Kosturi iz Dačićevog trokrilnog ormara

Sastanci Dačića i Miše Banane dešavali su se 2009, u vrijeme kada je Dačić bio ministar policije (EPA)

Piše: Dragoljub – Draža Petrović

„Nikada više neću ići po tuđim stanovima. Čak ni u švaleraciju“, rekao je svojevremeno Ivica Dačić, čovek koji je na čelu Socijalističke partije Srbije (SPS) nasledio Slobodana Miloševića, za čije vladavine je neko napisao genijalni aforizam: “Sve države imaju svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu”.

To sa “tuđim stanovima” bila je samo jedna od “interesantnih” triler epizoda iz života bivšeg Miloševićevog potparola, bivšeg premijera, bivšeg ministra policije, te sadašnjeg šefa diplomatije Srbije.

Ukratko, bilo je to ovako: Dačić i tadašnji direktor SPS-a Vladan Zagrađanin 11. januara 2006. odlaze u stan viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića.

Zagrađanin nosi kofer u kojem je 100 hiljada evra, Dačić iz stana izlazi 15 minuta pre ulaska policije koja hapsi direktora SPS-a i viceguvernera zbog davanja ili primanja mita. Sud na kraju oslobađa sve aktere slučaja, dok Dačić dobija posprdni nadimak: “Koferče”.

Iako je, u svom stilu, posle toga izjavio: “Ne nosim ni kofer ni ceger, posle negativnih iskustava iz prošlosti”, Dačić u srpskoj javnosti važi za simpatičnog zamlatu koji upada u raznorazne nezgodne situacije sa “šugenzi-gugenzi” likovima, iz kojih se uvek iskobelja na neki neverovatan način.

Najpre, u vreme onog aforizma s početka ove priče, Srbija je imala svog Arkana, a Arkan svoju državu. Pa se na spektakularnoj svadbi Željka Ražnatovića Arkana i Svetlane Cece Veličković, 1994. godine, pojavio i Dačić.

Krimos od uticaja i renomea

Bilo je to vreme kada su iza Arkanovih “Tigrova” diljem bivše Jugoslavije ostajali “snjegovi, ruzmarin i šaš”, dok je on u Srbiji važio za ono što Italijani zovu kapo di tuti kapi. Jednostavnije, krimos od uticaja i renomea.

To što se pojavio na svadbi jednog od najpoznatijih regionalnih likova “s one strane zakona”, istina, splet je zavičajnih okolnosti – Dačić i Ceca su iz iste varoši, Žitorađe blizu Niša.

Ali, je svima bilo jasno kakva je država u kojoj PR “velikog vođe” lumpuje po mafijaškim svadbama decenije. I peva, što mu je sem upadanja u nezgodne situacije, uža specijalnost.

Najviše voli Bešlićevu “Miljacku”, mada javnost u Srbiji čeka trenutak kada će Dačić zaista “propevati”. S tim što za to “pevanje” nije neophodna prateća muzika.

Najnovija Dačićeva “nezgodacija” sa ljudima iz “sive zone” desila se ovih dana kada je do tada nepoznati portal “krik.rs”, koji su osnovali mladi istraživački novinari, objavio snimke tajnih službi na kojima Dačić i nekoliko njegovih saradnika, u razdvojenim scenama, sastanče sa optuženim članom kokainskog kartela Darkom Šarićem, izvesnim Mišom Bananom, manje poznatim kao Rodoljub Radulović.

Susreti Dačića sa Mišom Bananom, i dalje odbeglim članom te mafijaške škvadre, nisu bili tajna – za njih se znalo još pre tri godine, ali je falila “slika”.

Te smo ovih dana dobili sliku, doduše, bez tona, jer je u pitanju nemi film za čije tumačenje su srpski tabloidi angažovali i čitače sa usana. Od toga nije bilo neke vajde. Čitači su pročitali tek nekoliko nevezanih rečenica, mahom psovki.

Da skandal bude kompletan – ti sastanci dešavali su se 2009, u vreme kada je Dačić bio ministar policije, u vladi koju je sa njegovim socijalistima formirala Demokratska stranka.

Uspješni biznismen

Kasnije je prebegao u naručje Vučiću, koji ga je u vreme kada je bio opozicija, optuživao da je kao ministar policije imao sastanke sa Lukom Bojovićem, beogradskim kriminalcem koji trenutno leži u španskom zatvoru.

Vučić je tada tvrdio da je Dačić “Bojovićev portparol i advokat iz vlasti”, te da mu je pomogao da pobegne iz zemlje zbog optužnice za impresivan broj spektakularnih ubistava.

Bojović je bio još jedan od “kostura” iz Dačićevog trokrilnog ormana, ali je Vučić, naravno, sve to zaboravio kada je sa Dačićem napravio dil za osvajanje vlasti u Srbiji posle izbora 2012.

Ubrzo pošto su zajedno zaseli na vlast, posredstvom medija otkrilo se svašta – recimo, da je klan Darka Šarića držao diskoteku “Vanila” u rentiranom prostoru zgrade u kojoj je sedište Dačićevih socijalista. Šariću je, interesantno, prostor rentirao SPS.

Otkrilo se tada da se Dačić viđao i sa famoznim Mišom Bananom, koji ima i dva alternativna nadimka u beogradskoj čaršiji: Miša Amerika i Miša Florida.

Lider socijalista branio se tih dana pre tri godine okolnošću da nije imao pojma da taj Banana, Florida ili Amerika ima veze sa mafijom. Fakat, Miša Banana je, kako to obična biva u takvim pričama, bio ugledan član našeg društva i uspešni biznismen: čak je godinu dana obavljao funkciju predsednika Teniskog saveza Srbije i Crne Gore.

E sad, to što ministar policije nema pojma čime se bavi njegov kafanski pajtos, groteskno je samo po sebi. Osobito jer je Dačić kao ministar započeo istragu oko šverca kokaina Šarićevog klana, koji se u međuvremenu razbežao po belom svetu. K'o da im je neko dojavio da “brišu” što dalje.

Darko Šarić se posle sam predao, navodno jer je neko od ostalih “umetnika” imao nameru da ga ubije dok je bio u bekstvu, ali Dačićev Banana i dalje odoleva u nekom budžaku.

‘Bananizacija’ Srbije

Opet, istraga oko Šarića možda nikada ne bi ni počela da Amerikanci (nezgodna DEA) nisu natrčali na pun brod kokaina u Južnoj Americi i srpskim policajcima poslali detaljna uputstva i imena, te je Dačić kao ministar policije bio primoran da počne sa istragom.

Tako da su najnoviji snimci samo potvrdili prethodna saznanja medija, ali se glavna polemika vodi oko momenta: zašto su snimci iz zasad nepoznatog izvora stigli pred široki auditorijum baš sada?

Dačić sumnja da ih je novinarima dostavio neko iz okruženja bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ili pak on sam, kako bi ga eliminisali pred predstojeće izbore u Srbiji, dok postoji i teorija da je celu ujdurmu organizovao Aleksandar Vučić.

Posebno jer beogradski sociolog Jovo Bakić, prepričavajući ovih dana svoj susret sa Vučićem od pre tri godine, kaže da mu je on pokazao fasciklu sa dokaznim materijalom protiv Dačića, kojim je navodno nameravao da ga ucenjuje.

Vučiću, u trenutnim okolnostima, Dačić uopšte ne treba. Može da vlada i sa Dačićem i bez Dačića. Pa ni nema nekog naročitog razloga da ga ucenjuje. Valjda bi onu fasciklu čuvao za neka “teža” vremena koja mu svakako slede.

Opoziciji, pak, ova afera dobro dođe da pokaže da je živa, iako ne izgleda baš sjajno u poslednje vreme. Osobito što ovaj snimak ukazuje na “bananizaciju” Srbije, a svaka opozicija na svetu uživa kada ima takav argument u rukavu.

Ipak, banane, ananas i pomorandže su ozbiljno južno voće za srpske prilike. Tako da Srbija nije banana republika, nije ni ananas republika, a nije ni pomorandža republika. Srbija je više – kivi republika. Od premijera pa naniže svi su sve zeleniji. Najviše Dačić.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera