Važan test za izlazak Makedonije iz krize

Dogovor za izlazak iz krize je bio prvi i lakši dio, a njegovo provođenje će biti teško, piše autor (EPA)
Dogovor za izlazak iz krize je bio prvi i lakši dio, a njegovo provođenje će biti teško, piše autor (EPA)

Piše: Risto Popovski

Visoke temperature, koje i ovog leta vladaju u Makedoniji, podsećaju na političku krizu koja poslednjih godina žestoko pritiska ovu državu, posebno zadnjih nekoliko meseci. Letnje vrućine su svojevidna najava tropske političke klime koja će u Makedoniji vladati do izbora u aprilu iduće godine.

Političke partije bi do proleća, uz posredovanje, tačnije pritisak EU-a i SAD-a, trebalo da se dogovore, da Makedoniju izvuku iz duboke krize i vrate je na put normalnog, demokratskog razvoja. Takve su najoptimističnije prognoze.

Pripreme za ovaj obiman, težak i krajnje neizvestan poduhvat, čiji ishod niko sa sigurnošću ne može i ne želi da prognozira, počinju u ponedeljak (17. avgusta) kada se nastavljaju konsultacije predstavnika četri najveće političke partije. Raspored snaga u radnoj grupi, barem za sada, nije najpovoljniji.

VMRO – DPMNE i DUI, partije koje su u vladajućoj koaliciji, kao i DPA koja je bliska vlasti, a formalno u opoziciji, su na jednoj, a opozicija koju predvodi SDSM, na drugoj strani. U ovako nesimetričnom rasporedu snaga treba da se konkretizuju i sprovedu odredbe Dogovora potpisanog početkom juna i sredinom jula, posle žestokih pritisaka Brisela i Vašingtona.

Posle 17 meseci bojkota, najdužeg u novijoj istoriji, tri opozicione partije – socijaldemokrati, liberali i novi socijaldemokrati se od 1. septembra, u skladu sa Dogovorom, vraćaju u Sobranje. U prethodnim pregovorima i parlamentu, trebalo je da se postigne saglasnost, najpre o izboru specijalnog tužioca, zatim o regulativi za vanredne izbore zakazane za april iduće godine, učešću opozicije u vladi, slobodi medija…

Specijalni tužilac za ‘bombe’

Dogovorom za izlazak iz krize precizno su utvrđeni dinamika i rokovi do kada treba da budu završene preuzete obaveze. Prva od njih je imenovanje specijalnog tužioca koji treba da bude izabran do 15. septembra.  To će biti i prvi, ključni, test koji će pokazati da li su i koliko političke partije spremne i dorasle da Makedoniju izvuku iz krize.

Čak i da sve partije pokažu najbolju volju, što za sada nije vidljivo, dogovor i izbor specijalnog tužioca će biti izuzetno težak zadatak. Ne samo zbog rasporeda snaga u parlamentu. Poslanici najpre treba da izmenama postojećeg ili novim zakonom regulišu delatnost i ovlašćenja specijalnog tužioca.

Daleko veći problem će biti saglasnost partija oko ličnosti koja će se prihvatiti nezahvalne i teške obaveze da bude specijalni tužilac. Podrazumeva se da mora biti nepartijska ličnost, dokazan i uticajan pravnik. Iako je do izbora još daleko, u medijima se već, pominju imena profesora sa Pravnog fakulteta, advokata, sudija…

Specijalni tužilac imaće specijalan i specifičan zadatak – da raščisti i rasplete mega aferu prisluškivanju više od 20.000 telefona. Opozicija koja je obelodanila ovaj skandal i preko takozvanih ”bombi” obavestila javnost o kriminalu, korupciji i izbornim prevarama vlasti, tvrdi da je prisluškivanje vršila služba državne bezbednosti i da je s tim bio upoznat i premijer Gruevski.

Opstrukcije i blokada

Dogovor o uvođenju specijalnog tužioca dobar deo javnosti povezuje sa eventualnom istragom koja bi mogla biti pokrenuta i protiv premijera Gruevskog. Upravo to, kako se ocenjuje, može biti dodatna, velika, možda i najveća barijera i povod za opstrukcije i blokadu izbora specijalnog tužioca, od strane vladajuće koalicije.

Potpisujući dogovor da se za aferu prilsuškivanje imenuje specijalni tužilac, očigledno nametnut snažnim međunarodnim pritiskom, Gruevski i njegovi saradnici su napravili veliki ustupak i demantovali sami sebe. Prethodno su kategorično tvrdili da su snimci prisluškivanja, koji svedoče o kriminalu i korupciji, ”montirani i lepljeni”, nastojeći da ubede domaću i stranu javnost da su falsifikovani i neistiniti. Očigledno neuspešno.

Tonski zapisi prisluškivanja telefonskih razgovora premijera Gruevskog sadrže navode i indicije da je učestvovao u dogovaranju visokih provizija sa stranim investitorima. Snimljeni su i njegovi razgovori oko kupovine, za ”džabaluk”, atraktivnog građevinskog zemljišta. Gruevski, kako je sam izjavio, stoji iza estetski i finansijski kontroverznog projekta ”Skopje 2014” koji, umesto najavljenih 80, košta više od 500 miliona eura.

Snimci prisluškivanja sadrže indicije da su i drugi funkcioneri dogovarali visoke provizije. Nezvanično se u krugovima opozicije navodi da je za nepunih deset godina, koliko su Gruevski i njegovi najbliži saradnici na vlasti, kroz razne nelegalne i nezakonite radnje, prigrabljeno gotovo pet milijardi evra. Novac je navodno, uglavnom iznet iz zemlje u of šor zone, ali je deo vraćen u Makedoniju, preko investicija of šor kompanija.

Distanciranje od saradnika

Mega skandal prisluškivanja više od 20.000 telefona, koji je sam po sebi grubo kršenje Ustava i zakona, otkrio je i niz indicija o nezakonitstima povezanim i sa najbližim saradnicima premijera Gruevskog. Ankete pokazuju da većina građana smatra da su snimci prisluškivanja autentični.

Konačan i čvrst rok za izbor specijalnog tužioca, uz sve neizvesnosti i prepreke, je 15. septembra. Ukoliko on oceni da ima dovoljno indicija da pokrene istragu protiv Nikole Gruevskog, to bi bio kraj njegove političke karijere i totalitarnog režima koji je uspostavio. Gruevski, prema junsko – julskom Dogovoru, 1.januara treba da napusti funkciju premijera i tada neće biti zaštićen imunitetom.

Ukoliko se, ipak, dogodi da izbegne specijalnog tužioca, premijer bi mogao da bude upleten u istragu protiv nekog od njegovih saradnika. Nastojeći da spreči ovakav razvoj događaja, Gruevski se oslobađa najbližih saradnika. Njegovu vladu već je napustilo troje ministara, a ostavku je podneo i uticajni direktor državne bezbednosti, odakle je, prema tvrđenju opozicije, vršeno masovno prisluškivanje.

Poslednjih dana funkcije napuštaju i rukovodioci institucija državne uprave koji su bili poslušni i efikasni sradnici premijera. Analitičari ocenjuju da treba očekivati i nove ostavke, dobrovoljne ili iznuđene, što bi mogao biti i mač sa dve oštrice, budući da neki od njih mogu da budu i zaštićeni svedoci u eventualnoj istrazi.

Distanciranje od saradnika analitičari ocenjuju kao strategiju Gruevskog da na vanredne izbore u aprilu izađe sa novim saradnicima koji nisu povezani sa prisluškivanjem. Gruevski očigledno smatra da neće biti predmet istrage specijalnog tužioca. Oprobanim, ali i izanđalim metodom jeftinog populizma, gotovo svakodnevnim obilaskom, uglavnom ruralnih sredina, pokušava da povrati rejting i priprema se za izbore.

Ili izlazak iz krize ili …

Klijentelističkim i koruptivnim izjavama i odlukama Gruevski pred izbore ”kupuje” birače.  Mediji koji su pod njegovom kontrolom pomno i uz veliku pompu prate svaki njegov korak. Pojedini kolumnisti, osvedočeni protivnici Gruevskog, prognoziraju da će se posle izbora specijalnog tužioca on naći iza rešetaka. Brzo će se pokazati da li je to realnost ili samo njihova želja.

Promene u izbornoj regulativi treba da spreče ili svedu na minimum prevare o kojima svedoče snimci prisluškivanja. Najveća pažnja će biti posvećena ažuriranju postojećeg ili izradi novog spiska birača, koji je bio jedan od glavnih problema u nekoliko izbornih ciklusa unazad.

Izbor specijalnog tužioca je prva, a promene u izbornoj regulativi najteža prepreka na putu izlaska Makedonije iz duboke višegodišnje krize. Potpisivanje Dogovora za izlazak iz krize je bio prvi i lakši deo. Njegovo sprovođenje će biti teško i neizvesno. Pre svega, jer rešenja i odluke zavise direktno od onih koji su državu doveli u krizu – vlast samovoljom i neznanjem, opozicija nečinjenjem i pasivnošću.

Makedonija ulazi u period tropske političke klime koja će potrajati do aprila iduće godine kada treba da se održe vanredni parlamentarni izbori. Međunarodni posrednici, EU i SAD, pod čijim je snažnim pritiskom potpisan Dokument za izlazak iz krize, neposredno će pratiti njegovo sprovođenje i poštovanje rokova koji su dogovoreni.

Stranci najavljuju dodatno posredovanje/pritisak ukoliko političke partije ne mogu da postignu saglasnost, iako je teško pomoći onome ko to ne želi. Alternativa je da Makedonija nastavi da tone u krizu, a dublje više ne može. Skoro je dotakla dno, a i tamo je vruće, kao u paklu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera
 



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO