EU mora nametnuti rješenje za makedonsku krizu

Piše: Risto Popovski

Svetska senzacija bi bilo da su se makedonski političari na pregovorima u sredu, 10. juna u Briselu dogovorili, barem načelno, o modelu prevazilaženja visemesečne krize u državi. Neuspeh se mogao predvideti sa stoprocentnom sigurnošću i gotovo da niko nije zainteresovan za krizu koja je svaki dan sve teža i složenija.

Lideri vladajuće VMRO-DPMNE i opozicionog SDSM-a, Nikola Gruevski i Zoran Zaev, u Brisel su otputovali sa dijametralno suprotstavljenim stavovima. Kako otišli, tako se vratili. Samo su nepopravljivi optimisti možda očekivali da će biti učinjen makar i mali pomak.

Neuspehu briselske runde pregovora svakako je doprinelo mlako, neodlučno, pa i neorganizovano posredovanje Evropske unije (EU). Naivno je bilo očekivati da će se politički oponenti čiji su stavovi “rogovi u vreći” usaglasiti samo dolaskom u Brisel.

Ovakva vrsta “političara” ne funkcioniše bez pritiska, a njega u Briselu očigledno nije bilo. Evrokomesar Johannes Hahn, koji je zajedno sa američkim abasadorom u Skoplju Jessom Bailyjem preuzeo posredničku ulogu, izrazio je razočarenje što su razgovori završeni neuspehom, što ni izdaleka nije primereno ozbiljnoj krizi u Makedoniji.

Pregovori u kojima su učestvovali lideri dveju albanskih partija, DUI i DPA – Ali Ahmeti i Menduh Thaci, trajali su gotovo 12 časova. Mogli su da traju još sto puta toliko i da opet završe bez dogovora, budući da je političarima koji su se ponovo pokazali kao neodgovorni, dopušteno da sami usaglašavaju nepomirljive stavove. A odnos je 3:1, budući da  jedino Zaev insistira na ostavci Vlade Gruevskog.

Lideri vladajuće i opozicione partije Gruevski i Zaev se međusobno optužuju za neuspeh razgovora u Briselu. U prednji plan se ističu lične optužbe, a gotovo da se i ne pominje da je dogovor jedini put za izlazak iz političke i ekonomske krize, koja je po mnogim ocenama najteža od osamostaljivanja države.

Jedini efikasni način je da EU nametne svoj koncept izlaska iz krize i od pregovarača zahteva da se dogovaraju o način sprovođenja, a ne njegovoj sadržini.

Neuspeh susreta u Briselu, a neizvesno je da li će i kako biti nastavljeni, najmanje odgovara građanima Makedonije koja kriza i najteže pogađa. Svako odlaganje rešenja produbljuje neizvesnost, pa i strahovanje od mogućeg, krajnje nepovoljnog razvoja događaja.

Formalno gledano, neuspeh pregovora ide naruku Gruevskom koji ostaje na funkciji premijera. Zahtev opozicije da podnese ostavku i da se formira prelazna ekspertska vlada Gruevski kategorično odbija, pozivajući se na poverenje građana koje je dobio na parlamentarnim izborima pre godinu dana.

Opozicioni socijaldemokrati su te izbore ocenili kao neregularne i od tada nisu ušli u parlament. Evrokomesar Hahn je izjavom da su upravo ti izbori bili korektno sprovedeni zaoštrio atmosferu pred početaka pregovora u Briselu. Hahn je, posle pretnje opozicije da će napustiti pregovore, korigovao svoju izjavu. Ostao je, međutim, utisak da je zauzeo stranu u pregovorima.

Održivi kompromis

Najspornija tema u jalovim pregovorima za izlazak iz krize je formiranje prelazne, ekspertske vlade koja treba da pripremi prevremene parlamentarne izbore. Organizovanje izbora do kraja aprila iduće godine, načelno je dogovoreno početkom juna u Skopju.

Nema, zasada, oficijelnih podataka o kojim se opcijama pregovaralo u Briselu. Prema partijskim izvorima nije postignut dogovor o kompromisnom predlogu da tri meseca pred vanredne parlamentarne izbore Gruevski napusti premijersku funkciju, te da se sa resora koji su ključni za izbore povuku članovi vladajuće partije.

Gruevski je posle susreta u Briselu optužio lidera opozicije da beži od parlamentarnih izbora na kojima će, kako je rekao, biti katastrofalno poražen. Zaev i socijaldemokrati će doživeti fijasko na izborima, izjavio je samouvereno Gruevski, ne navodeći oko čega nije postignut kompromis.

Nerazumno je da Nikola Gruevski, koji je kreator političke krize u Makedoniji, bude na čelu vlade koja treba da pripremi naredne izbore, navodi se u saopštenju opozicionih socijaldemokrata. Opozicija je odstupila od zahteva da se odmah formira prelazna vlada, a Gruevski očigledno ne prihvata ni kompromisnu opciju da se povuče sa funkcije tri meseca pre izbora.

Pozicije i stavovi su nepomirljivi. Opozicija neće na izbore ukoliko na čelu vlade koja će ih organizovati budu Gruevski i njegovi najbliži saradnici. S pravom, budući da snimci prisluškivanja svedoče o izbornim neregularnostima i manipulacijama, koje su dobro uhodane, primenjivane i usavršene na prethodnim izborima.

Sa političarima sa Balkana i njihovog balkanskog mentaliteta ne može se pregovarati na evropski način.

Evropska unija i evrokomesar Hahn ne kriju razočarenje što su pregovori u Briselu završili bez rezultata. EU u zvaničnoj izjavi poziva političke partije da nađu održiv kompromis, ne precizirajući šta podrazumeva pod tom uopštenom formulacijom. Neodrživo je da se od nepomirljivih stavova napravi održiv kompromis.

Uzaludni pregovori

EU je razočarana ishodom. I treba da bude. Način na koji vodi ove pregovore ne može da dovede do rezultata. Sa političarima sa Balkana i njihovog balkanskog mentaliteta ne može se pregovarati na evropski način. Zapravo, može se pregovarati ali, kako se ponovo potvrdilo u sredu u Briselu, uzalud.

Jasno je da se ne može naći rešenje kada se za pregovarački sto dovedu vlast i opozicija sa dijametralno suprotnim stavovima i onda od njih tražiti da sami nađu kompromis. Jedini efikasni način je da EU nametne svoj koncept izlaska iz krize i od pregovarača zahteva da se dogovaraju o načinu sprovođenja, a ne njegovoj sadržini.

Evropskoj uniji se zamera, ne samo što nema koncept koji bi nametnula, već i sam format pregovora. Pojedini analitičari ozbiljno zameraju Briselu što je za pregovarački sto kao sa ravnopravnim partnerima sela sa Gruevskim koji odbija da se provere ozbiljne sumnje da je umešan u kriminal, korupciju, izborne manipulacije…

Briselski zvaničnici su razočarani neuspehom pregovora, iako su i sami tome doprineli. Koliko su tek razočarani građani Makedonije, koji žive u neizvesnosti, pa i u strahu, kako će završiti kriza, najteža od osamostaljenja države.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera