Nejasan cilj Srbije na putovanju u EU
Piše: Goran Stanković
Srpsko dugo putovanje u Evropsku uniju se nastavlja, ka cilju koji se još ne vidi jasno.
Srbija je još pre tri godine dobila status kandidata i od tada je trebalo da radi na popravljanju mnogih stvari kako bi se približila standardima EU-a. Čak i da nigde na svetu ne postoji takva zajednica kao što je EU, koja će nam dati primer, te stvari je svejedno trebalo popraviti.
Za stvari kao što su sređivanje zemljišnih knjiga, uvođenje platnih razreda u državni sektor ili gašenje davno propalih preduzeća uopšte nije bilo potrebno čekati asistenciju EU-a. Ovo su problemi koji su se mogli rešavati sa domaćim kapacitetima, jer ovde nije bila potrebna nikakva finansijska ili pravna pomoć zemalja koje su već u evropskoj zajednici.
Međutim, u prethodnom periodu je urađeno toliko malo, pa se stiče utisak da je Srbija malo dete koje neće da uradi domaći zadatak dok ga roditelj ne nadgleda.
Provođenje propisa
Još od prvih pregovora o ulasku Srbije u EU među privrednicima i građanima konstantno kruže priče kako će se po ulasku u ovu evropsku zajednicu doneti zakon koji će urediti ovu ili onu oblast. Dobijen je jedan privid, kao da u Srbiju tek treba uvesti nauke kao što su pravo i ekonomija, iako ovde postoje mnoge generacije kadrova koje su se školovale po istim naučnim metodama kao i oni u EU.
Slično je sa odnosom Srbije prema bankama, koje se bave kreditiranjem država. Svaka pohvala od strane Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda vezano za stanje u našoj ekonomiji zapravo znači da smo odavno postali neodgovorni prema sopstvenom zaduživanju i stanju u budžetu, pa sada zajmodavac mora da vodi računa o tome kako ćemo raspoređivati novac u svojoj sopstvenoj državi.
Bivši evropski komesar za proširenje Štefan File primetio je da kod novih članica nije najveći problem puko transpontovanje propisa, već sprovođenje. Svakom je jasno da za neupisivanje u zemljišne knjige objekata koje je čak i sama država izgradila ne treba donositi nekakve nove zakone.
Da li su naše vlasti morale da sačekaju predstavnike EU pa da se posvete rešavanju osnovnih pravnih i ekonomskih problema?
Treba reći da većina od 35 poglavlja sadrži uopštene termine. kao što su popravljanje, uređivanje, poštovanje zakona…
Bolji život
Oni koji su sada zaduženi da vode Srbiju na put ka EU sigurno poznaju stvari bolje od ostalih, međutim. bilo bi korisno kada bi privrednike i građane uputili u detalje svakog poglavlja, kroz iznošenje podataka u obliku procenata, iznosa, budućih obaveza…
Ovako, iz vizure običnog građanina, EU i dalje izgleda kao zajednica o kojoj ne treba ni malo raspravljati i koja će, bez obzira na probleme u kojima se nalazi, pružiti bolji život.
Prema istraživanju Evrobarometra, koje je obavljeno prošle godine, dve trećine stanovništva Španije, Velike Britanije, Nemačke i Francuske je bilo protiv EU-a.
Ovo je podatak koji ne može da predstavlja “ništa”.
Čak iako su svi ovi građani EU-a u zabludi, trebalo bi da ekonomisti koji rade za naše državne organe analiziraju ovu pojavu i građanima objasne šta oni misle o tome.
Kod nas je stvorena jedna klima koja pokazuje da je sve što se trenutno radi nekako privremenog karaktera i kako će sve dobiti pravu dimenziju kada Srbija uđe u ovu zajednicu evropskih naroda. Ipak, više od 20 godina pripremanja nije ni malo “privremeno”.
Životni standard
Mnoga dobra iskustva i moderne tehnologije se već sada mogu preuzeti od razvijenijih zemalja EU-a. Dosadašnje nečinjenje predstavnika vlasti je učinilo da Srbija ima mnogo lošiji životni standard stanovništva nego što je realno u mogućnosti. Samim tim je pozicija sa koje se ulazi u EU bitno drugačija.
Takođe je želja stanovnika koji stvarno imaju loš životni standard da uđu u EU je mnogo veća od onog što bi im razum govorio.
Jedan broj ljudi u Srbiji živi potpuno nezasluženo daleko bolje nego što bi živeo u EU, tako da ne čude opstrukcije na uređivanju stanja u državnom sistemu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera