kako će sirijski pobunjenici, koje je Obama svojevremeno ismejao kao armiju koju predvode seljaci i doktori, prihvatiti takvu vladu i s njom sarađivati u budućnosti?”, nastavlja Asharq al-Awsat, zaključujući uz žaljenje da je “najmoćnija zemlja sveta prihvatila da sledi ruski put”. “Koliko još razočaranja treba da očekujemo od američke administracije?”.

U sličnom kontekstu razmišlja i urednik Instituta Middle East Antoun Issa, procenjujući da Damask i Moskva uspešno ostvaruju svoju strategiju stvaranja slike da je Sirija podeljena između terorističkih džihadista i Assadovog režima. “Takav portret ne ostavlja Zapadu nikakvu opciju sem da legitimiše Assadov režim u borbi protiv terora i potvrdi Rusiju kao primarnu silu u Siriji”.

Rizikujući da bude optužena za miniranje mirovnih pregovora posle dva neuspešna pokušaja primirja i otvaranja procesa političke tranzicije, opozicija smatra i da je pod dodatnim pritiskom UN-a koji je isključivo vođen idejom da se ne propusti ženevska sesija. Ujedinjenim nacijama se zamera što se rezolucija Saveta bezbednosti 2254 udaljila od prethodnog ženevskog dokumenta koji predviđa formiranje tranzicionog tela koje bi u Siriji imalo sve prerogative vlasti i pre početka razgovora o vladi nacionalnog jedinstva.

“Ne verujemo da je ovo istorijska prilika”, jasno je na arapskom kanalu Arabiya al-Hadath izjavio član opozicionog HNC-a George Sabra.

Čak i ukoliko se opozicija uključi u pregovore, odsustvo Kurda, ali i predstavnika Turske i Irana – uticajnih regionalnih aktera sirijske krize – nagoveštava da će se pregovarači u odelima i kravatama sretati po hotelima od pet zvezdica dok se krvavi rat nastavlja.

Imajući u vidu da je prošle godine čak 17 zemalja – uključujući SAD, Rusiju, Saudijsku Arabiju, Tursku i Iran – učestvovalo u razgovorima o Siriji, nije teško zaključiti da diplomatija zasad nema nikakav uticaj na konflikt. Optimizma nema ni posle najavljene želje Rusije da se u februaru u Minhenu održi nov međunarodni sastanak o Siriji. Imajući sve to u vidu, De Mistura bi lako mogao da završi poput dvojice svojih prethodnika: i Kofi Annan i Lakhdar Brahimi povukli su se neobavljena posla.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera