Mito za političare iz džepa građana

Piše: Risto Popovski

Drevne poslovice i izreke “u laži su kratke noge”, “istina je spora, ali dostižna”, kao i brojne druge na čijim su vrednostima vaspitavane generacije, bezvremenske su, iako su, u doba gramzive tranzicije, izvitoperene i zgažene, zajedno sa osnovnim moralnim normama i ljudskim vrednostima, posebno u oblasti koja se pogrešno naziva politikom.

Najnovija u nizu potvrda je i korupcijska afera u Makedoniji, stara desetak godina, ovih dana ponovo je aktuelna i verovatno blizu konačnom raspletu. U „tajni“ krug podmićivanja sa oko 7,5 miliona evra, pored stranih kompanija i biznismena, umešani su bivši i aktuelni makedonski političari, koji su više brinuli o ličnom interesu i svom džepu, nego o potrebama građana.

Previsoke tarife za mobilnu telefoniju koje su građani Makedonije godinama plaćali, obezbeđivale su ekstra profit za telekomunikacione kompanije, dominantno u stranom vlasništvu. Na taj način su namicana sredstva za korumpiranje političara koji su, za uzvrat, mobilnim operatorima obezbeđivali dominantan položaj na tržištu.

Zatvoreni krug korupcije prekinuo je sud u New Yorku, koji je ovih dana otvorio za javnost iskaz zaštićenog svedoka, i uneo novo svetlo u aferu korumpiranja političara. Godinama se u javnosti špekulisalo ko je od političara umešan u aferu sa podmićivanjem. Neka od  imena su ovih dana objavljena, ali spisak (sa)učesnika nije konačan.

Svedočenje posrednika

Bivši premijer iz redova socijaldemokrata Vlado Bučkovski, lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti, partije koja je godinama koalicioni partner u Vladi, kao i jedan od njegovih najbližih saradnika Musa Džaferi, koji je vicepremijer u Vladi, zadužen za sprovođenje Ohridskog dogovora – umešani su aferu korumpiranja.

Ovo, u svedočenju pod zakletvom pred sudom u New Yorku, tvrdi bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Slobodan Bogoevski. Dugogodišnji i veoma uticajni pripadnik službe bezbednosti u svedočenju od preko 160 stranica, tvrdi da je dokumente koji potvrđuju njegovo svedočenje predočio sudu.

Bogoevski, koji ima privremeni status zaštićenog svedoka, navodi da je bio posrednik u uspostavljanju kontakta, a da je incijator bio njegov prijatelj kontroverzni biznismen iz Grčke Dimitris Kondominas. Korumpiranje političara imalo je za cilj da se spreči libelarizacija tržišta, odloži ulazak trećeg mobilnog operatora, a time i dominatan položaj operatora Mobimak, u većinskom vlasništvu MagyarTelekoma, u sastavu DeutscheTelekoma i kao i drugog operatora – Kosmofona, u vlasništvu kompanije OTE iz Grčke.

Prvi kontakti uspostavljeni su decembra 2004 godine, a „zainteresovane strane“ brzo su našle zajednički jezik i dogovor je postignut već u maju sledeće godine, navodi Bogoevski. On je sudu u New Yorku dostavio „Protokol o saradnji“ i „Non paper“ dogovor, koji svedoče o šemi kako je na osnovu fiktivnih dogovora iz Makedonije izvlačen novac, koji je uplaćivan u banke u Kipru na račune firmi biznismena Kondominasa.

Bogoevski je objasnio i šemu raspoređivanja novca, a dostavio i potvrde o isplatama. U tri navrata bilo je u gotovini plaćeno po 2,5 miliona evra. Novac je, kako se navodi, isplaćivan u vili biznismena Kondominasa u Atini, a preuzimao ga je poverljiv čovek koji je imao diplomatski status i Vladinim vozilom, koja nije kontrolisano, prenosio u Makedoniju. On je novac dostavljao u kabinet premijera Bučkovskog, a u Tetovo deo namenjen za Ahmetija i Džaferija.

Kazna od 95 miliona dolara

Kompanije Deutsche Telekom i Magyar Telekom pred sudom u New Yorku saglasili su se da plate kaznu od 95 miliona dolara da bi izbegli tužbu i da ne bi morali da priznaju krivicu za neažurno poslovanje i podmićivanje. Sporazum je postignut krajem 2011. godine i time je bez krivične tužbe završena istraga protiv ovih kompanija, a prekinuta je i istraga koja je vođena u Nemačkoj.

Deutsche Telekom i Magyar Telekom našli su se pred sudom pod optužbom za korupcijsko poslovanje u Makedoniji i Crnoj Gori. Prema navodima optužbe, oficijelnim predstavnicima u Makedoniji plaćeno je 4,88 miliona eura sa ciljem da odugovlače liberalizaciju tržišta i odluku za uvođenje novog mobilnog operatora.

Optužba je teretila Magyar Telekom u sastavu Deutsche Telekoma i za korupciju u Crnoj Gori, u iznosu od 7,35 miliona eura. Toliko je, navodno, plaćeno pretstavnicima Vlade u Podgorici da bi državno preduzeće za telekomunikacije prešlo u ruke Magyar Telekoma.

Magyar Telekom i Deutsche Telekom našli su se pred sudom na osnovu tužbe za nesavesno poslovanje koju je pokrenula Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC). Obe kompanije su u to vreme bile kotirane na Njujorškoj berzi, a time potpadaju pod jurisdikciju američkih zakona, a u istragu je navodno bio uključen i FBI.

Sporazumom sa sudom za koji je plaćeno 95 miliona dolara, nije pokrenuta krivična tužba, ali nije ni skinuta do kraja sumnja u nesavesno poslovanje. Upravo zbog toga, pred sudom u New Yorku povedena je građanska parnica protiv trojice direktora Magyar Telekoma.
Predmet je obiman, a u okviru parnice ima svedoka iz Makedonije, Mađarske, Grčke, Velike Britanije i Nemačke.

Ogorčeni demanti

Bivši dugogodišnji šef državne bezbednosti Slobodan Bogoevski svedočio je u dva navrata. Krajem prošle godine dao je u Skopju iskaz pred advokatom iz New Yorka, a početkom ove je odgovarao na unakrsna pitanja osumnjičenih dikektora i njihovih advokata, preko video konferencije organizovane u američkoj ambasadi u Skopju.

Neposredno posle svedočenja Bogovevski je upućen na izdržavanje kazne, budući da je prethodno osuđen na dve godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. On je bio poslovni zastupnik već pomenutog grčkog biznismena Kondominasa u kupoprodaji građevisnkog zemljišta u Skopju i tvrdi da je osuđen na montiranom procesu.

„Bogoevski je (u iskazu pred sudom u New Yorku) prezentirao brojne netačne informacije i pravi niz proizvoljnih konstrukcija“, tvrdi se u izjavi koju je bivši premijer Vlado Bučkovski dostavio medijima. Bučkovski, koji je profesor na Pravnom fakultetu u Skopju, navodi da je i sam dao iskaz pred Američkom komisijom za hartije, na njen zahtev, početkom februara prošle godine.

Bučkovski kaže da je u svedočenju koje je trajalo sedam časova, odgovarao na pitanja pretstavnika Komisije i advokata direktora Magyar Telekoma, ali ne navodi detalje. Vlado Bučkovski osuđen je lani na dve godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja pri nabavci delova za tenkove u vreme kada je bio ministar za odbranu, čime je, kako se navodi, budžet oštećen za dva miliona evra. Bučkovski vanrednim pravnim lekovima odlaže odlazak na izdržavanje kazne.

Politička reakcija

Demokratska unija za integraciju (DUI) je navode da su njen lider Ali Ahmeti i visok funkcioner i aktuelni vicepremijer Musa Džaferi direktni učesnici u aferi korumpiranja, kategorično odbacila kao „apsolutnu neistinu“ i „gnusnu“ kampanju. U kratkom saopštenju partije se navodi da će biti podnete odgovajuće prijave.

Objavljivanje svedočenja Bogoevskog „je apsolutna neistina, koja se aktuelizuje kao deo prljave kampanje laži i neistina (protiv DUI) u susret predvremenim izborima koji treba da se održe (aprila) iduće godine“, navodi se u partjiskom saopštenju. Svedočenje Bogoevskog poklopilo se, teško je reči dali slučajno, sa ocenama da je partija Ahmetija u najtežoj krizi od osnivanja i da ima brojnih neslaganja u rukovodstvu i kritika članstva.

Odgovarajući na ovu „beskrupuloznu kampanju“, „klevete i konstrukcije“ u saopštenju DUI-a se ističe da oni imaju za cilj da unište uspešnu političku partiju Albanaca, te da su Albanci gospodari svoje sudbine i neće dozvoliti da antialbanski krugovi diktiraju politiku u Makedoniji. DUI u saopštenju poziva Albance da ne podležu tendencioznoj kampanji, budući da je ona deo „antialbanskog projekta“ čiji cilj nisu samo pojedinci i sama partija, „već rušenje temelja političke i društvene organizacije Albanaca i instaliranje sistema anarhije i ropstva“.

Nije precizirano na koga se odnosi ova ozbiljna politička ocena, na koju su mladi Albanci iz građanskog pokreta „Besa“ odgovorili neozbiljno, ali samo naizgled. Na protestu pred američkom ambasadom oni su se zahvalili Ahmetiju što je „albansko pitanje u Makedoniji“ prodao za pet miliona evra, a ne jeftinije. Predložili su i da se sedište partije DUI nazove „Palata mito“.

Raspelt afere?

Mladi iz pokreta „Besa“ su, praktično, jedini koji su se javno oglasili na objavljivanje imena u staro novoj aferi korupcije političara. Upadljivo je da su izostale reakcije ostalih velikih političkih partija. Nisu se oglasili opozicioni socijaldemokrati, čiji je premijer svojevremeno bio Bučkovski, ali ni vladajuća VMRO DPMNE koja, neuobičajeno za ovu partiju, ne koristi aferu protiv rivalske partije.

Razlozi za partijsku „zaveru ćutanja“ su u sferi špekulacija i pretpostavki. Jedna od njih je da su partije, na neki način, bilo direktno ili indirektno, umešane u ovu aferu. Znalo se za nju odavno, ali partije iz „pragmatičnih“ i samo njima poznatih razloga nisu reagovale i insistirale da se sankcioniraju (sa)učesnici u krađi novca iz džepova građana i podmićivanju.

Najmanje tri premijera, uključujuči i aktuelnog, trebalo bi da budu u zatvoru – tvrdi bivši guverner Narodne banke Makedonije Petar Gošev. Njegova izjava delimično objašnjava ćutanje političara povodom najnovije afere. „Ne mogu da verujem da je auktuelni premijer (Nikola Gruevski) još uvek na slobodi“, izjavio je Gošev, ne navodeći imena ostalih premijera koji bi, kako tvrdi, trebalo dugo da provedu iza rešetaka.

Nevladina organizacija Transparency International je ovih dana ponovila da je još u martu 2013. godine Javnom tužiocu dostavila dokumente o korumpiranju političara od strane Magyar Telekoma. U njima su bila navedena i imena političara koji su involvirani u aferu podmićivanja, ali Tužilaštvo nije preduzelo ništa.

Svoje svedočenje obnovio je ovih dana Simo Gruev, koji je bio član borda Magyar telekoma i svojevremeno javno upozoravao na korumpiranje političara. Tvrdi da se još tri imena nalaze u dokumentima koje je on dostavio javnom tužiocu i predstavnicima EU-a, ali reakcija, barem javno, nije bilo.

Nejasno je dali će na osnovu novih podataka Tužilaštvo pokrenuti istragu ili će i ovaj slučaj biti u nadležnosti specijalnog tužioca, koji treba da se izabere do 15. septembra. Afera korumpiranja političara ponovo je aktuelizovala pitanje zašto Makedoniji uz redovno, treba specijalno tužilaštvo, oko čije se nadležnosti još uvek lome koplja.

Novi detalji u aferi korumpiranja političara od strane Magyar Telekoma, mogli bi da dovedu konačno do sudskog raspleta. Teško je predvideti političke reakcije i posledice ove sramne afere, koja se godinama provlači i zataškava. Tim više što se odluka suda u New Yorku da otvori za javnost svedočenje Bogoevskog, u javnosti povezuje sa aferom prisluškivanje koje nije moglo da bude sprovedeno bez znanja mobilnog operatora.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera