Skrivanjem iza zakona, Gruevski zataškava aferu

Skopski sud je odlukom da tonske snimke i druge dokaze stavi van snage izazvao burne, pa i ogorčene reakcije u makedonskoj javnosti (EPA)
Skopski sud je odlukom da tonske snimke i druge dokaze stavi van snage izazvao burne, pa i ogorčene reakcije u makedonskoj javnosti (EPA)

Piše: Risto Popovski

Sudskih nepravdi i manipulacija bilo je od kada postoje sudovi, a i biće ih još. Posebno kada se u deljenje pravde, pravo, u rad sudova i sudija, umeša vlast i politika. Najnovije svedočenje o tome je odluka Osnovnog suda u Skoplju da „zapečati“ dokaze objavljene u okviru mega skandala sa prisluškivanjem, koji svedoče o kriminalu, korupciji i izbornim prevarama aktuelne vlasti, na čelu sa premijerom Nikolom Gruevskim.

Odlukom Skopskog suda da „zatvori i čuva“ dokaze obelodanjene u aferi prisluškivanja više od 20 hiljada telefona, dovedeni su u pitanje i istraga i odgovornost za ovaj skandal kakav dosad nije zabeležen u svetu. Pored toga, direktno se krši i odredba međunarodnog Dogovora potpisanog uz posredovanje/pritisak EU-a i SAD-a da se u Sobranju izabere specijalni tužilac, koji treba da istraži aferu ”Prisluškivanje”.

Skopski sud je odlukom da tonske snimke i druge dokaze stavi van snage izazvao burne, pa i ogorčene reakcije u makedonskoj javnosti, posebno u redovima opozicije, koja je i najglasnija. Prve ocene su da je odluka suda da zamrzne i isključi dokaze doneta pod direktnim pritiskom i vulgarnim mešanjem aktuelne vlasti, protiv čijih je najviših funkcionera podneto čak 27 tužbi za kriminal, korupciju i izborne prevare i zloupotrebe.

Ocenjuje se da je odluka Suda da „zatvori i čuva“ dokaze deo scenarija vlasti, da zamrzne i celokupnu istragu o aferi ”Prisluškivanje” i da pravnim manevrima blokira rad specijalnog tužioca. On, prema međunarodnom Dogovoru, treba da bude izabran 15. septembra i treba da ispita navode iz afere ”Prisluškivanje” o kršenju zakona koje je obelodanila opozicija u okviru projekta „Istina o Makedoniji“.

‘Čestitka’ opoziciji

Objavljivanje odluke Skopskog suda 1. septembra je svojevrsna i verovatno planirana „čestitka“ opoziciji koja se posle 15 meseci bojkota vratila u Sobranje Makedonije. Vraćanje opozicije je predviđeno međunarodnim Dogovorom, a jedan od njenih prvih ciljeva je upravo izbor specijalnog tužioca, čija delatnost može da bude dovedena u pitanje odlukom Suda o „zatvaranju“ dokaza.

Odluka Suda da se tonski snimci i transkripti telefonskih razgovora izdvoje iz dokaznog materijala doneta je na zahtev advokata grupe od devet osumnjičenih. Ovi dokazi priloženi su uz 27 tužbi koje su podneli opozicioni socijaldemokrati i o kojima istragu formalno vodi Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju.

U grupi osumnjičenih su, kako se navodi u saopštenju Suda, pored premijera Nikole Gruevskog i dva bivša ministra – za unutrašnje poslove i za građevinarstvo – Gordana Jankulovska i Mile Janakievski, kao i dugogodišnji šef kabineta premijera Martin Protuđer.

Na listi osumnjičenih je i bivši direktor Uprave za državnu bezbednost Sašo Mijalkov, bratanac Gruevskog, sa čijim se imenom povezuje afera ”Prisluškivanje”. Tužbe su podnete i protiv gradonačalnika Skopja Koceta Trajanovskog, sekretara Vlade Kirila Božinovskog, kao i protiv Irene Miševe i Tonija Trajkovskog.

Odluku da se audiozapisi i transkripti prisluškivanja ”zatvaraju i čuvaju” i da ne mogu da se koriste, Sud objašnjava činjenicom da nisu pribavljeni na legalan način i u zakonskoj proceduri o posebnim istražnim merama. Sud se poziva na Krivični zakon koji predviđa da se dokazi stečeni na nezakonit način ne mogu koristiti u sudskom postupku i da se na osnovu njih ne mogu donositi sudske odluke.

Pravne dileme

Činjenica da je Sud odluku o „zatvaranju“ dokaza obezbeđenih prisluškivanjem doneo formalno pravno, te da se, kako se navodi u saopštenju, nije upuštao u njihov sadržaj, bila je povod za polemike pravnika. Ključno pitanje nije samo zašto se Sud nije upuštao u sadržaj dokaza, već zašto je „zaobišao“ sam čin prisluškivanja i nije ispitao da li je vršeno legalno, ko je i zašto masovno prisluškivao.

Mega aferu u okviru koje je priluškivano više od 20 hiljada telefona, obelodanili su opozicioni socijaldemokrati u februaru ove godine. Opozicija tvrdi, a to je kasnije i posredno potvrđeno, da je prilsuškivanje vršila Uprava za državnu bezbednost na čijem je čelu bio Sašo Mijalkov, bratanac premijera Gruevskog, koji je verovatno o tome bio obavešten. Oboje su na listi osumnjičenih, ali su dokazi „zatvoreni“, barem za sada.

Opozicija je na još nepoznat način dobila tonske zapise prisluškivanja i za nekoliko meseci je objavila 38 setova audiozapisa. Takozvane „bombe“ sadrže jasne indicije da su visoki rukovodioci, protiv kojih su podnete krivične prijave, umešani u brojne nezakonite radnje.

Prvi među njima, premijer Nikola Gruevski, pominje se u više navrata. Tonski zapisi njegovih razgovora svedoče o dogovaranju provizija od stranih investitora. Ima i direktnih naredbi i uputstava kako da se ruši objekat političkog neistomišljenika, kao i svedočenja o ličnom interesu za kupovinu atraktivnih građevinskih parcela.

Činjenica da su ovakve i slične indicije o Gruevskom i njegovim najbližim saradnicima sada „zatvorene“ i da se čuvaju u Sudu, izazvale su kritike pravnika koji ne osporavaju da Zakon ne dozvoljava korišćenje nelegalno stečenih dokaza, ali tvrde da su oni indicija za istragu. Među njima su i advokati Aleksandar Tortevski i Jovan Trpenovski koji se pominju kao kandidati za funkciju specijalnog tužioca.

Snimci prisluškivanih razgovora i dalje mogu da posluže kao indicija za istragu krivičnih dela za koja opozicija tereti visoke nosioce vlasti – izjavio je advokat Tortevski. On ukazuje da se za krucijalni dokaz o nezakonitom prisluškivanju ne može reći da je nezakonit.

Pristalice premijera Gruevskog, posebno mediji koji su pod njegovom kontrolom,  podržali su i ocenili kao pravno izdržanu odluku Suda da se zamrznu dokazi koji svedoče o nezakonitim postupcima funkcionera. Pozivaju se na formalno pravni aspekt odluke Suda i na strana iskustva.

Bježanje od odgovornosti

Gotovo niko od pravnika i političara koji su komentarisali odluku Suda nije direktno izjavio da je ona doneta pod pritiskom vlasti, čiji su sadašnji i bivši funkcioneri osumnjičeni za kriminal i korupciju. Međutim, njihove izjave i ocene da odluka Suda nije pravno izdržana, jasno govore šta misle o relaciji vlast – Sud i obrnuto.

Najotvoreniji u oceni bio je profesor Pravnog fakulteta i član Helsinškog komiteta Goran Kalajdžiev, koji je rekao da se znalo da će Sud biti naklonjen političkim moćnicima. Ocenjujući da je na vlasti „snažno organizovana banda“, Kalajdžiev se zalaže da se, pored specijalnog tužioca, formira i poseban sud.

Helsinški komitet ocenjujući da Sud pravno gledano nije imao nadležnost da „zatvori“ dokaze o aferi ”Prisluškivanje”, otkriva i scenario koji stoji iza ove odluke. „Jasno je vidljiva namera da ova odluka Suda postane pravosnažna i da se time izigra odredba Ustava, prema kojoj nikome ne može ponovo da se sudi za delo za koje je suđen i postoji pravosnažna presuda“, navodi se u saopštenju.

Ima niz indicija koji ukazuju da je upravo to scenario kojim vlast protiv čijih su funkcionera podnete tužbe za kriminal i korupciju, nastoji da izbegne odgovornost. Iza pozivanja samo na formalno pravnu stranu, vidi se nastojanje da se u potpunosti blokira istraga o aferi ”Prisluškivanje”.

Političke posljedice

Ukoliko odluku Skopskog suda ne ukine viša instanca i ona postane pravosnažna, može se dogoditi da sadašnji i bivši funkcioneri osumnjičeni za kriminal i korupciju izbegnu odgovornost. Tajming objavljivanja odluke Suda imao je za cilj da ponizi i omalovaži opozicioni Socijaldemokratski savez koji se javlja kao tužilac. Opozicija je očigledno bila zatečena, a njen lider Zoran Zaev se nije oglasio.

Gruevski je zahtevom da se izuzmu dokazi protiv njega, priznao krivicu za sve navode objavljenje u aferi ”Prisluškivanje” i potvrdio je njenu anutentičnost– izjavio je šef poslaničke grupe Socijaldemokrata Gorančo Spasov. On tvrdi da ova odluka neće uticati na rad specijalnog tužioca koji će voditi istragu o svim indicijama iz afere prisluškivanja. 

Funkcija specijalnog tužioca uz međunarodno posredovanje uvedena je upravo zbog ocena da je pravosuđe u Makedoniji pod čvrstim uticajem vlasti. EU je relativno uzdržano reagovala na odluku Skopskog suda da „zatvori“ dokaze, iako može da stavi van fukcije, ne samo istragu o prisluškivanju i ulogu specijalnog tužioca, već i ceo međunarodni politički Dogovor.

Brisel se oficijalno ograničio na izjavu da ne komentariše sudske odluke koje nisu konačne. Nezvanično je, međutim, najavljeno da će evrokomesar Johanes Han, koji je bio posrednik i potpisnik Dogovora, sredinom septembra doći u SkopLje, neposredno posle datuma za izbor specijalnog tužioca. Nejasno je hoće li ova poseta doprineti napretku za izlazak iz krize ili će pregovore vratiti na početak. Obe opcije su otvorene.

Vašington, koji je jedan od potpisnika Dogovora za izlazak Makedonije iz krize direktno je pozvao Vladu i sve političke partije da omoguće da specijalni tužilac, koji treba da istražuje aferu ”Prisluškivanje”, ima potpunu autonomiju u svom radu. U saopštenju Ambasade SAD-a u Skoplju se navodi da moraju da se implementiraju sve odredbe Dogovora da bi Makedonija mogla da reši i prevaziđe političku krizu.

Stavovi međunarodnih posrednika su jasni, ali su kriza, a posebno mega afera ”Prisluškivanje” očigledno još daleko od raspleta. Sasvim je sigurno je da će biti još novih epizoda iznenađenja i preokreta.

Premijeru Gruevskom od sudskog raspleta afere direktno zavisi ne samo politčka karijera. Gruevski i njegovi najbliži saradnici, osumnjičeni za kriminal korupciju i izborne prevare, imaju očigledno unapred spremljen scenario i strategiju kako da, skrivanjem iza zakona i uticajem na sudstvo, zataškaju aferu ”Prisluškivanje” i izbegnu eventualnu odgovornost.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera
 



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO