Resetovanje demokratije

Piše: Risto Popovski

Tvrdi i dugotrajni će biti pregovori u traženju rešenja za izlaz iz medijske krize i prevazilaženje krajnje neprofesionalnosti u koju je zapalo novinarstvo u Makedoniji. Prvi razgovor predstavnika četiri političke partije samo je potvrdio da su stavovi vlasti i opozicije krajnje suprotstavljeni i da će put do dogovora biti težak.

Mediji, koji su godinama na profesionalnoj nizbrdici, na sigurnom putu ka dnu, ako ga već nisu dotakli, treće poglavlje su u političkim pregovorima o izlasku iz krize, obnavljanju demokratskih vrednosti, vraćanju osnovnih čovekovih prava i sloboda. Uz snažno međunarodno posredovanje/pritisak, partije su se dogovorile o specijalnom tužiocu, a otvoreno je i poglavlje o izbornoj regulativi i biračkom spisku.

Rokovi za dogovor između političkih partija su kratki, precizno utvrđeni i za sada se poštuju. Dogovor o izbornoj regulativi treba da bude postignut do 6. oktobra. Rok za izbor ministara i zamenika ministara iz redova opozicije u aktuelnoj vladi je 20. oktobar.

Poglavlje promena u vladi treba da se zaokruži krajem godine povlačenjem Nikole Gruevskog sa funkcije premijera, na kojoj je gotovo deset godina. Vladu u kojoj će biti i predstavnici opozicije i koja treba da organizuje fer i demokratske izbore u aprilu, umesto Gruevskog, predvodiće i dalje predstavnik vladajuće VMRO DPMNE.

Tužiteljica ‘Supermenka‘

Dugotrajni i iscrpljujući pregovori oko vraćanja osnovnih demokratskih vrednosti mogu da budu povod da kriza u sferi medija, koja je posledica, pre svega, “nezdravog” uticaja vlasti i političkih partija, selektivnom i tajnom finansiranju glasila, ostane u senci drugih tema. Debata je počela i očekuje se da će biti postignut dogovor o medijima zbog nijihovog ključnog značenja za vraćanje demokratskih vrednosti, prava i sloboda.

Opozicija se zalaže da rok za Dogovor o medijima bude 15. oktobar, kako bi bilo dovoljno vremena da se primeni do aprilskih izbora. Debata o medijima već kasni, zbog maratonskih pregovora o uvođenju institucije specijalnog tužioca. On ima mandat da istraži indicije iz afere prisluškivanja. To jest da su u kriminal, korupciju i prevare umešani visoki Vladini i državni funkcioneri, uključujući i premijera Gruevskog.

Makedonija je, posle dugotrajnih i dramatičnih pregovora, dobila specijalnu tužiteljicu. Na ovu funkciju izabrana je Katica Janeva (50), dosadašnja javna tužiteljica iz Đevđelije. Na insistiranje međunarodnih posrednika da se poštuju dogovoreni rokovi, ukaz o izboru Janeve i poseban Zakon o specijalnom tužiocu poslati su Vladinim avionom na potpis predsedniku Gjorgeu Ivanovu, koji je taj dan bio u poseti Crnoj Gori.

Specijalnu tužiteljicu Janevu satirični nedeljnik Koza nostra predstavio je karikaturom na naslovnoj stranici kao “Supermenku”. Jedna od aluzija je da bi Janevoj, od koje javnost očekuje brze rezultate, dobro došlo i nešto natprirodne moći. Specijalna tužiteljica ima dugogodišnje iskustvo, jer je završila obuke o istraživanju organizovanog kriminala u SAD-u i Italiji.

Janeva ima posebna ovlašćenja u vođenju istrage i može da koristi i podršku stranih eksperata. Ima mesec dana da sama izabere pomoćnike i počne sa radom. Biće pod lupom javnosti, a ima složen, nezahvalan, ali i izuzetno značajan zadatak. Od nje se očekuje ne samo da profesionalno istraži indicije da su u kršenje zakona umešani najviši državni funkcioneri, već i da povrati poverenje građana u pravosuđe i vladavinu prava, kojeg gotovo i da nema. Zbog toga je i uvedena institucija specijalnog tužioca.

Novi izborni model

Tonski zapisi iz afere masovnog prisluškivanja u Makedoniji, koji će biti glavni predmet istrage specijalne tužiteljice, sadrže indicije o kriminalu i korupciji, ali i o izbornim prevarama i falsifikatima u koje su umešani predstavnici vlasti. Upravo zbog toga političke partije pregovaraju o izbornoj regulativi, stvaranju uslova za održavanje fer i regularnih izbora, za vraćanje jedne od temeljnih vrednosti demokratije.

Pregovori o izbornoj regulativi, u kojima učestvuju VMRO DPMNE i Demokratska unija za integraciju, partije u Vladinoj koaliciji, kao i opozicione Socijaldemokratska stranka Makedonije i Demokratska partija albanaca, biće ključni za izlazak iz krize i obnovu demokratije. Razgovara se o izbornom modelu, ažuriranju biračkog spiska te o sastavu Državne izborne komisije.

Ažuriranje biračkog spiska biće jedan od težih zadatka. Na biračkom spisku ima oko 1,7 miliona birača, što je, u poređenju sa jedva dva miliona stanovnika, previše i može da bude osnova za razne izborne manipulacije i falsifikate. Na stolu su i predlozi kojim se daje mogućnost građanima da sami lično verifikuju svoje učešće na glasanju te da se glasa uz pomoć otiska prsta.

Nema velikih razlika u mišljenju partija o ovim predlozima, što nije slučaj sa izbornim modelom. Opozicija predlaže da, umesto sadašnjih šest, Makedonija bude jedna izborna jedinica i da partije nastupaju sa otvorenim listama. Partije iz vladajuće koalicije nastoje da se zadrži sadašnja podela izbornih jedinica i da se primeni proporcionalni model.

Manje političke partije podržavaju predloge za jednu izbornu jedinicu i otvorene liste, budući da se time ograničava monopol velikih partija, koje decenijama dominiraju na političkoj sceni. Modeli koji otvaraju mogućnosti za manje partije već su povod za pomeranja na političkoj sceni, kako u redovima pozicije i opozicije, tako i u makedonskom i albanskom političkom bloku.

Poznati makedonski biznismen Trifun Kostovski najavio je formiranje partije koja bi mogla da bude konkurencija opozicionim socijaldemokratama.

Deo rukovodstva partije DUI, koja je koalicioni partner u Vladi, najavio je formiranje nove partije, pod nazivom Uniteti (Jedinstvo). Ova inicijativa ima javnu podršku aktivne građanske asocijacije Besa. Nije isključeno da se pridruže i druge manje partije Albanaca i da na izborima nastupe zajedno kao ozbiljan protivnik DUI-ju, koji je osam godina na vlasti.

Poznati makedonski biznismen Trifun Kostovski najavio je formiranje partije, koja bi mogla da bude konkurencija opozicionim socijaldemokratama. Nezadovoljni članovi vladajuće VMRO DPMNE i manje partije koje su do sada bile u koaliciji sa vladajućom partijom najavljuju udruživanje u Narodni front. Najave za pomeranja na političkoj sceni u principu bi trebalo da doprinesu demokratizaciji odnosa. Treba, međutim, videti kako će se nove partije i koalicije pozicionirati.

Tvrdo resetovanje

Sama činjenica da političke partije pregovaraju o obnavljanju demokratskih vrednosti, vraćanju osnovnih sloboda i prava građana svedoči o dubini političke i društvene krize u Makedoniji. Partije na vlasti koje su, ne samo po funkciji, već i direktno najodgovornije za sadašnju situaciju u Makedoniji, nastoje da se zadrži status quo, da se ništa ne menja, da se održi autokratski-totalitarni režim, koji im omogućava neograničenu vlast.

Partije na vlasti su, nevoljno i pod snažnim pritiskom Evropske unije i SAD-a, pristale, tačnije – bile prinuđene, da pregovaraju o vraćanju demokratskih vrednosti i poštovanju osnovnih čovekovih prava i sloboda. Sama činjenica da se o tome pregovara potvrđuje činjenicu da su za vreme režima, na čelu sa Gruevskim, godinama kontinuirano i sistematski ukidane demokratske vrednosti. Da su osnovne slobode i prava čoveka bile žrtva samovolje i neograničene vlasti.

Dovoljno je da  se počne tražiti rešenje za izlazak iz krize. A počelo je. Pregovori teško idu, zadati rokovi su kratki, ali se, bar zasada, poštuju. Daleko teže od postizanja dogovora će biti njihova primena i poštovanje.

Apsurdno je u drugoj deceniji 21. stoleća voditi političke pregovore o vraćanju osnovnih demokratskih vrednosti. To liči na pokušaj da se “resetuje” demokratija. Resetovanje je informatički termin i obično pomaže. Kada se kompjuter isključi “na tvrdo”, po pravilu, “zaboravi probleme”, obriše greške i vrati se na osnovnu-normalnu konfiguraciju.

Tvrdi su pregovori o vraćanju demokratskih vrednosti koje političke partije vode uz međunarodno posredovanje i pritisak, ali se politički i društveni odnosi ne mogu jednim potezom “resetovati”. Iluzorno je očekivati da se odjednom može obrisati kriza koju je godinama producirala i nadgrađivala aktuelna vlast.

Dovoljno je da se počne tražiti rešenje za izlazak iz krize. A počelo je. Pregovori teško idu, zadati rokovi su kratki, ali se, bar zasada, poštuju. Daleko teže od postizanja dogovora će biti njihova primena i poštovanje.

Koliko se i da li se uopšte uspelo u resetovanju demokratije i vraćanju osnovnih prava i sloboda pokazaće izbori zakazani za april iduće godine. Ostanu li na vlasti Gruevski i njegova partija, znači da je resetovanje demokratije bilo neuspešno i da će režim biti još tvrđi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera