Gruevski prinuđen da ode
Piše: Risto Popovski
Nikola Gruevski, posle gotovo deset godina, prinudno napušta premijersku funkciju i neće biti na čelu tehničke vlade koja treba da pripremi vanredne parlamentarne izbore zakazane za 24. april iduće godine. Pre nepunu nedelju dana Gruevski i politbiro njegove partije kategorično su tvrdili da će oni organizovati izbore.
Prevremeno povlačenje Gruevskog je najvažnija tačka Dogovora koji je u sredu rano ujutro potpisan u Skopju. Kompromisni Dogovor treba da bude osnova za izlazak iz duboke višemesečne političke, ekonomske i finansijske krize. Svi učesnici dugih i mučnih pregovora, uključujući i strane posrednike, postignuti kompromis hvale i slave kao svoj veliki uspeh.
Nasuprot tome, prve reakcije javnosti su suzdržane. Ne samo zbog sadržaja dokumenta, već, pre svega, jer su građani bezbroj puta svedočili da se dogovori potpisuju zato da se ne bi poštovali, da se javno proglašavaju ništavnim i upoređuju sa toaletnim papirom.
Maratonski pregovori
Lideri vladajuće VMRO DPMNE i opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Nikola Gruevski i Zoran Zaev, su u prvim izjavama, triumfalno, kao svoj veliki uspeh ocenili Dogovor, potpisan posle maratonskih pregovora koji su trajali više od 12 sati.
Nikola Gruevski koji treba da napusti premijersku funkciju 100 dana pre parlamentranih izbora zakazanih za kraj aprila, izjavio je da je zadovoljan dogovorenim. Gruevski i ovaj put nije propustio priliku da optuži opoziciju da beži od izbora, da je njen cilj da kontinuirano izaziva krizu u državi, budući da samo u destabilizaciji vidi mogućnost da dođe na vlast.
“Ono što smo obećali ostvarili smo. Gruevski neće predvoditi vladu koja treba da organizuje vanredne izbore“, izjavio je lider opozicije Zoran Zaev.
Dogovor koji je potpisan samo potvrđuje da su Gruevski i njegovi saradnici vladali na kriminalan način i da su manipulisali izborima, rekao je Zaev koji nije mogao da se uzdrži, a da ne napadne suparnika.
Evropski posrednici su relativno suzdržani, ali zadovoljni postignutim dogovorom. U zajedničkoj izjavi, evrokomesar Johanes Han i evroposlanici Ivo Vajgl, Ričard Hovitl i Edvard Kukan, pozdravili su dogovor postignut posle «konstruktivnih pregovora».
Pregovori o izlasku iz krize u Makedoniji, koji su se razvlačili mesecima, bili su sve drugo samo ne konstruktivni. Upravo zbog toga, a znajući i s kim imaju posla, posrednici su najavili da će izbliza pratiti sprovođenje Dogovora koji sadrži precizno utvrđene rokove. Političke partije će biti pod stalnim monitoringom.
Prelazna vlada bez Gruevskog
Formiranje prelazne vlade pre aprilskih, ali i prije svih narednih parlamentarnih izbora, je jedna od ključnih tačaka Dogovora koji su sa posrednicima potpisali lideri četiri najuticajnije partije.
Pored Gruevskog i Zaeva dokument su potisali i Ali Ahmeti, lider Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je koalicioni partner u vladi, i Menduh Tači koji je na čelu Demokratske partije Albanaca (DPA) koja je formalno opoziciona.
Dogovor predviđa da aktuelna vlada i premijer Nikola Gruevski podnese ostavku 15. januara, sto dana pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora – 24. aprila iduće godine. Vladu, čiji će mandat biti ograničen samo na organizaciju izbora, predvodiće novi premijer, koji će biti iz redova vladajuće VMRO DPMNE.
Opozicioni socijaldemokrati se vraćaju u parlament u koji nisu ušli od aprila prošle godine, posle bojkota rezultata parlamentarnih izbora. Uslov je da u minirekonstrukciji vlade, koja treba da završi do 20. oktobra, imaju dva ministra i tri zamenika ministra u resorima koji su bitni za organizaciju izbora.
Socijaldemokrati će predložiti ministre za unutrašnje poslove i za rad i socijalnu politiku, a u minirekonstrukciji treba da imaju zamenika ministra za finansije, poljoprivredu te za informatiku i državnu administraciju. Predviđeno je da ministri i zamenici ministara koji budu izabrani u minirekonstrikciji vlade budu u sastavu prelazne/tehničke vlade koja treba da organizuje izbore.
Istraga o prisluškivanju
Jedna od ključnih odrednica u Dogovoru je da se do 15. septembra izabere specijalni tužioc koji će imati punu nezavisnost da vodi istragu o aferi prisluškivanja. Tonski zapisi koje, od sredine februara objavljuje opozicija u okviru projekta “Istina o Makedoniji“, svedoče o kriminalu, korupciji i izbornim manipulacijama u koje su umešani najviši funkcioneri vladajuće VMRO DPMNE, uključujući i premijera Gruevskog.
Vlada je do sada ćutanjem ignorisala predloge, pa i zahteve, Brisela i Vašingtona da se otvori istraga koja bi ispitala navode u tonskim zapisima prisluškivanja. Gruevski i njegovi najbliži saradnici su, uz pomoć medija koji su pod kontrolom vlasti, ubeđivali javnost da su snimci prisluškivanja montirani i ‘lepljeni’.
Njihova politička i medijska kampanja da se diskredituju svedočenja prisluškivanja nije bila uspešna. Rezultati ankete američkog instituta IRI, objavljeni ovih dana, pokazuju da 65 odsto ispitanika veruje da su autentični snimci prisluškivanja, koji svedoče o korupciji, krimnalu, pljački, izbornim manipulacijama i zloupotrebama vlasti na čijem je čelu premijer Gruevski.
Ukoliko se zaista otvori nezavisna istraga o navodima prisluškivanja, ali i o drugim aferama sa kojima je povezan vrh aktuelne vlasti, to bi mogao da bude kraj političke karijere Gruevskog. Prema pomenutoj anketi IRI, 55 odsto ispitanika je ocenilo da on ne obavlja dovoljno dobro svoju dužnost i da ne zaslužuje da bude ponovo izabran za premijera.
Kako će nezavisna istraga uticati na političku karijeru Gruevskog, veoma je teško reći. Gruevski samouvereno izjavljuje da će on i njegova partija VMRO DPMNE katastrofalno poraziti opoziciju na predstojećim parlamentarnim izborima i da će ostati na vlasti.
Evroposlanik Ričard Hovit, koji je niz godina bio specijalni izvestitelj za Makedoniju i dobro poznaje prilike u zemlji, ističe značaj imenovanja specijalnog tužioca. Nepristrasna istraga treba da stavi do znanja međunarodnoj zajednici da mora biti pravne odgovornosti za bilo koje krivično delo, izjavio je Hovit.
Nepovjerenje javnosti
Činjenica da su svi učesnici u pregovorima zadovoljni kompromisom koji je postignut i hvale ga kao svoj uspeh, već na prvi pogled izaziva rezerve u javnosti. Izuzetak su naravno fanatične pristalice vlasti ili opozicije koje na socijalnim mrežama hvale svoje lidere i veličaju njihove uspehe.
Dobar kompromis, prema definiciji nemačke kancelarke Angele Merkel, je dogovor sa kojim ni jedna strana nije zadovoljna. Činjenica da su svi zadovoljni kompromisom pokazuje da su pregovarači bili pod snažnim pritiskom posrednika – SAD i EU- ali i da, kako je već uobičajeno, imaju pripremljene opcije da «nadmudre» protivnika i izigraju dogovoreno.
To je glavni razlog za nepoverenje javnosti. U prvim komentarima ukazuje se da dogovor nije obuhvatio reviziju biračkog spiska i organizovanje popisa stanovništva, koji su ključni faktori za fer i demokratske izbore. Birački spisak za prošle izbore bio je gotovo jednak broju stanovnika, a potrebne su i druge promene u izbornoj regulativi. Ima predloga da Makedonija bude jedna izborna jedinica, što bi umanjilo dominaciju velikih partija.
Jedna od bitnih primedbi uticajnih analitičara je što nisu ograničene kompetencije aktuelne vlade premijera Gruevskog do jeseni, dok ne počne da se sprovodi kompromisni Dogovor. Pre svega, u korumpiranju penzionera, poljoprivrednika i socijalno ranljivih kategorija sredstvima iz budžeta, kao i u novom zaduživanju vlade u zemlji i inostranstvu. Nema ni klauzule koja bi zaustavila talas novih populističkih zapošljavanja u državnoj administraciji. Ima i drugih primedbi, među kojima se ne pominje međunarodna istraga o događajima početkom maja u Kumanovu.
Ipak, većina analitičara, iako su uzdržani u ocenama kako će teći realizacija Dogovora, ukazuje da je dobra strana kompromisa to što je zaustavio produbljivanje krize koja je počela pre šest meseci. Dogovor je prvi korak koji otvara mogućnost da Makedonija počne da se izvlači iz krize, a ohrabruje činjenica da će Evropska komisija i posrednici direktno nadgledati njegovo sprovođenje i poštovanje rokova.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera