Srpski izbori između hrvatskih raketa i školskih klozeta

Piše: Božidar Andrejić

Početak četvrte nedelje 2016. godine u Srbiji: Vučić kao premijer, ne kao lider Srpske napredne stranke (SNS), zamešao malo betona na postamentu od belih trotoarskih blokova kao “uvodnu” ploču za upravo započeti novi most preko Save; Bojan Pajtić o Bogojavljenju okupio proevropske partije da zaplivaju do “časne opozicije”, ali mu je dvojac Jovanović-Tadić prilično uzburkavao vodu s mogućnošću da je malo i muti, što se u naredna dva dana i desilo; Dačić nadobudno izjavio da na izbore ne ide da bi bio u vladi u senci poput napred pomenutih poistovetivši ih s onom dominom što se zove “duplo golo”; povratkom lidera osokoljeni “šešeljevci”, pak, najavljuju povratak i u Skupštinu barem sa sada procenjenih 22 odsto, ako ne i svih 25 posle kampanje.

Na sve to, Televizija Pink koja se ne samo smatra, već i jeste bezobrazno, ma ni provladina, već baš provučičevska, emitovala glasno veoma degutantnu emisiju o ulozi srpskih tabloida (čitaj – samo Kurira) u reketiranju privrednika i političara.

Tako je počela kampanja pre kampanje, bolje reći parakampanja za obnarodovane, još nezakazane izbore svih nivoa, osim predsedničkog. Oni će se, izgleda odigrati sada još dalekog 24. aprila, potvrdio je to i “glavni” kao verovatnu opciju.

Tako su iscrtane ne samo konture zvanične kampanje, već i skica šta glavama javnosti Srbije odsad nadalje svakodnevno preti – lavina nezamislivih političkih poruka.

Kampanja po državnim poslovima

Kakva će kampanja biti, gde Socijalistička partija Srbije (SPS) ide odvojeno od SNS-a, više od nagoveštaja dao je Vučić i u svom pravoslavnonovogodišnjem obraćanju. On je, uz uspehe Vlade nabrojao i ovogodišnje planove iz kojih iskaču postavljanja brojnih temeljaca i potpisi ugovora za nove pogone i otvaranje pojedinih deonica puteva i mostova, koji po toj agendi padaju baš u datume do izbora.

Za započetu akciju renoviranja 1.000 škola i bolnica ranije je rekao da će biti izložena njegovim svakonedeljnim obilascima. U svrhu kupovine sitne glasačke pažnje poseban socijalni detalj tih rekonstrukcija je – izgradnja i poravka toaleta. To možda izgleda sitničavo za jednog velikog premijera, ali pred očima prosečnog SNS glasača time se ubijaju dve muve.

Klozeta istina i nema u svakoj školi, a po zapuštenosti jesu uporedivi sa bolničkim. To je onda dobra prilika da se kao i za štošta drugo za tu prljavštinu optuži “prošla vlast”. Stoga je vođa SNS-a mogao hrabro da naglasi da njega nećemo videti u kampanji jer će predano raditi kao (tehnički) premijer, ili kako učestalo naglašavaju demokrate “premijer u ostavci”.

Na mostu kod Ostružnice, nadomak Beograda, bar onima koji čitaju između redova data je i metodologija marketiranja ove politke. Ugovorom o izgradnji mosta predviđeno je da bude završen za 26 meseci, u martu 2018. Međutim, osamnaestu Vučić uopšte ne pominje već sve neke rokove tokom 2016. i 2017. kad će se odavde stizati do Čačka za sat i 10 minuta. Pritom ništa nije slagao, jer tu kod Ostružnice već postoji most povezan sa obilaznicama koji takođe omogućava “čačansku satnicu”.

Od uvođenja višepartizma državni poslovi uprezani su u izborne, ali sad je to ozvaničeno i Vučićevim imprimaturom. Institucije, pak, koje se bave kontrolom izbornih prekršaja saopštavaju da, ako su takvi događaji u programu redovnog rada Vlade, onda potpomaganje kampanje državnim poslom i o državnom trošku nije protivzakonito. Osporavaju samo tezu da “lepljenje” vanrednih parlamentrnih izbora za lokalne “gotovo ništa ne košta”, iznoseći  da ta niska cena teži orijentaciono 580 miliona. Inače, u prethodnim glasanjima državni kao izborni poslovi na terenu u toku kampanja povećavani su i do 8,5 puta u odnosu na redovne situacije.

Počela je već i kupovina volje pojedinih segmenata društva. Ove nedelje objavljeno je da će prestati razlozi za najavljeni štrajk u pravosuđu pošto je vlada odlučila da produži ugovore radnicima na određeno vreme, kojima je dotad obećavala otpuštanje. Izbori, zasad odlažu neprijatnost koja je overena i pred MMF-om – zakon o platama i smanjenu broja zaposlenih u državnoj administraciji na čemu je predano radila ministarka Kori Udovički, neće ni stići na dnevni red.

‘Kao nikad dosad u istoriji’

Noseće teme kampanje najjače stranke, dakle, biće uspesi u reformama, naglašavanje značaja koraka u približavanju EU, ali sa specifičnoću da ova vlast, naravno “na čelu sa premijerom”, uzdiže ugled Srbije u svetu, često “kao nikad u istoriji”, i posebno kao lidera u regionu. Još “posebnije” lidera pomirenja. Naglašenost ove teme čita se, po oceni analitičara, i iz činjenice da zemljama u okruženju Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, a možda i Kosovu predstoje izbori.

To liderstvo, vredi pomenuti, istakla je povodom izjava Bakira Izetbegovića da mu je Vučić “neuhvatljiv” između reči i dela, i potpredsednica Vlade i SNS-a Zorana Mihajlović u listu Danas za koji SNS-ovci imaju prećutnu stranačku zabranu da daju izjave. Ona je objasnila time i protivljenje Dodikovom referendumu, iako su i Rusi za njega.

Ovaj detalj ilustruje kako će se priča o mestu u regiji odvijati – kao i dosad lavirajuće, uprošćeno rečeno “između proevropskih i proruskih simpatija”, sve u skladu sa strukturom biračkog tela SNS-a. Naime, odavno je zapaženo da većinski deo krajnje neprofilisanih simpatizera “voli Vučića” zato što u balansiranju svoje politike ne zaboravlja “maćušku”, a dosta konkretnih političkih stavova boji nasleđenim desničarstvom iz prethodnog odela. Tako će mu u izborima od pomoći biti i predsednik Tomislav Nikolić koji je u tome još, i sve češće, eksplicitniji.

Na ovom planu, mesijanstvo lidera koji brani državu, Srbe, pa i građane od brojnih svetskih i regionalnih zala dobilo je kao kec na deset i onu priču o hrvatskim raketama. Ta i takve stvari trošiće se u kampanji izobilno.

Opoziciji, proevropskoj, naravno, u ovakvoj situaciji izbijen je adut da Vučića “grdi” zbog evropskih i međunarodnih poteza, kao ni zbog unutrašnjih reformskih koraka, jer su takve ili slične zemlji neophodne. Zato će uz naglašavanje autoritarnosti rivala, u kampanji isticati da on to sve ne ume dobro da radi i da će oni bolje.

Država k’o Veliki brat

Inače, nema dvojbe da su te reformske mere Srbiji neophodne, ali je često upitno šta je od ostvarenog i koliko realno, a koliko su Vučićeve pohvale sopstvenim merama  samoreklamersko razmahivanje.

Još je značajnije što, uprkos kuknjavi da mu srpski intelektualci ne prilaze, Vučić zapravo na duge staze rasteruje umnu elitu time što na srednje pozicije u zemlji postavlja često nedoučene i lumpen-ljude. Poput izbora u Savet Radiotelevizije Srbije jedne junakinje rialitija, što po sebi možda i nije strašno koliko njena izjava: kad je videla kako je Veliki brat dobro organizovan, odmah je zaključila da takva treba da bude i državna televizija, kako bi se ostvarile vizije “našeg premijera”.

A kakav će biti “format” kampanje? U Beogradu se bezmalo svi slažu – biće prljava, personalna sa podastiranjem afera u čemu je vlast bolji majstor. Primer emisije TV Pink samo je pokazatelj, čiji bi sadržaj bilo neprijatno prepričavati.

Procena većine istraživača mnijenja je da su u situaciji Vučićevog visokog rejtinga rezultati izbora predvidljivi. Još jedna pobeda, samo uz pitanje kakva i kolika. I da li, možda, dvotrećinska kojom se lako menja Ustav, ne samo zbog EU, već možda i zbog promene načina biranja predsednika što otvara neslućene šanse za aplikaciju “uzora Mila Đukanovića”. Putina da ne pominjemo.

Druga procena: u ovim izborima presudno mogu da prelome dosad nagomilani i socijalnom apatijom naoružani apstinenti. Mi bismo sebi, ipak, dozvolili zapažanje da nipošto ne treba isključiti faktor – iznenađenja.

Saplitanje plivača u opozicionom bazenu

Najvećoj vladajućoj partiiji prognozira se između hrabrih 52 odsto i opreznih 42, socijalisti se “vrte” oko 10, Demokratska stranka bi imala od 6,5 do 10 odsto. Za savez Tadićeve Socijaldemokratske stranke (SDS) i Jovanovićevog Liberalno demokratske partije (LDP) procene su protivrečne. Jedni tvrde da imaju prolaz zajedno do devet odsto, drugi da će se boriti za cenzus. Isto se špekuliše i za pakt Demokratske stranke Srbije (DSS) i još desnijih proruskih Dveri, a pritom se zaboravlja da postoji još jedna, “originalna i izvorna DSS”.

Bez obzira na zapažanja javnomnijenskih agencija koji Šešeljeve radikale kotiraju i niže, nije nemoguće da doteraju i do samopripisanih 22 odsto. Male proevropske stranke same nemaju nikakve šanse, osim ako se prišljamče većima. Ali kome, kad se Pajtićev pokušaj udruživanja sapleo o sujete već na startu?

Boris Tadić i Čedomir Jovanović svoje rezerve prema udruživanju pravdaju time što su em “prvi kukuriknuli” formirajući svoj savez “još pre šest meseci” (sada im se pridružuje i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenada Čanka), em sebe doživljavaju kao veliku stranku u odnosu na druge Pajtićeve uzvanike.

“Dugo sam ovde, ali znam ljude, pa ipak me iznenadilo da se posle dva sata prekrši jedna od tačaka dogovora – da se ne izlazi sa saopštenjima, osim onog koje je zajednički utvrđeno i povereno Pajtiću da ga obnaroduje. Šta se u dva sata desilo” zapitao se Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i kaže da je to “zabluda koja može da im se osveti, jer umišljanje o veličini dolazi upravo od onih koji su fragmentirali opoziciju, pa nisu ni parlamentarna stranka”.

Nastavljeno prepucavanje saopštenjima izaziva zaključak koji je sada još uvek pitanje: u koliko li će kolona ići opozicija koja je istini za volju manje opozicija, a više ponavljanje viđenog. Zato se u Srbiji iz izbora u izbore povećavao broj apstinenata (2014. je izlaznost bila najniža) srazmerno čemu je rastao značaj  za ishod. Njihova uloga ovoga puta ide ka kulminaciji. Videćemo kakvoj.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera