Mišljenja

Obama brine Zaljev

U Camp Davidu će se održati dugo pripremani samit (Getty Images)
U Camp Davidu će se održati dugo pripremani samit (Getty Images)

Piše: Boško Jakšić

Bitka za dominaciju Bliskog istoka između Saudijske Arabije i Irana proširila se na novu lokaciju: odmorište američkog predsednika u Camp Davidu.

Godinama narušavani odnosi Sjedinjenih Američkih Država sa saveznicima iz Zaliva dostigli su vrhunac nedolaskom nekoliko arapskih monarha na ovonedeljeni dugo pripreman samit u Camp Davidu, na koje ih je pozvao Barack Obama lično.

Konzervativni režimi okupljeni u Savetu za saradnju zemalja Zaliva (GCC) počeli su da talože nepoverenje prema šefu Bele kuće, sumnjajući da je olako dopustio svrgavanje Hosnija Mubaraka u Egiptu, predubljivali ga u godinama iračke krize i onim što smatraju američkom neodlučnošću prema režimu predsednika Bashara al-Assada u Siriji, da bi svoje nezadovoljstvo pečatirali od kako se SAD i Iran približavaju istorijskom nuklearnom sporazumu.

Nema sumnje da nova generacija lidera u srednjim i višim ešalonima vlasti zemalja GCC-a ima drukčiji pristup regionalnim pretnjama.

Oslanjaju se na kombinaciju koja podrazumeva davanje – ili uskraćivanje – velike finansijske pomoći, vojnu podršku saveznicima, ali i direktnu vojnu intervenciju, kakva je u toku u Jemenu.

Najveća briga

Bogati naftni režimi od Rijada preko Kuvajta do Abu Dabija procenjuju da su se u poslednje četiri godine, gotovo simultano, namnožile pretnje svih vrsta. Rast populističkih zahteva “arapske ulice”, koja je skinula neke lidere i omogućila rast Muslimanske braće. Ekspanzija militantnih pokreta kao što su Islamska država i Al-Kaida, koji su ne samo bezbednosna, već i pretnja religioznom autoritetu Saudijske Arabije. Fragmentacija zemalja poput Iraka, Sirije i Libije, koja pogoduje teroristima.

Pojačan uticaj Irana u Iraku, Siriji i Libanu ipak je najveća briga Zaliva. Kraljevi, emiri i sultani zabrinuti su da će nuklearni sporazum i ukidanje sankcija Iranu, te aktiviranje najmanje 100 milijardi dolara dosad zamrznutih iranskih fondova po svetu promeniti balans regionalne moći u korist Teherana, a istovremeno nisu sigurni kakva će biti uloga SAD-a kao garanta njihove bezbednosti.

“Ne verujem da oni (lideri Zaliva) imaju duboko poštovanje, duboku veru u Obamu i njegova obećanja”, kaže Abdulkhaleq Abdullah, profesor političkih nauka na Univerzitetu Emirati. “Postoji fundamentalna razlika između njegove i njihove vizije postnuklearnog sporazuma sa Iranom.”

Samo dva dana pošto je u Vašingtonu najavljen dolazak saudijskog kralja Salmana, kako bi sa Obamom obavio “bliske konsultacije”, stiglo je saopštenje da on ne putuje i da američkom predsedniku šalje prestolonaslednika i ministra unutrašnjih poslova, princa Mohammed bin Nayefa i  njegovog zamenika i ministra odbrane, princa Mohammeda bin Salmana.

Zvanično objašnjenje je da se samit preklapa sa humanitarnim prekidom vatre u Jemenu, gde se koalicija pod vođstvom Saudijske Arabije bori protiv jemenskih šiitskih pobunjenika iz plemena Husi, koji imaju podršku Irana.

Ujedinjene Arapske Emirate predvodiće prestolonaslednik Abu Dhabija, šeik Mohammed bin Zayed al-Nahayan, pošto se predsednik UAE-a, šeik Khalifa bin Zayed al-Nahyan, u javnosti nije pojavio od srčanog udara prošle godine.

Prestolonaslednik će zameniti i kralja Bahreina, male zalivske zemlje u kojoj je štab američke 5. Flote, odgovorne za operacije u Persijskom zalivu, oko Arabijskog poluostrva i severa Indijskog okeana. Kako je sultan od Omana Qaboos, takođe, bolestan, Obama će ugostiti samo lidera Kuvajta i Katara, emira Sabah al-Ahmad al-Sabaha i šeika Tamima bin Hamada al-Thanija.

Saudijci, koji uživaju otvorenu američku podršku tokom ilegalne vojne intervencije protiv pobunjenika u Jemenu, očigledno smatraju da to nije dovoljno i da samo oni imaju pravo na ekskluzivnost odnosa sa SAD-om u vremenima kada Iran doživljavaju kao jedinu pretnju regionalnoj bezbednosti.

Problemi u bilateralnim odnosima

Amerikanci su u pregovorima sa Iranom vođeni pragmatskim interesima, dolazeći do zaključka da bez neke vrste posredne saradnje sa ajatolasima u Teheranu nema stabilnosti u Iraku, nema prestanka građanskog rata u Siriji ili kontrole nad šiitskim grupama po Libanu. U takvim okolnostima ovo bi mogao da bude najznačajniji samit Amerikanaca i zalivskih Arapa u poslednjih pola veka.

Pravi problemi u bilateralnim odnosima počeli su pobunom u Siriji, zemlji koja je od ključnog značaja za određivanje sunitsko-šiitskog balansa moći. Rijad je uz mnogo entuzijazma, novca i oružja stao na stranu Assadovih protivnika, dok je Teheran ostao veran režimu u Damasku.

Obama je još marta 2014. sagovornike u Rijadu pokušavao da uveri da nema razloga da misle da njihov arherival, Iran, postaje moćniji na račun Zaliva. Uz malo uspeha. Opšte je uverenje da je SAD odustao od regionalnog poretka bezbednosti kakav je vladao poslednjih decenija.

Saudijci, najveći kupci oružja na svetu, Obami ne praštaju što nije ispunio reč kada je obećao da će, ako Assadove snage upotrebe hemijsko oružje, to biti “crvena linija”. Posle problematičnih i nedokazanih tvrđenja da je hemijsko oružje upotrebljeno, Obama se, ipak, nije odlučio na vojnu intervenciju.

Militarizacija Zaliva od tada raste, pa se Obama sreće sa emirima i prinčevima, čija je ratobornost kulminirala nesporim rastom Irana na regionalnoj sceni.

Domaćin će se, svakako, ponovo truditi da zalivske partnere uveri da nemaju razloga da strahuju od nuklearnog sporazuma sa Iranom, zbog čega je i organizovao samit. Očekuje se, međutim, da će ići i dalje, nudeći Zalivu raketni štit sličan onome koji se postavlja u Istočnoj Evropi, a gosti će tražiti isporuke savremenog oružja, poput “nevidljivih” lovaca F-35.

Ambasador UAE-a u Vašingtonu već je tražio i pisane garancije bezbednosti, kako bi se izbegle moguće pogrešne interpretacije iranskog dogovora. Ove garancije ne bi predstavljale sporazum o bezbednosti u punom smislu, jer bi nesumnjivo dovele do dodatne tenzije u odnosima sa najvećim američkim saveznikom na Bliskom istoku – Izraelom.

Obama će istovremeno insistirati na nastavku svoje iranske politike, koju smatra najvećim spoljnopolitičkim dostignućem. Koliko je to realno moguće dok lideri Zaliva isključivog krivca vide u Iranu, a lideri u Teheranu ponavljaju da se ne mešaju u poslove arapskih suseda i da su spremni na razgovore?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera 



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO