Dobročinitelji, ali sa državnim novcem

Piše: Goran Stanković

U Srbiji je odavno zaživela praksa da rukovodioci državnih preduzeća i predsednici organa državne i lokalne samouprave, kada zauzmu svoja radna mesta, postaju najizdašnije mecene, ali sa državnim novcem. Mislim da bi se pred našim rukovodiocima zacrveneli i vladari dinastije Medici.

Na primer, Elektroprivreda Srbije (EPS) je unazad dve godine dala za sponzorstva i donacije oko 175 miliona dinara (1,45 milona evra). Napomenimo da je EPS preduzeće koje ima velike probleme u poslovanju, posluje sa gubitkom, plaća obaveze po osnovu raznih kredita. a građani koji se greju na električnu energiju sa velikom mukom plaćaju račune ili ih uopšte ne plaćaju.

Javno preduzeće treba isključivo da bude servis građanima, dok bi sponzorstva i donacije trebalo da budu rezervisana za tržišna preduzeća kao izraz dobročinstva.

Među onima koji su dobijali novac našle su se: sportske organizacije, razni događaji, sajmovi, naučni skup o Hagu, Savez penzionera Zemun…

Sigurno je da su sport i rekreacija važan segment života, ali niko iz EPS-a se nije zapitao koliko je neko ko više godina ne može da sastavi kraj sa krajem i plati račune u mogućnosti da izdvoji za sport kada nema novca ni za osnovne potrebe? 

Pored toga što ovakva izdvajanja novca treba da budu posao nadležnih ministarstava, problem predstavlja i samovoljni odabir primaoca donacija i pomoći. Takođe su se među primaocima pomoći našle škole i klinike, pa tako izgleda da se tu ne može zameriti, ali zar taj novac nije bio potreban i nekoj drugoj klinici ili školi?

Javna polemika

Uz te donacija, u Srbiji se budžetski novac uveliko daje nevladinim organizacijama, oko čega se vodila polemika u javnosti.

U Srbiji postoji nevladina organizacija koja se zove NALED (Nacionalna alijansa za lokalni razvoj). Organizacija koja je osnovana 2006. godine redovno prima pomoć i članarine od preko 100 gradova i opština, 20 organizacija civilnog društva i 110 firmi. Takođe, donaciju za ovu nevladinu organizaciju je dalo Ministrastvo za ekonomiju i regionalni razvoj, 2009. godine.

Predsednici opština kao predstavnici vlasti, mogu po svom nahođenju da daju novac baš ovoj grupi građana. Naime ove članarine i donacije se daju jer se ova grupa građana dobro bavi istraživanjem i unapređivanjem ekonomskog razvoja društva. Ali za ovaj posao su već plaćeni zaposleni koji rade u određenim institucijama.

Srbija inače svake godine daje određeni iznos novca nevladinim organizacijama, ali se taj novac dobija na konkursima koji su raspisani.

Mora se primetiti da se poslednih dvadesetak godina u Srbiji napravio dobar spoj ekonomskih uređenja u kojoj svako promoviše principe koji njemu najviše odgovaraju.

Ovaj, kako bi muzičari rekli, fusion je na velika vrata uveo razne PR i marketinške firme koje su se tu stvorile da obavljaju sasvim besmislene poslove za opštine i neka ministarstva. Ove firme su se namnožile kao pečurke posle kiše. Čak su i siramašnije opštine, koje npr. ne mogu da reše problem vodosnabdevanja za svoje građane, plaćale za obavljanje ove usluge.

Od čega očistiti Srbiju?

Verovatno je u pamćenju građanja Srbije ostao genijalni potez Ministarstva životne sredine, u vremenu kada je na čelu tog ministarstva bio Oliver Dulić. Tada je za troškove reklame, za pano na kojem je pisalo „Očistimo Srbiju“, plaćeno 475.000 evra. Za taj novac se može kupiti skoro 1.200 metalnih kontejnera.

Možda mi nismo razumeli od čega treba očistiti Srbiju, međutim građani koji su malo više udaljeni od većih gradova svoje đubre i dalje bacaju u rečna korita ili pored puta, jer nemaju gde.

Ovde takođe imamo preklapanje poslova, jer je RTS po prirodi posla dužan da obavlja svako promovisanje ili edukaciju građanstva, povodom rada državnih organa, za šta je već plaćen. Postoje lokalne i gradske televizije koje bi isto trebalo da vrše ovakve promocije.

Sve dok se zakonski ne uredi ova oblast i ne napiše jasan zakon koji definiše raspolaganje državnim novcem, nama ostaje da se čudimo i ocenjujemo koliko su oni koji se bave ovakvim stvarima maštoviti ili bolje rečeno nemaštoviti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera