Makedonija protiv Makedonije

Građanski protest i partijski kontraprotest koji se održavaju u naredna dva dana mogu biti ključni za krizu u Makedoniji (EPA)

Piše: Risto Popovski

Građanski, nadpartijski, nadnacionalni i masovni protest treba da se održi u Skoplju u nedelju, na inicijativu opozicioniog Socijaldemokratskog saveza. Lideri vladajuće VMRO-DPMNE su naknadno u ishitrenom, prema nekim ocenama i očajničkom pokušaju da ostanu na vlasti, za ponedeljak najavili partijski kontraprotest.

Atmosfera neizvesnosti, zabrinutosti, ali i odlučnost vlada, pred najavljene paralelne proteste, u oba tabora. Protesti će potvrditi, verovatno i produbiti, podele među građanima koje je nametnula politika, bolje reći politikantstvo. Ne treba, do kraja, isključiti i novo usložnjavanje ozbiljne krize koja poslednjih meseci potresa Makedoniju.

Nezahvalno je predviđati da li će ”odmeravanje snaga” na protestima i kontraprotestima voditi ka daljoj eskalaciji krize sa nesagledivim posledicama. Da li će protesti biti kulminacija krize ili uvod u smirivanje tenzija i podela, u normalizovanje odnosa – u svakom slučaju, biće dugotrajno i bolno.

Jedva da ohrabruje činjenica da su posle višemesečnog zastoja ”zaraćeni” lideri opozicionih Socijaldemokrata i vladajuće VMRO-DPMNE, Zoran Zaev i Nikola Gruevski, ponovo u petak seli za pregovarački sto. Bilo je to na inicijativu, tačnije snažan i odlučan pritisak, SAD-a i Evropske unije (EU).

Razgovori u kojima su, pored ambasadora, učestvovali i lideri Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je koalicioni partner u Vladi i opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA), Ali Ahmeti i Menduh Tači, završili su, očekivano, bez dogovora.

Posle najavljenih protesta, u utorak, u Strazburu treba da se održi novi susret Zaev – Gruevski, ponovo uz strano posredovanje i pritiske. Proteklih nedelja u Strazburu su, uz posredovanje trojke evroparlamentaraca, iza zatvorenih vrata, pregovarali predstavnici opozicije i vladajuće partije i, prema neoficijalnim izvorima, nije došlo do pomaka.

Lideru opozicije Zaevu je zbog susreta u Strazburu vraćen pasoš koji mu je ranije oduzet. On je jedan od optuženih u procesu koji je pokrenut zbog saradnje sa neimenovanom stranom obaveštajnom službom i objavljivanja snimaka prisluškivanja koji svedoče o masovnim zloupotrebama vlasti.

Vraćanje pasoša je i svojevrsna (ne)diplomatska  poruka premijeru Gruevskom koga su i Vašington i Brisel u više navrata, uzalud, pozvali da se povede istraga o navodima prisluškivanja koja svedoče o kriminalu, korupciji i samovolji.

Protesti do kraja

”Dolazimo 17. maja” je moto pod kojim se najavljuje i poziva na masovan, građanski, nadnacionalan i nadpartijski protest koji treba da počne u nedelju u 14 časova ispred zgrade Vlade u Skoplju. Organizatori traže neopozivu ostavku ”nasilničkog režima Gruevskog”, mir i slobodu.

Nema vlade, pogotovo ne u regionu, koja će lako, još manje samovoljno, otići sa vlasti. 

”Ostajemo sve dok Gruevski i njegova klika ne podnesu ostavku”, poručio je u petak lider opozicije, Zoran Zaev. On je saopštio da je 4.600 članova Socijaldemokratske partije i građanskih aktivista najavilo da će ostati ispred Vlade sve dok ova garnitura ne ode sa vlasti i dok se ”Makedonija ne oslobodi”.

Formiranje ekspertske, prelazne, vlade je glavni i praktično jedini cilj protesta. Prelazna, nepartijska vlada trebalo bi da u roku od godinu dana pripremi nove, fer i demokratske izbore. To podrazumeva izmene Izbornog zakona, sprovođenje popisa, ažuriranje biračkog spiska, ali i departizaciju državnih institucija.

Opozicioni socijaldemokrati su inicijatori nedeljnog protesta koji je brzo prerastao u nadpartijski i nadnacionalni, uz učešće građana svih nacionalnosti. Inicijativu su prihvatile brojne nevladine organizacija i udruženja građana, kao i 15 političkih partija. Među njima su i četiri manje partije Albanaca, što je potvrda da će protesti u nedelju biti dominantno međunacionalni, za razliku od partijskih protesta za podršku Vladi Gruevskog.

Građani Makedonije, bez obzira na nacionalnu pripadnost, imaju mnogo razloga za masovan protest protiv Vlade premijera Nikole Gruevskog, koja je u gotovo istom sastavu devet godina na vlasti. Makedonija je najsiromašnija država, ne samo u regionu, već i u svetskim razmerama, a nezaposlenost je i dalje velika. Vlada je proteklih godina nemilice trošila novac za spomenike i brojne neproduktivne projekte, umesto za ekonomski razvoj.

Makedonija je pre desetak godina bila lider u evroatlantskim integracijama, a danas je na začelju među državama u regionu, na putu da izgubi čak i preporuku za članstvo u EU. Zastoj je, u najvećoj meri, posledica razlika oko imena sa Grčkom, koje su mogle da budu prevaziđene uz diplomatsku veštinu i spremnost na kompromis. Umesto toga, vlast je nametala i pothranjivala nacionalizam.

‘Bombardovanje’ opozicije

Neposredan povod za građanski protest u nedelju su snimci prisluškivanja, takozvane ”bombe” koje, u okviru projekta ”Istina za Makedoniju”, od kraja februara objavljuje opozicija. Snimci masovnog prisluškivanja, koje je vršila Vlada, a koji su, na zasad nepoznat način dospeli u ruke opozicije, svedoče o zloupotrebama vlasti, izbornim manipulaicijama, kriminalu, korupciji i samovolji.

Objavljene su do sada 32 ”bombe”, a jedna od poslednjih, koja svedoči o umešanosti premijera Gruevskog u kupovinu blindiranog Mercedesa koji košta oko 575.000 eura,  izazvala je masovan revolt javnosti. Činjenica da je najsiromašnija zemlja kupila najskuplji Mercedes u regionu, temeljito je poljuljala mit o skromnosti Gruevskog, koji je uporno građen godinama.

Građanski protest i partijski kontraprotest koji se održavaju u naredna dva dana mogu biti ključni za krizu u Makedoniji.

Nema vlade, pogotovo ne u regionu, koja će lako, još manje samovoljno, otići sa vlasti. Posebno ako se za dugih devet godina navikla na vlast i moć, ako je, kao Vlada u Skoplju, privatizovala vlast, partizirala državne institucije i potčinila ih ličnoj samovolji, o čemu svedoče brojni snimci prisluškivanja.

Opozicija je svoj protest najavila pre gotovo mesec dana, a lideri vladajuće partije su kontraprotest zakazali sredinom ove nedelje. Kontraprotest je usledio posle ostavki tri najbliža saradnika Gruevskog, koje nisu smanjile pritisak na premijera, na koji se računalo. Ostavke najpoverljivijih saradnika premijera, iako neočekivane, ocenjene su kao ”kozmetika”, te se i dalje traže ostavke i formiranje prelazne vlade.

Premijer Gruevski to kategorično odbija uz dva ključna argumenta, a na kojima insistiraju on i negovi saradnici. Najpre, to je poverenje građana stečeno uverljivom pobedom na izborima pre godinu dana. Opozicija je ove izbore proglasila neregularnim i nije ušla u parlament. Učestali protesti studenata, honoraraca, srednjoškolaca, građana…  bacaju senku na izborni legtimitet.

Dobrano neuverljiv je drugi argument kojim Vlada brani svoje pozicije. Tvrdi se, naime, da su snimci prisluškivanja koji jasno svedoče o kriminalu i korupciji, ”montirani” i neverodostojni. Provladini mediji ne objavljuju snimke prisluškivanja, ali zdušno nastoje da ubede građane da ne veruju u ono što čuju, već onome što vlast kaže.

Upuštajući se u kontraprotest, vladajuća partija je poluvojnički organizovana i računa na članstvo koje je pod pritiskom ”bombi” počelo dobrano da se osipa. Vlast računa da će masovnost obezbediti iz redova zaposlenih u partiziranoj državnoj administraciji i javnim preduzećima. Oni, po unapred pripremljenim spiskovima i uz prozivku, moraju da dođu na protest ako žele da izbegnu mobing ili otpuštanje s posla.

Građanski protest i partijski kontraprotest koji se održavaju u naredna dva dana mogu biti ključni za krizu u Makedoniji. Protesti koji se održavaju pod sloganom ”Za Makedoniju”, dele građane i, ako izmaknu kontroli, okrenuće se protiv Makedonije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera