Makedonija u obruču krize
Piše: Risto Popovski
Naoružana teroristička grupa koja je nameravala da iskoristi aktuelnu političku situaciju u Makedoniji imala je cilj da organizuje napade na državne institucije – saopštila je šefica policije Gordana Jankulovska u subotu (9 maj) kasno uveče. Politička kriza koja mesecima ozbiljno potresa Makedoniju, posle bezbednosnog izazova u Kumanovu, ušla je u novu krajnje neizvesnu fazu. Moguća su sva scenarija – od daljeg zaoštravanja krize, do njenog prevazilaženja, za šta je neophodno direktno i snažno međunarodno posredovanje, koje za sada izostaje.
Odnosi između vladajuće VMRO DPMNE na čijem je čelu premijer Nikola Gruevski i opozicionog Socijaldemokratskog saveza koji predvodi Zoran Zaev, posle mega afere sa prisluškivanjem, su krajnje zaoštreni, a pozicije za izlazak iz krize nepomirljive. Podeljeni su i građani, a pregovori koji se vode uz mlako posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta ne daju rezultate.
Stabilni međuetnički odnosi
Sukobu u Kumanovu prethodio je napad naoružane grupe na karaulu Gošince, na granici sa Kosovom, pre dvadesetak dana, koji je izazvao različite komentare. U javnosti i među ekspertima za bezbednost prevladala je ocena da je to bio režirani scenario kako bi se pažnja javnosti skrenula sa afere prisluškivanja koja je ozbiljno poljuljala pozicije vlade premijer Gruevskog i njegovih najbližih saradnika.
Broj poginulih i ranjenih policajaca, ne dopuštaju ni pomisao na to da je sukob u Kumanovu bio režiran. Oružani sukob o kome nema još dovoljno podataka biće svakako predmet temeljitih bezbednosnih, pa i političkih analiza.
Suštinsko pitanje je da li su žestokim oružanim sukobom u predgrađu Kumanova sprečeni novi bezbednosni rizici. Policija tvrdi da je grupa terorista u potpunosti razbijena što je nagoveštaj da se napad neće ponoviti, bar ne u takvom obimu. Cilj napada, prenose mediji bliski vlastima, bio je, navodno, i da se obnovi međuetnički konflikt, kroz koji je Makedonija prošla 2001. godine.
Međuetnički odnosi su na mnogo višem nivou, daleko od situacije kakva je bila pre 15- tak godina, iako ni Makedonci ni Albanci nisu do kraja zadovoljni sa njihovim kvalitetom. Bitna je činjenica da Albanci i Makedonci zajedno protestuju ipred vlade i na ulicama Skopja tražeći ostavku premijera Gruevskog i njegovog kabineta.
Siromaštvo i drugi problemi sa kojima se suočavaju građani nemaju etničke razlike i ujedinjuju ljude. Protesti studenata koji su masovno izašli na ulice bili su multinacionalni. Isto je i sa protestom srednjoškolaca koji već više od mesec dana bojkotuju nastavu, a razapeli su i šatore ispred zgrade Ministarstva obrazovanja.
Masovni protesti
Imajući u vidu ove relacije, sukob u Kumanovu ne bi trebalo bitnije da utiče na međuetničke odnose u Makedoniji, iako tu opciju ne treba do kraja isključiti. Krajnje je neizvesno kako će se ovaj ozbiljan bezbednosni izazov odraziti na višemesečnu političku krizu u Makedoniji koja se bliži kulminaciji.
Lider opozicije Zoran Zaev zakazao je za 17. maj početak masovnih protesta građana, čiji je cilj ostavka kabineta premijera Gruevskog i formiranje prelazne vlade, što bi trebalo da bude prvi korak za izlazak iz višemesečne krize. Povod za organizovanje masovnih demonstracije je mega skandal sa prisluškivanjem koje je vršila služba bezbednosti, a snimci si dospeli u ruke opozicionih socijaldemokrata koji su krajem februara počeli javno da ih objavlju.
Opozicija je proteklih meseci u okviru akcije «Istina o Makedoniji» objavila 30 takozvanih «bombi». Snimci prisluškivanja svedoče o korupciji, kršenju zakona i Ustava, falsifikovanju izbora, a sadrže i podatake o zloupotrebi vlasti, dogovaranju provizija, mešetarenja sa građevinskim zemljištem…
Prethodnica masovnim demonstracijama koje je najavila opozicija su svakodnevni protesti građana koji su počeli prvih dana maja, kada su učesnici protesta zasuli «baroknu» zgradu vlade jajima i paradajzom. Povod za proteste i traženje ostavki premijera Gruevskog i šefice policije Jankulovske su novi detalji o prikrivanju ubistva mladog Martina Neškovskog, koje se dogodilo pre četiri godine, a obelodanio ih je lider opozicije Zoran Zaev.
Premijer Gruevski i njegovi najbliži saradnici kategorično odbacuju sva svedočenja prisluškivanja koje objavljuje opozicija tvrdeći da su montirani i lepljeni. Posle snažnog pritiska Vašingtona i Brisla, premijer Gruevski se načelno sagalasio da se otvori istraga i da se ispitaju navodi prisluškivanja. Opozicija je proteklih meseci podnela veći broj krivičnih prijava na koje tužilaštvo, za koje postoje svedočenja da je partizirano, nije odgovorilo.
Sudski proces
Premijer Gruevski optužuje opoziciju i njenog lidera Zaeva da nasilnim putem, odrađujući scenario neimenovanih stranih službi, žele da dođu na vlast. Pokrenut je i sudski proces pod kodnim imenom Puč, a jedan od optuženih je i Zoran Zaev. On nije u pritvoru sa ostalim osumnjičenim, ali mu je oduzet pasoš.
Politička kriza u Makedoniji je i pre sukoba policije i naoružene grupe u Kumanovu bila krajnje zaoštrena, dovela je i do oštrih podela među građanima. Ima i špekulacija da vladajuća partija za 17. maj, u tajnosti priprema kontraprotest opoziciji, što ne bi bilo prvi put. Ukoliko zaista bude organizovan kontraprotest, u zaoštrenoj situaciji kakva je, može doći do ozbiljnog uličnog sukoba građana.
Kako će oružani sukob u Kumanovu i apeli međunarodne zajednice na smirivanje situacije, odraziti na traženje mirnog rešenja za izlazak iz krize teško je reći. Moguće su sve opcije, a najpoželjnija je, svakako, smirivanje strasti i napetosti i traženje razumnog rešenja uz snažno i brzo međunarodno posredovanje.
Svaka druga opcija vodi Makedoniju i njene građane u neizvesnot i krajnje nepovoljne scenarije. Najpesmističnije prognoze su građanski sukobi i uvođenje vanrednog stanja.
Izvor: Al Jazeera