Netanyahu na ivici žileta

Netanyahuova vlada svakog časa visi o koncu (Reuters)

Piše: Boško Jakšić

Kada je desničarski Likud potpisao sporazum sa poslednjim od četiri konzervativna i religiozna stranačka partnera, Izrael je dobio koalicionu vladu koja će imati teoretski minimalnu marginu podrške od 61 poslanika u 120-članom Knesetu.

Lider Likuda Benjamin Netanyahu, kome će ovo biti četvrti uzastopni mandat, samo sat pre isteka roka sklopio je dogovor sa religioznom cionističkom strankom HaBayit HaYehudi (Jevrejski dom) i tako formirao desnu koaliciju koja će u toj meri zavisiti od malih partija da se već govori o jednoj od najnestabilnijih vlada poslednjih decenija.

Novi zaokret udesno dodatno će ugroziti perspektive mirovnog sporazumevanja sa Palestincima, umanjiti šanse za oporavak narušenih odnosa sa Sjedinjenim Državama i pojačati kritike Izraela unutar međunarodne zajednice.

Vladajući zakon broj ministara ograničava na 18, pa će ministri biti postavljani u dve faze, a početnih 18 preuzeće svoje resore dok se zakon ne promeni i dok se ne odobre dodatna ministarstva. Likud će, po ovoj formuli, u prvoj fazi imati deset ministarskih resora, a Netanyahu će preuzeti i spoljne poslove.

HaBayit HaYehudi, stranka koja je protiv palestinske države i podržava gradnju ilegalnih naselja na Zapadnoj obali i po Istočnom Jerusalimu, dobija kontrolu nad odeljenjem za jevrejske naseljenike Svetske cionističke organizacije koja finansira infrastrukturu na Zapadnoj obali.

Po dva ministarstva pripadaju strankama Kulanu Moshe Kahlona i HaBayit HaYehudi Naftali Bennetta, dok Arye Deri, lider ultraortodoksnog Shasa, dobija ministarstvo ekonomije.

Desni centristi stranke Kulanu dobijaju ministarstvo finansija, Bennett se izborio da postane ministar obrazovanja, a njegova poslanica Ayelet Shaked biće ministarka pravde.

Gradnja ilegalnih naselja

U merkantilnoj prirodi koalicionih dogovora Likud je obećao da će budžet ministarstva obrazovanja biti povećan za 163 miliona dolara, dok će 250 miliona biti dato za podizanje plata vojnika koji su u trećoj godini vojnog roka.

“Izrael ima vladu. To nije vlada za ljude na desnici ili levici ili na centru, već za sve ljude Izraela”, izjavila je Shaked, ali to ne umanjuje neizvesnosti koje mnogo govore o sadašnjem stanju izraelske politike.

HaBayit HaYehudi, stranka koja je protiv palestinske države i podržava gradnju ilegalnih naselja na Zapadnoj obali i po Istočnom Jerusalimu, dobija kontrolu nad odeljenjem za jevrejske naseljenike Svetske cionističke organizacije koja finansira infrastrukturu na Zapadnoj obali.

Da će se konflikt sa Palestincima produbiti, potvrđeno je odmah odlukom da se dozvoli gradnja novih 900 jevrejskih kuća u naselju Ramat Shlomo, blizu pretežno arapskog istočnog Jerusalima.

“Ovo će biti koalicija rata koja će biti protiv mira i stabilnosti u našem regionu”, izjavio je glavni palestinski pregovarač Saeb Erakat.
U drugoj fazi, ukoliko se zakon promeni, Likud bi dobio još dva ministarstva dok bi svaka od drugih stranaka dobila po jedno. Predviđeno je da se zamenici ministara ne imenuju do promene zakona, a jedini izuzetak je Yaakov Litzman iz stranke Ujedinjeni Torah Judaism koji već drži položaj zamenika ministra zdravlja.

U izraelskom sistemu, dobijanje najvećeg broja glasova na izborima nije garant da će ta stranka voditi vladu jer se glasovi dele među mnogo manjih stranaka. Netanyahuov Likud je na izborima 17. marta prošao relatvno dobro – čak neočekivano dobro – i osvojio 30 mesta u Knesetu, ali do magične brojke 61 stizalo se samo koalicionim dogovorima.

Izvor nestabilnosti ne krije se samo u aritmetici, već u izraelskom izbornom sistemu koji ulazak u Kneset dopušta velikom broju malih partija koje slede sasvim sužene interese.

Stvari su se, prema mišljenju Netanyahua, iskomplikovale kada je Avigdor Lieberman, njegov dugogodišnji šef diplomatije i lider ultra nacionalističke stranke Yisrael Beiteinu, u ponedeljak iznenada saopštio prekida savezništvo i da ide u opoziciju.

Pojedini analitičari smatraju da je lomljiva koalicija Netanyahuov privremeni projekat, da je samo kupio vreme i da će narednih meseci pokušati da proširi koaliciju uvođenjem opozicione Cionističke unije, možda i Avigdora Liebrmana.

Kontroverzni desničar, koji poziva na egzekucije terorista i prebacivanje izraelskih Arapa na palestinske teritorije, odustao je jer smatra da je nova koalicija “oportunistička” i nedovoljno “nacionalistička”.

Lieberman je 2006. ulaskom u vladu spasao Ehuda Olmerta, sada bi da Olmertovom nasledniku nanese ozbiljnu štetu prepuštajući Netanyahua neizvesnoj sudbini dok sebi kupuje vreme za neku buduću kombinaciju.

Politički ustupci

Iako bi u novoj vladi sigurno zadržao položaj šefa diplomatije, procenio je da ne bi imao monopol na spoljnu politiku. Netanyahu će, moguće, pokušati da u koaliciju vrati Liebermana, ali većina bi u tom slučaju bila tek 67, što baš nije stabilna koalicija.

Netanyahuu je isticao rok, već jednom produžen za dve nedelje, da predsedniku Reuven Rivlinu do srede u ponoć saopšti da li je sklopio koaliciju ili vraća mandat koji bi u tom slučaj šef države dao drugoplasiranom sa izbora, lideru Cionističke unije Isaac Herzogu koji bi na rasploganju imao 28 dana (Netanyahu je imao 42).

Postojale su samo dve opcije. Prva je bila formiranje vlade nacionalnog jedinstva sa Cionističkom unijom. Iako se dosta spekulisalo o takvoj vladi u kojoj bi Herzog držao resor diplomatije, on je neposredno pre formiranja koalicije Armijskom radiju izjavio da takva mogućnost nije ozbiljno razmatrana. “Sada svako zna da je ovo još jedna vlada promašaja koja će biti slabija, ranjivija na ucene i iznudu”.

Druga Netanyahuova opcija je bila savez sa religiozno nacionalističkom HaBayit HaYehudi preko koga bi dospeo do minimalnog maksimuma od 61 poslanika. Očekivano od desničara kakav je, Netanyahu je odabrao drugu, opasniju opciju.

Bennett je dospeo pod pritisak Likuda koji je tvrdio da će, ukoliko odbije “ponudu bez presedana”, snositi odgovornost za stvaranje vlade levog centra. Unutar stranke rasli su apetiti da se dobije i ministarstvo odbrane ili spoljnih poslova.

Da bi u Knesetu bilo šta ostvario, Netanyahuu će u svakoj prilici biti neophodna podrška svih članova koalicije. Poslanici time dobijaju izuzetnu moć da ili opstruiraju premijerovu agendu, ili da svoju saglasnost naplate raznim političkim ustupcima. Vlada svakog časa visi o koncu.

Pojedini analitičari smatraju da je lomljiva koalicija Netanyahuov privremeni projekat, da je samo kupio vreme i da će narednih meseci pokušati da proširi koaliciju uvođenjem opozicione Cionističke unije, možda i Avigdora Liebermana.

Netanyahu će se “znojiti u anoreksičnoj koaliciji u kojoj nema prostor za sigurnost, u kojoj je svako kopile kralj” piše Yossi Verter u liberalnom Haaretzu. “Vlada neće pasti sutra ili narednog dana, ali u našem sistemu vladavine jasno je da će koalicija od 61imati teškoće da duže funkcioniše”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO