Akcize, od moralne packe do prostog oporezivanja

Piše: Goran Stanković

Akcize u Srbiji su u nekoliko skokova lagano prešle iz oblasti „oporezivanja luksuza“,  do najprostijeg oporezivnja proizvoda, bez kojih je teško opstati kao što su električna energija i TNG [plin]. Ovo nije isključivo recept srpskih vlasti, pa zato i nije za čuđenje što je akciza na električnu energiju upravo preporuka MMF-a i Evropske unije.

Takođe, poslednjih meseci se zbog drastičnog povećanja akciza na TNG, i raznih nameta na plinske uređaje u vozilima, sve više vozača vraća na druge vrste goriva. TNG je ranije u većoj meri bio oslobođen dela akciza kao ekološko gorivo, ali kada ponestane novca u budžetu, to i nije više toliko važno.

Ranije je pojam akciza građane uglavnom asocirao na alkoholna pića, gorivo i luksuznu robu. Od ove zime u Srbiji građani koji se greju na struju, za svoje grejanje plaćaju akcizu u iznosu od 7,5 posto, što je značajna stavka.

Domaćinstva koja su priključena na toplovode bi u dogledno vreme trebalo da dobiju kalorimetre i tako svoj račun plate po stvarnom utrošku toplotne energije.

Receptura iz doba socijalizma

Međutim u Srbiji se takođe dugo održala svojevrsna akciza, koju su patentirali bivši socijalistički rukovodioci. Naime, u ta vremena se smatralo da domaćinstva koja žive u stanovima površine od preko 60 kvadratnih metara, imaju bolja primanja i da žive u luksuzu (s obzirom da su uglavnom razni socijalistički rukovodioci imali upravo te veće stanove). Tako je ustanovljen sistem naplate električne energije u kome se cena kilovata povećavala sa povećanjem potrošnje u tekućem mesecu. To je tako ostalo do današnjih dana, iako je takav poredak odavno isčezao.

Tako je u današnje vreme čest slučaj da više domaćinstava žive u jednom objektu i tako plaćaju ovaj svojevrsni porez na luksuz. U svakom slučaju svaka država treba da ustanovi dobru fiskalnu politiku, i tako obezbedi neophodna sredstva za popunu budžeta.

Često se može primetiti da su političari i državni činovnici koji kreiraju ovakve odluke svojim stilom i načinom života dosta udaljeni od realnosti. Tako smo 2010. godine u Srbiji imali skoro komično povećanje nameta na sve vrste plovila. Ali, naredne godine se umesto očekivanog povećanja u budžetu, pojavilo smanjenje od 40 posto, jer je došlo do velikog smanjenja broja plovila koja su uopšte bila registrovana.

Verovatno se nekim državnim činovnicima koji nisu provodili slobodno vreme na čamcima i na vodi, učinilo da su to sve prebogati vlasnici jahti, koji i onako ne znaju šta će sa novcem, što je daleko od istine.

Još od 16. veka kada se u Holandiji pojavio pojam akcize najpre na pivo, pa nadalje, postoji neka svojevrsna moralna i zdravstvena briga vlasti o čoveku, koja prati ovaj vid poreza. Kada se iscrpe ova specifična objašnjenja, koja govore šta bi valjalo opteratiti akcizama, a novca ponestaje, ide se na robu sa neelastičnom tražnjom.

Zabrana pušenja na javnim mjestima

Od ove godine u Srbiji bi trebalo da se sprovede zabrana pušenja na javnim mestima. Valjalo bi objasniti šta se tačno smatra pod javnim mestom.

Neosporno je da su svi objekti koji se finansiraju iz budžeta javna mesta.

Pod prepostavkom da je vlasnik nekog ugostiteljskog objeka pušač, kao i njegovi zaposleni, postavlja se pitanje zašto neka mušterija ima potrebu da boravi baš u ovom objektu, kod tako velike konkurencije i svoje slobodne volje.

Statistički podaci govore da savremeni čovek, u svakodnevnom životu, sve više troši robu široke potrošnje a posebno hranu. Takođe je u svetu zabeležena prekomerna težina kod velikog procenta građana, a to je u nekim državama poprimilo epidemijske razmere. Sigurno je da jedna količina novca koja je ranije bila utrošena za porok kao što je duvan, našla svoj novi put. Može li možda i hrana kao takva da poprimi elemente poroka?

Nažalost čovek kao biće koje je ovladalo svim mogućim znanjima koja mu olakšavaju život, često teško može da ovlada samim sobom.

Da li se države ustvari pored brige za zdravlje svojih građana, takođe intezivno bore da naplate ogromne sume novca, koje im kroz šverc duvana izmiču.

Cigarete kao klasična akcizna roba doživljavju postepeno proterivanje u većini zemalja, koje su zbog zdravlja građana odlučile da se ova roba postepeno izbaci iz upotrebe.

Samo Srbija kao relativno mala država godišnje izgubi oko 200 miliona evra, na nenaplaćenim dažbinama, zbog šverca cigareta i rezanog duvana.

Može se samo zamisliti o kojim se iznosima radi kada su u pitanju razvijenije evropske države, koje se takođe bore protiv šverca. Da su Holanđanji u svoje vreme imali proizvod kao što je „rijaliti šou“, verujem da bi ga papreno oporezovali, dok bi pivara bila u drugom planu.

Videćemo u kom smeru će ići ova stalna borba vlasti i građana, kao i čoveka sa samim sobom, ali mora se priznati da iskrenost nije uvek najvažniji element koji opredeljuje ovu vrstu odluka.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera